Home / Kafa sa tetkom / Kada ih ostavljamo… kada nas ostavljaju
Kada ih ostavljamo… kada nas ostavljaju

Kada ih ostavljamo… kada nas ostavljaju

Patnja razara, čupa delove mozga, duše, srca…  pretvara nas u nešto što nismo ni znali da umemo da budemo.

Oni što smo ih ostavljali dublje i jače pate. Retko to priznaju a još su ređi koji to pokazuju. Obično budu zbunjeni što su ostavljeni I često to vezuju, pred svetom, za praktične razloge.  Govore kako su one glupe i da neće naći boljeg. On ima auto, dobar posao, vodio je na more, kupio joj je najnoviji mobilni telefon za rođendan… Oni koji su bili u braku, govoriće kako će sada da se muči, a kod njega je imala sve. I stan i novu kuhinju joj je kupio, i klima uređaj i ugaounu garniturue,  a ona otišla da se potuca kod roditelja ili kao podstanar da gladuje. A kod njega je imala “leba i uz leba”.

Druga vrsta će se propiti I prokurvati. Mora da dokaže svoju muškost, mora da izleči svoju sujetu. Neki plaču ali kada su sami. Retke su muške suze. Ali ako ih neko vidi neka zna da su iskrene sem onda kada su pod alkoholom. Tada je najlakše zaplakati.

Postoji i ona najgora vrsta koja se sveti, proganja, preti. To je očaj koga se treba bojati.

Za sve vrste uvek ćemo biti kurve, glupače I budale koje nisu umele da cene ono što su imale.

Uvek, ali uvek će ih boleti onaj sledeći sa kojim smo. Da li je bolji u krevetu od mene? To ih proganja jer  su  isfrustrirani mišlju da postoji neko bolji od njih u krevetu!  Za njih je žena uvek njihova čak iako se kasnije uda i dobije “čopor” dece.

Nikada neće shvatiti da kada odemo tu nema više ljubavi muškarca i žene. Da više nema nikakve ljubavi i da nas je baš briga za garniture, sigurnost i letovanja. Žena kada odlazi želi slobodu I mir ne mora da znači da ima drugog. I nijedna materijalna stvar je ne bi vratila, čak joj i ne pada na pamet. Ni mi žene nismo daleko od svih pobrojanih vrsta. Samo što mi plačemo češće i vidljivije od njih.

Mi imamo drugarice kojima se poveravamo, koje nas teše i vode negde da se napijemo kao majka Mare.  Mesecima studiramo šta je rekao tada a šta onda i ko je ta nova riba mora da je nikakva… Nas uglavnom ostavljaju zbog drugih žena. To je najveći postotak.

I uvek će biti kretenčina koja nije znala da ceni našu ljubav.

Ima osvetnica, očajnica,  onih koje se propiju ili su na tabletama…  Ali mali broj žena ne nastavlja dalje. Mi idemo dalje a muškarci umeju da pate čitav život za istom ženom. Pogledati pesnike. Najtužnije pesme su pisali muškarci, najtužnije pesme pevaju muškarci.

Mi ćemo neke od njih voleti zauvek ali se naši životi neće zaustaviti, kod muškarac češće hoće. Stanu i zakopaju se u prošlost izbog nesigurnosti i frustriranosti jer su bili savršeni u krevetu i obezbedili ženi sve u životu a ona otišla.

Ne umeju da spoznaju tananu žensku nit. Ljubav koja se daje na druge načine a ne seksom I frižiderima.

Autor: Radica Milovanović

3 comments

  1. bravo za tekst

  2. Hvala bona, biće i na blogu integralna verzija! 🙂

  3. Sve se vrati u stare dane kada sami zaplacemo zbog onog sto smo radili.
    A nema nikog da nas razumije. Cak nas je i sopstvena uobrazilja napustila.
    To je jad sa kojim se suocavaju i muskarci i zene. Nema goreg nacina da se zavrsi jedan zivot.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*