Home / Kafa sa tetkom / Olimpijske igre 2012. – ženske olimpijske igre
Olimpijske igre 2012. – ženske olimpijske igre

Olimpijske igre 2012. – ženske olimpijske igre

Tokom upravo završenih Olimpijskih igara u Londonu, mediji iz čitavog sveta su se utrkivali u proglašavanju najlepše učesnice igara ili najskepsepilnije sportistkinje, u senci je ostalo da su ovo prve igre u istoriji Olimpijskih igara u kojoj su timovi svih zemalja imali i žene učesnice zbog čega su ove Olimpijske igre proglašene – Olimpijskim igrama žena.

Zvanično, žene su prvi put učestvovale na Olimpijskim igrama 1900. godine u Parizu, a istorijskim igrama se smatraju one u Atlanti, 1996. godine kada su prvi put učestvovale Muslimanke. Učesnica ovog istorijskog događaja je Iranka Lida Fariman koja se takmičila u streljaštvu, jednom od retkih sportova koji iranske žene mogu da treniraju a da ne krše zakon, bila je obavezna da pokrije celo telo, kosu kao i zglobove ruku.

U Saudijskoj Arabiji žene ne mogu mnogo toga, da voze, glasaju, rade, otvaraju bankovne račune, putuju ili udaju se, školuju se bez odobrenja muškog staratelja, bilo da je to brat, muž ili otac. Zato je uputstvo za žene koje su učestvovale na ovim Olimpijskim igrama glasilo:

–          Sve žene moraju da budu skromno obučene, u pratnji muškog staratelja, tokom igara ne smeju da se druže sa muškarcima. Mogu da učestvuju na igrama samo ako nose odgovarajuću garderobu u skladu sa Šerijatskim zakonima i ako im muškarac staratelj dozvoli da učestvuju. Apsolutno ne smeju da se mešaju sa muškarcima tokom Igara a svaka sportistkinja i njen trener moraju da se zakunu da će se pridržavati ovih uslova.

Koliko god nama ovo zvučalo strašno, žene iz nekih zemalja su učestvovale na ovim Olimpijskim igrama iako je to do “juče” bilo nezamislivo. Neke od njih su izjavile da im je čast da učestvuju i da smatraju da time ohrabruju žene da se više uključuju u sport, a koliko su sputane može vam reći podatak da su od 2009. godine u Saudijskoj Arabiji zabranjene teretane za žene, ne mogu da se bave nekim sportovima čak ni rekreativno.

Sigurno će vas iznenaditi da je Pjer de Kuberten još 1896. godine izjavio da učešće žena na Olimpijskim igrama ne bi bilo u redu, u skladu sa pravilima igara, da to ne bi bilo nikome zanimljivo I u krajnjnem slučaju ne bi bilo ni estetski, ali evo nas malo više od jednog veka kasnije, timovi svih zemalja su imali i žene učesnice koje su u nekim sportovima pokazale bolje rezultate od muškaraca kao što je Kineskinja  Je Šiven koja je oborila svetski rekord u plivanju na 400 metara mešovitim stilom.

Ove Olimpijske igre bi najzad trebalo da promene mnoge stvari, jedna od njih je i medijska pokrivenost žena sportistkinja, Sju Tibals, direktorka britanske Fondacije za sport i fizičku aktivnost žena rekla je da su pratili medijsku pokrivenost sportisktinja u Britaniji i da su došli do poražavajućeg podatka da ona iznosi manje od 5%.

Veliki uspesi se jednostavno očekuju od muškaraca, oni još uvek osvajaju više medalja, oni su meta sponzora, navodi Sju, samo 0,5 sponzorskih događaja je posvećeno ženama.

U prilog ovome ide i to  da je i Srbija imala svoje favorite među učesnicima Olimpijskih igara od kojih je jedan ili ceo tim trebalo u Srbiju da donese olimpijsku zlatnu medalju.

Nju donosi Milica Mandić, devojka koja je postala olimpijska šampionka u tekvondou, za koju do juče niko sem iz bliže okoline nije znao, a zahvaljujući kojoj se u Londonu prvi put čula srpska himna.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*