Home / Kafa sa tetkom / Dodati život godinama – 2012. je godina aktivnog starenja
Dodati život godinama – 2012. je godina aktivnog starenja

Dodati život godinama – 2012. je godina aktivnog starenja

Biti star ne znači imati mnogo godina i bore, uostalom, danas se svako može podvrgnuti nekoj intervenciji kojom bi mu bore bile “ispeglane” a on izgledao deset, petnaest godina mlađi. Biti star znači biti star u srcu, mišljenju, biti pasivan i umoran od života. Koliko god godina i bora neko da ima, ako je još radoznao, spreman da uči Iradi,  ako se raduje životu, treba da se ponosi svakom svojom borom i godinom.

Nažalost, živimo u svetu bjutizma koji od žena, mnogo manje od muškaraca, zahteva da izgledaju mladoliko kako bi bile prihvaćene u društvu ali i na radnom mestu. Mnoge žene će učiniti sve kako bi izgledale mlađe nego što jesu a u tome im dobro pomažu “saveti” stručnih i nestručnih a u delo sprovode plastični hirurzi, nutricionisti, maseri, šminkeri, treneri i ko zna kakvi čarobnjaci More tekstova za žene posvećeno je tome kako da što duže ostanu mlade ili kako da se podmlade što je apslolutno nemoguće, čak ni uz pomoć plastične hirurgije. Operacijom ili botoksiranjem se mogu ispeglati bore na licu ali će vrat, dekolte, ruke, uvek otkriti ženine godine.

Starenje je polako preraslo u nešto nepoželjno iako prirodno, to je sudbina svakog čoveka, pa opet poprima dimenzije mita. Mladi se ponašaju kao da nikada neće ostariti, muškarci se ponašaju kao da je njihovo starenje drugačije nego starenje žena, uopšte ovo društvo ima različite stavove o starijim ženama i muškarcima. Žene će često biti meta podsmeha zbog svog izgleda i diskretno će im se osporavati društvena prava,  dok se muškarcima to skoro nikada ne spočitava kao mana.

Već par godina se priča o tome kako smo stara nacija, da imamo mnogo više starih nego mladih, ali to nije problem samo naše zemlje, statistike pokazuju da u Evropi ima mnogo više starijih od 65 godina nego mladih do 30 godina  i, što je vrlo alarmantno, više od dece starosti do pet godina.  Prognoze su da će se ova statistika udvostručiti do 2025. godine kada takozvana bebi bum generacija bude završavala svoj radni vek i odlazila u penziju, odnosno da se društvo neće podmlađivati već da će biti sve starije. I pored toga, ljudi u zrelim godinama i stariji trpe svojevrstan “teror” mladih I novouspostavljenih društvenih pravila koja nameću da su svet i život namenjeni mladima a da su stariji ljudi nepotrebni društvu.

I dok ljudi u zrelim godinama biju bitke sa tim novim nepisanim zakonima i bore se da ne budu diskriminisani zbog svojih godina i izgleda, ankete pokazuju da su ljudi preko  60 godina ozbiljno zabrinuti za svoje mesto u društvu, porodici,  na poslu i u zajednici, osećaju se bespotrebno i marginalizovano. Prosečan životni vek u Evropi je 80 godina za žene i 75 godina za muškarce i dok je nekada penzija bila period kada su ljudi živeli kvalitetno, danas u atmosferi globalne krize, život starijih ljudi je sve nekvalitetniji.

U mnogim zemljama, baš zbog toga što je stanovništvo sve starije, starosna granica za odlazak u penziju se pomera da ne bi došlo do onoga što se trenutno dešava kod nas (posledica velike nezaposlenosti) da ima više penzionera nego zaposlenih ljudi i kako bi ljudi što duže ostali aktivni.

Zbog svega toga, Evropska komisija je još 2010. godine ovu godinu proglasila godinom aktivnog starenja i solidarnosti među generacijama. Termin “aktivno starenje” može da zbuni ali to podrazumeva aktivnosti kojima će se radni vek ljudi produžiti, shodno njihovim godinama kako bi dali doprinos društvu,  aktivnostima vezanim za zdravlje i podizanju svesti o starijim osobama kako bi se ostvarila što veća tolerancija mladih  i celokupnog društva u odnosu na stare, zaključno sa onima koji žive sami ili u domovima za stare.

Tokom ove godine u zemljama Evrope se održavaju seminari i predavanja koji treba da podsaknu društvo da obrati pažnju na starije ljude koji su marginalizovani u svakom pogledu, od posla do porodice što podrazumeva da svako treba da podstiče starije osobe da vode aktivan život kakav su vodili do pre neku godinu, da budu fizički i društveno aktivni i da ne odlaze u prevremene penzije što je odavno postala praksa. Između ostalog, ove godine će biti promovisano zapošljavanje starijih osoba, već znate da  ikod nas postoji problem starosne granice kada je zapošljavanje u pitanju tako da mnogi stariji od 45 godina više i ne pokušavaju da konkurišu, a i kada konkurišu uglavnom ne budu pozvani na razgovor, godina rođenja ih automatski označava kao nepodobne.

Kod nas se vrlo stidljivo priča o subvencijama države za one preduzetnike koji bi zapošljavali starije osobe ali izgleda da ćemo sačekati vest da je neko zaposlio u svojoj firmi žene iznad četrdeset godina.

I da se vratimo na početak – stari su oni koji se osećaju staro, biološke godine ne znače i da je neko nesposoban i nepotreban bilo kom društvu.

Ako ste na granici starosti, ne predajte se pred generacijama onih koji misle da ugrožavate njihovu mladu sredinu, bilo na ulici ili na radnom mestu. Ako imate roditelje koji su u penziji, koji jedva preživljavaju sa svojim penzijama i koji vode sve nekvalitetniji život, podstičite ih da budu aktivni, da se druže, neguju svoja ranije prijateljstva, svoje hobije, koliko god to mogu, pomozite im da se ne osećaju starije nego što jesu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*