Home / Saveti koje niste tražili / Kad smo na istim „talasnim dužinama“…?
Kad smo na istim „talasnim dužinama“…?

Kad smo na istim „talasnim dužinama“…?

Davna američka istaživanja pokazala su da uspešni ljudi više od polovine svoga vremena provode slušajući, odnosno koriste aktivno slušanje više od prosečnih ljudi. Pored toga, što više nauče slušajući druge ljude oko sebe, oni imaju i bolju komunikaciju sa svojim sagovornicima i kvalitetnije međuljudske odnose.

Poznati termin aktivnog slušanja, podrzumeva još jednu osobinu socijalne inteligencije – podešavanje ili naštimavanje. To je upravo fokusirana pažnja koja ide dalje od trenutne empatije i stiže do dugotrajnijeg prisustva koje potpomaže skladan odnos.

Jedna od najvećih grešaka u komunikaciji je upravo posledica današnjag vremena u kome preovladava zabrinutost i obuzetost sobom. Većina ljudi tada,  umesto da komuniciraju i vode dijalog, vode monolog…

Kada neko vodi monolog, ispunjava samo svoje potrebe ne uzimajući u obzir tuđe, ne primećuje osećanja, potrebe i želje drugih, a o empatičnom reagovanju da i ne govorimo. Vrlo često se tada druga osoba oseća neprijatno, iscrpljeno, nema želju da nastavi komunikaciju i odlazi iz tog odnosa. Zato je ovakav način komunikacije gubitnički.

Čest primer za ovaj vid komunikacije je kada muškarac želi da se udvara devojci koja mu se svidela, izvede je na piće i celo veče provede pričajući samo o sebi, obično u superlativu… Na kraju večeri ostaje bez poljubca, pitajući se „Šta sam pogrešio…?“

Dobar primer podešavanja može da bude psihoterapijska seansa. Klijenti tada često imaju osećaj da ih terapeut razume, podržava, da može da uđe u njihovu psihu, da shvati njihov problem i da ih poštuje kao ličnost. Ono što terapeut zapravo radi jeste posvećivanje pažnje klijentu, pažljivo slušanje, slušanje sa nepodeljenom pažnjom, podešavanje na tuđa osećanja… što upravo dovodi dve osobe na „iste talasne dužine“.

FreeDigitalPhotos.net

Ovakvu komunikaciju obično primećujemo kod osoba koje se dopadaju jedna drugoj, koja imaju pozitivna osećanja jedna prema drugoj i koja cene osobine koja druga osoba poseduje. Tada imamo primer dobre dvosmerne komunikacije, gde se svaka osoba podešava prema tome kako se oseća druga osoba.

Iako se čini da je ovo prirodna sposobnost, ipak, kao i svaka druga dimenzija socijalne inteligencije, može da se poboljša tako što ćemo drugima posvećivati više pažnje, slušati svoju intuiciju, osluškivati osećanja druge osobe i adaptirati se situaciji. Cilj dobre interakcije je dijalog i dvosmerna razmena poruka.

Autor: Ljubica Rašković, edukator Psihopolis instituta

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*