FreeDigitalPhotos

Školovanje duše

Najnovija američka istraživanja o sreći pokazuju da najsrećniji ljudi nisu ni najbogatiji, ni najuspešniji, ni oni koji imaju najbolje poslove, već oni koji imaju svakodnevne i kvalitetne interakcije sa drugima i dobre međuljudske odnose. Nije ni čudno, da je intereaktivnost još u teoriji predstavljena kao najviši nivo emocionalne pismenosti. Za razliku od osnovnih komponenti emocionalne inteligencije, koja stavlja zadovoljnog pojedinca u centar, socijalna inteligencija u centar stavlja odnos između jedinki. Upravo je interaktivnost ta koja predstavlja adekvatno reagovanje na emocije u komunikaciji.

To je primer kada dva dečaka počnu da se bore za loptu, kako bi se igrali sa njom, i u jednom trenutku shvate da mogu da se oboje igraju sa istom loptom. Ili, kada zaposleni na istom radnom mestu doživljavaju jedni druge kao konkurenciju, i shvate da mogu da se udruže i oboje urade dovoljno dobro zajednički zadatak.

Danas u poslovnom svetu često se koristi i pogrešno upotrebljava, reč „interes“. Umesto da akcenta bude stavljen na zajednički interes u kome jedan posao može da donese dobit obema stranama, moderni biznismeni više razmišljaju o jednostranom interesu gde je druga strana na gubitku. U partnerskim odnosima dešava se slična stvar. Interes se svodi na zadovoljenju potreba jednog člana, a zanemaruje se kvalitet odnosa.

Rezultat svega toga je ste da postajemo duševno nepismena nacija, koja se udaljava od sebe, drugih ljudi, pa i celog sveta.

Prvi korak duševnog opismenjavanja upravo je vraćanje sebi, a zatim gajenje dobrih međuljudskih odnosa, koji donese produktivnost i bolji kvalitet života.

Vraćanje sebi podrazumeva svest i gajenje svojih misli i osećanja. Svoju svest možete da zamislite kao vrt koji ima neobične plodove, ali i šipražje i korov koji vam smetaju… Taj isti korov može da se počupa i spali, a zatim zasadi seme radosti i ljubavi. Isto je i u interaktivnim odnosima… ako u njih ubacujete dobe misli, dela i osećanja i ako ih budete gajili, oni će pustiti koren i pretvoriti se u vrt koji će vas samo radovati.

Autor: Ljubica Rašković – edukator Psihopolis instituta

5 comments

  1. Odavno nisam pročitala ovako divan tekst koji krepi dušu !
    Hvala Ljubice!

  2. Da biste bili srećni morate da naučite da vrednujete i volite sebe. Pronađite uzrok negativnog doživljaja sebe. Menjajte ono što vam smeta. Napravite spisak svojih vrlina i svega što kod sebe poštujete. To je ono što treba da činite na sebi da bi bili srećni. U odnosu sa drugim ljudima morate da naučite da opraštate onima koji su vas povredili. Neuspesi, gubici i povrede su sastavni deo života, pa naučite da opraštate i sebi i drugima. Pričinjavajte radost drugima. Samo tako ćete biti i vi srećni. Svakog dana pronađite način da usrećite osobe do kojih vam je stalo. Sve je lakše sa prijateljima, jer sreća koja se deli sa onima koji su vam bliski duplo je veća, problem koji se deli duplo je manji. Volite svoje iskrene prijatelje i zajedno uživajte u sreći. POZDRAV!

    • Dragana,
      pročitah Vaš komentar i u svemu mogu da se složim osim u jednom: ne znam zašto, ali ja ne praštam nikom ko me je duboko povredio. Možda mi promakne prvi put, pomislim : bio nesporazum. Ali drugi put nema više. Ne praštam.
      I nikada mi neće biti jasno zašto često mnogi forsiraju to ,,oprosti,, . Ja ne tražim oproštaj, nego veoma, ali baš veoma pazim da nikoga ne povredim, a isto to očekujem i od drugih.
      Mislim da me niko neće ubediti da moram da praštam.
      Osobe koje su me povredile totalno ignorišem, za mene prosto više ne postoje.
      Ljubice, šta Vi kažete na ovu moju ,,tešku,, osobinu? Vaše mišljenje će mi mnogo značiti 🙂

  3. Cilj prastanje jeste prevazici i osloboditi se nekih neprijatnih emocija, koje ostanu u nama. Da biste to postigli ne morate da ostvarujete ponovni kontakt sa osobom koja vas je povredila, ponekad je bolje i prekinuti odnos koji ne funkcionise, nego ostati u odnosu koji vas povredjuje… Ali, prastanje se ne odnosi na to da morate glasno nekome da kazete da ste mu oprostili i nastavite isto, vec da nakon prekida odnosa prevazidjete neprijatne emocije koje vas i dalje vezuju za tu osobu, jer i mrznja vezuje….

  4. Hvala Ljubice.
    Onda sam na dobrom putu.
    Osobu koja me povredi(la) ne vidim, ne cujem, ne secam je se…nemam neprijatne emocije.

    A ako je neko i spomene u mom drustvu, nista ne osecam.
    Ostadose neprijatne uspomene, ali to nisu emocije.

    Mislim da sam prevazisla i mrznju.

    il’ mi je lakse da tako mislim…kako-god, meni je dobro 🙂

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *