FreeDigitalPhotos.net

Emocionalni gurman

Negde u srcu svi znamo da je definicija bogatog života ne trezor Baje Patka, nego biti dobro socijalno prikopčan, kognitivno i emotivno stimulisan uz telesno zdravlje. To je stanje koje priželjkujemo i povremeno ostvarujemo tako bajkovito u paketu. Onda osećamo mir, sklad, puni smo pokretačke energije, radosti i optimizma. Harmonija ima ne samo svoju fiziološku komponentu, nego i svoju teksturu i aromu. Nekako je prožimajuća i nedvosmislena, siti smo, napojeni, celoviti i svrsishodni. Klikćemo: Life is sweet! – i to čitamo i u dubinama nečijih očiju.

Glad za kontaktom je univerzalan fenomen. Socijalna smo bića, mada u zrelosti nismo zavisni od drugih ljudi. Samoća može da ubije samo decu, nemoćne odrasle ili one u situacijama preživljavanja. Njima je komunikacija potreba, nešto bez čega ne bi opstali. Ipak i ostali čeznu za kontaktom. Iako bismo kao samostalna bića mogli da preživimo bez drugih ljudi, želja za kontaktom je usko vezana sa kvalitetom života. Za ostvarenje mnogih vrednosti, motiva, doživljaja nužno je prisustvo drugih. Možemo sami, ali u paru je lepše.

Gregarni apetit ili navika da se bude u društvu određenog broja ljudi varira od čoveka do čoveka. Iako je prag reakcije različit, samoća i anksioznost često idu ruku pod ruku. Lako možemo samoću da povežemo sa neprijatnim osećajem usamljenosti, dosade, praznine, ili straha. Setimo se toga kada se nađemo u situacijama socijalne deprivacije. Kada kao gradski ljudi poželimo da odemo u divljinu, da se osamimo u vikendicama, često nam apsolutna tišina i mrak predstavljaju frustraciju, a ne relaksaciju. Tek svetlo diskretne lampe, tiha muzika i nežni zagrljaj stvoriće uslove za prijatan doživljaj.

Kada nemamo adekvatnu stimulaciju, posežemo za supstitutima. Ako osećaj usamljenosti „pročitamo“ kao tenziju, uzimamo lekove, alkohol, drogu u želji da se opustimo. Kada „čitamo“ kao glad, hranimo se i kada smo siti. Kada „čitamo“ kao dosadu, okrećemo se ili  radu ili zabavi. Gledanje televizije može imati  tu supstitutivnu ulogu u našem životu, može biti zamena za kontakt (i zove se sredstvo masovne komunikacije). Gledamo sapunice, akcione, horor ili romantične filmove, virimo u tuđe živote, kako bismo na indirektni način doživeli  socijalno iskustvo i umanjili neprijatno osećanje usamljenosti. Čak i samica u zatvoru postaje podnošljiva ako se u nju unese TV aparat, ili lap-top.

Problem se hronicira kada omađijani supstitutom, ne želimo više stvarni svet, autentični kontakt, emocionalno angažovanje. Ako se odreknemo stvarnog sveta upadamo u zamku virtuelnog, jer nijedan supstitut ne rešava problem. Neprijatni osećaj se vraća posle izvesnog vremena i mora se opet rešavati. To je mehanizam zavisnosti.

Životni scenario koji pletemo „medju javom i med snom“ može biti mračan kao Magbetov svet ili vedar kao san letnje noći. I zavisi od nas velikim delom. Potrebno je prvo da otvorimo srce za pozitivne stroukove.

Pojmovi strouk i diskaunt su važni koncepti u transakcionoj analizi. Izvorno su sa engleskog govornog područja, te nema adekvatne srpske terminologije. Da problem bude veći, postoji i evolucija ovih termina kroz nekoliko decenija razvoja teorije. Prvobitno su to samo sinonimi za stimulaciju (strouk), odnosno odsustvo stimulacije (diskaunt). Erik Bern čak zaključuje da se „ljudima koji su dugo bez stroukiranja polako osuši kičma“.

Danas smatramo da je potrebno da razmišljamo i o vrsti i kvalitetu stimulacije, a ne samo prisustvu i odsustvu. Stimulacija može da bude verbalna i neverbalna, realna i nerealna, uslovna i bezuslovna. I adekvatnije je govoriti o veštini stroukiranja, nego o tome da li smo bez socijalnih stimulacija ili ne. Ta veština postaje centralna u vaspitanju dece, jer formira detetov identitet. Zlatna strouk trijada, po Milivojeviću, je  pozitivni bezuslovni stroukovi ( na biće deteta) + pozitivni uslovni stroukovi (na ponašanje) + negativni uslovni stroukovi (umetnost kritikovanja). Veština stroukiranja  je u korelaciji i sa našim sposobnostima da gradimo pozitivne odnose sa ljudima  tokom čitavog života. Za naše zdravlje je od presudne važnosti, jer kad nema pozitivnih stroukova, mi uzimamo negativne, iako se od njih razbolimo!

Autor: Ljiljana Jerinić, psiholog

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *