FreeDigitalPhotos.net

Zašto se toliko pametnih ljudi ponaša budalasto kada su emocije u pitanju?

Ako kažem da su emocije važan deo naše prirode, većina će se složiti. Ali, ako kažem da nam emocije daju moć, mnogi će se pobuniti. Razum je taj koji zauzdava osećanja, jer biti iskren i otvoriti srce je ne samo opasno, nego i glupavo! Koliko je glasan taj unutrašnji govor i da li treba da ga pojačamo ili utišamo?

Želeći da nas poštede trauma, roditelji su nas savetovali da kontrolišemo svoju emotivnost, jer će nam to biti Ahilova peta. Možda su se i sami ponašali spartanski, kako bi nas spremili za surovi svet odraslih. Čovek je čoveku vuk, život je večna borba, drugi će igrati igre moći i treba da ih nadigramo, pamet u glavu-srce pod ključ! Ovakvim načinom vaspitavanja postali smo stameni, snažni, hiperintelektualizirani, sposobni da preživimo sve životne nedaće, da budemo odlični đaci i radnici, ali zamrznutog lica, bez osmeha i sa sistemskom greškom u važnim životnim situacijama.

Amputirana emocionalnost nas je otupela. Ne razlikujemo šta osećamo, nemamo izgrađene ni pojmove ni rečnik (aleksitimija), ne prepoznajemo ni kod sebe, ni kod drugih tananu gradaciju emocija i kada neka snažna emocija se probije u svest iz dubina u koju smo je zgurali, doživljavamo je kao haos, ugrožavanje i hvata nas panika, jer ne znamo šta ćemo sa tim. I naravno, pošto je nismo zauzdali, mislimo kako nismo uspešni, kako smo slabi i kako ne vredimo. Ljude koji trepere od emocija u našoj okolini, posmatramo kao niža bića, jer nisu u stanju da se kontrolišu. Naš unutrašnji glas koji neki zovu ego-stanje Kritikujući Roditelj, ili Roditelj Svinja (pošto nas stalno vređa i omalovažava), a neki surovi superego, nastavlja da likuje kad nas izmanipulišu u trenutku kad ispoljimo emocije:„Šta sam ti rekao, kad voliš, onda si ranjiv! Neka te boli, kad si budala!“ Da li je anastezirano stanje, gde nas emocije ne uznemiravaju, stanje moći? Ili je možda obrnuto: emocije nas osnažuju i obogaćuju?

Naše Ja je subjektivno doživljen entitet, koji predstavlja integraciju opažaja, osećanja i misli. Najsmelije pokušaje deskripcije naših emocionalnih doživljaja učinili su pesnici, dramski pisci, novelisti. Na tu literaturu se obično pozivamo kad hoćemo da pokažemo šta znači osećati ljubomoru, strah, kajanje, krivicu, ekstazu… Nauka kaže: emocije su naša reakcija na stimuluse koje smo procenili da su važni, a treba da nas visceralno, motorno, motivaciono, mentalno spreme za adaptaciju. Telesne komponente: suvo grlo, kucanje srca, drhtanje kolena, kao i radnje koje ne kontroliše naša volja: plakanje, smejanje, znojenje, jeza.. ne možemo da izbegnemo. Ni stalnu promenu emocionalnih doživljaja: zadivljeno čuđenje pod zvezdanim nebom smenjuje osećaj usamljenosti; toplinu koju osećamo prema voljenoj osobi preplavi ljubomora; razdraženost, preko ljutnje, prerasta u bes koji eksplodira i sve se završava osećajem mira. Prožimajuća emocionalna stanja koja zovemo raspoloženja su tonaliteti u kojima je naše iskustvo uređeno kao što su dur i mol u muzici. Melanholičnoj osobi i svet tako izgleda, srećnoj je opet „sve OK sa svetom“. Nekada ne možemo to ni da povežemo sa konkretnim događajima, a raspoloženje nas „drži“, pa nas „pusti“. Naš emotivni život može biti u našem sistemu centralan ili periferan, ali se ne može eliminisati, čak iako ga „gurnemo pod tepih“, iako ostanemo emocionalno nepismeni.

Školovanje srca, opet nije predmet u školi. Oštrenjem svog logičkog alata, brušenjem naše kognicije nećemo automatski postati ekspert u dešifrovanju emocionalnog doživljaja. Otuda fenomen da osoba sa visokim IQ, koja je stekla najviša akademska zvanja, koja je apsolvirala sve kulturne obrasce u porodici i društvu, može da bude zbunjeni predškolac pred „zadacima srca“. I obrnuto.  Smešno bi nam bilo da neko tvrdi da vežbanje klavira pomaže u klizanju na ledu, a mi to upravo radimo, kad mislimo da naš razum može sve. Možda klizanje ne moramo da naučimo u životu, mada je lepo i to umeti, ali bez meta-sposobnosti: emocionalnih i socijalnih veštine bićemo kao Bambi na ledu, proklizavaćemo.

Zabluda je da su emocije iracionalne i da ih treba kontrolisati. One nisu ni misli o tome šta osećamo, ni procena osećanja, već naš adaptivni odgovor! Ako su prijatne, to je znak da je došlo do unapređenja adaptacije. Zahvaljujući farmakologiji i tehnologiji, savremeni čovek je preterao u želji da oseća samo prijatnost. Ovaj fenomen spada u patologiju i zove se neofilija. I neprijatne emocije imaju svoju funkciju i ne treba ih izbegavati. Naravno, osećati ne znači i izgubiti kontrolu nad ponašanjem. Jedno je doživljaj, drugo je ponašanje. Mi svakako biramo reakcije. I takođe, ne možemo da se izgovaramo kako smo takvi, jer su nam roditelji formirali emocionalni skript. Emocionalni razvoj traje do kraja života, te uvek imamo priliku da korigujemo emocionalne dispozicije. Emocionalno opismenjavanje i odraslih zato ima smisla.

Prvo uzmimo dozvolu: svako ima pravo da oseća! Edukujmo se o emocijama, kao što radimo i u drugim sferama života. To će nam pomoći da mislimo o sopstvenim osećanjima, da ih preispitujemo, da nađemo prave načine izražavanja, a pošto su emocije i transakcije, bićemo bolji i komunikatori.  Edukacije će nam pomoći da iskoristimo i svoja neprijatna osećanja kako bismo rešili stvarne probleme i poboljšali kvalitet života. Pa, šta mislite sada da li smo moćniji sa ili bez emocija?

Autor: Ljiljana Jerinić, psiholog i edukator Psihopolis instituta

3 comments

  1. Sjajno, Ljiljana, bas ovako nesto mi je bilo potrebno da procitam, dugo sam tragala za ovako necim i mogu Vam reci da su mi neke stvari mnogo jasnije. Hvala Vam i puno pozdrava Vam saljem 🙂

  2. Ljiljana Jerinic (@LjiljanaJerinic)

    Hvala, Snežana 🙂 Ako je bar jednom čoveku jasnije, onda je vredelo napisati. Koleginica i ja nastavljamo sa školovanjem srca i u narednim tekstovima. Pratite nas 🙂

  3. Tek sad vidim koliko sam ne pismen 🙂
    Delim vase misljenje da nikad nije kasno i da covek moze da se menja dok je ziv.
    Bilo bi dobro kada bi postojao neki kurs osnovnih emocionalnih vestina, da to bude svakom coveku zdrava osnova i da on moze posle to i da nadogradjuje.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *