Home / Saveti koje niste tražili / Smeh po nalogu psihologa
Smeh po nalogu psihologa

Smeh po nalogu psihologa

Nisu samo pojedine biljke i životinje postale ugrožene vrste, ugrožen je i naš smisao za humor. Sve češće čujem kako smo izgubili osmeh jer su vremena u kojima živimo teška. Bečki psihijatar Viktor Frankl dao je “pacijentu” zadatak da svaki dan ispriča smešnu priču, iako se to događalo u Aušvicu! Humor i smeh su emocije koje su vezane za procenu našeg položaja u “kosmičkom redu stvari”. Da li mogu da nam pomognu da se izdignemo iznad situacije, makar i na nekoliko sekundi?

Zbrka je u određivanju pojmova smeha i humora. Treba da razdvojimo sam doživljaj i načine izražavanja. Teško nalazimo zajednički situacioni činilac, jer svako od nas ima jedinstvenu skalu za duhovitost. Reakcije opet variraju od smeška do grohota, od kikotanja, cerekanja, prigušenog smeha, do zacenjivanja. Ne možemo da stavimo znak jednakosti između smeha i humora. Različiti stimulusi mogu da izazovu smeh. Nekad histeričnim smehom izražavamo samo napetost u neprijatnoj situaciji. Nekad smo radosni usled pobede. Smejemo se i kad nas zagolicaju (interesantno je da sami sebe ne možemo da golicamo). Uz smeh je ponekad upakovana agresivnost i prema drugima, ali i prema sebi („dželatski smeh“, „smeh pod vešalima“).

U knjizi „Humor i smeh“ Flugel grupiše motivacione funkcije humora u četiri klastera:

1. Izražavanje superiornosti –  Primer su vicevi o narodima, manjinama, grupama kojima je pripisana negativna osobina tipa „glupi Bosanac, plavuša ili policajac“, „škrti Piroćanac“…

2. Izražavanje agresije – Tako se na društveno prihvatljiv način ističu neuralgične tačke u nekoj zajednici. Institucije dvorske lude nekada, a satira danas, ilustruju ovu funkciju.

3. Izražavanje seksualnosti  Vicevi omogućuju da imamo i socijalno zabranjene misli. Oni nas zapravo zavode, pozivajući nas da „učestvujemo“ u seksualnom prestupu.

4. Odbrana od stvarnosti. Elemenat igre i nerealnosti je ključan u humoru. Smeh nas štiti od muka i opasnosti, lične poniženosti ili prejakog bola.

FreeDigitalPhotos.net

Suština komične situacije je u neprikladnosti, to jest, u neuklapanju elemenata situacije. Šta se uklapa, a šta ne, znamo na osnovu prethodnog iskustva. Novina ipak nije komična sama po sebi. Nije to ni element iznenađenja. Ako vozeći se na minus petnaest ugledamo golišavo dete da sedi na trotoaru, iako smo iznenađeni, teško da ćemo se smejati, pre ćemo se užasnuti. Ali, ako nasred raskrsnice policajac bez pantalona uređuje saobraćaj, e to će već biti komično. Situacija koju opserviramo (ulica jednog zimskog dana), stvara očekivanja. Jedan element koji ocenjujemo da ne pripada slici, a znamo da nije za nekoga životno ugrožavajući, čini nam se neprikladan. I to nas zabavlja.  Tu je i suština pričanja viceva. Gradimo jedan pravac misli i onda priča naglo menja smer. A da bi vic uspeo, obrtna tačka mora da da novi smisao predhodno rečenom. Slušalac mora biti okrenut naglavačke.

Emisije tipa skrivena kamera u kojima se ljudi sapliću, padaju, prevrću, svrstavaju se u humoristički program. Zar ne bi trebalo da saosećamo sa bolom aktera, a ne da se smejemo u takvim situacijama? Neurolog V.S. Ramashadran objašnjava da je smeh ovde znak da se ništa tragično neće dogoditi bez obzira kako se tela ponašaju. Stakato smeha i nama i drugima saopštava: ne-uzbuđuj-se-ha-lažni-alarm-ha-nema-opasnosti-ha. Smeh je tako i jedna vrsta mehanizma odbrane.

Humor može da preuzme i funkciju sna, jer kondenzuje, premešta i simbolizuje sadržaje, razlama vremensko-prostorne kategorije, radi sa prividno apsurdnim logičkim relacijama, repetitivan je, ali čitljiviji i komunikatibilniji, jer se bavi opštijim temama. San je ipak iz sfere individualnog.

FreeDigitalPhotos.net

Iako se dete osmehuje već od četvrtog meseca života, ono tada izražava samo opšte stanje zadovoljstva. Za pravo shvatanje humora je potrebna sposobnost simboličkog mišljenja. Zato mentalno zaostale i psihotične osobe ne razumeju humor. Tako je i odsustvo humora u nekoj zajednici simptom „bolesnog društva“.

Pošto ste očekivali da članak o smehu bude smešan, a ne ovako ozbiljan, završiću rečenicom koja će vam, nadam se, izmamimiti smešak: „Muškarci razgovaraju da bi se domogli seksa, a žene imaju seks da bi se domogle razgovora!“ I zamoliću vas da umesto uobičajenog komentara u nastavku podelite sa nama nešto što vas je danas nasmejalo. A ako se kojim slučajem niste još smejali, brže-bolje to učinite 🙂

Autor: Ljiljana Jerinić, psiholog, edukator Psihopolis instituta

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*