Home / Saveti koje niste tražili / Samomotivacija – usmerenost emocija ka cilju
Samomotivacija – usmerenost emocija ka cilju

Samomotivacija – usmerenost emocija ka cilju

Koliko emocije mogu da utiču na misaone procese i uspeh u obavljanju zadataka najviše je poznato studentima koji se skamene od straha pri polaganju ispita i zaborave odgovore na pitanja koje su predhodno više puta ponovili.

Sa druge strane imamo u vidu i ulogu pozitivne motivacije za postizanje ciljeva, gde brojni primeri pokazuju da su studenti koji su imali entuzijazam, disciplinu i samouverenost postizali mnogo bolje rezultate na ispitima od onih koji su se plašili rezultata ispita. Istraživanja sa sportistima i vrhunskim muzičarima pokazuju da je njihova jedinstvena osobina upravo sposobnost samomotivacije.

Samomotivacija, kao jedna od bitnih komponenti emocijalne i socijalne inteligencije, predstavlja usmeravanje snage naših emocija ka nekom cilju. Lideri koji su razvili ovu veštini mogu da istraju u obavljanju poslovnih zadataka uprkos preprekama i svakodnevnim problemima na koje nailaze. Vrhunski sportisti su u stanju da fokusiraju svu svoju pažnju na postizanje cilja, uprkos teškoćama i naporima.

Kao i sve ostale meta sposobnosti i samomotivacija je veština koja može da se nauči. Ona se stvara još u detinjstvu izgrađuvanjem radnih navika, i odlaganjem trenutnog zadovoljstva zarad postizanja cilja. Najuobičjniji primer za to je i polazak dece u školu. Deca, ali često i odrasli ljudi, se ponašaju po principu zadovoljstva što podrazumeva ponašanje usmereno ka trenutnom zadovoljenju potreba, bez obzira na posledice po sebe i okolinu. Kako se odvija proces razvoja, stvara se i ponašanje po principu realiteta koje podrazumeva sposobnost odlaganja trenutnog zadovoljstva na osnovu procene racionolanog dela ličnosti o mogućnostima zadovoljenja te potrebe i svesti o posledicama.

Ljudi koji imaju razvijenu veštinu samomotivacije ponašaju se po principu realiteta, imaju svest o prioritetima, jasno postavljene realne ciljeve, volju i upornost i u stanju su da kontrolišu svoje impulse zarad viših ciljeva.

Izgrađivanje ove veštine podrazumeva istovremeno i zamišljanje kako ostvarujemo taj cilj i preduzimanje svih potrebnih koraka da bismo i došli do njega.

Da bi podigli nivo samomotivacije pre svega je potrebno da shvatimo da možemo da kontrolišemo i biramo šta ćemo da mislimo i osećamo. Tamo gde usmeravamo svoje emocije postaje naša realnost, pa nije sve jedno da li smo usmerili svoju pažnju na problem, ili na njegovo rešenje.

Autor: Ljubica Rašković – edukator Psihopolis instituta

2 comments

  1. Odlican tekst. Pitanje za edukatora: koje tehnike treba koristiti da bi se podigla samo-motivacija? Da li je dovoljno samo misliti o pozitivnom ishodu ili treba ici dublje? Molim vas, pojasnite. Unapred zahvalna citateljka

  2. Ljiljana Jerinic (@LjiljanaJerinic)

    Nažalost nema jednostavnog recepta: jednom čoveku treba jedno da nauči, a drugom čak suprotno!

    Generalno, proces motivacije ide od spoljne ka unutrašnjoj .Pošto govorimo o samomotivaciji u oblasti emocija, mogu nastati na tom putu problemi:
    1. u sferi procene važnosti situacije, jer od toga zavisi da li će doći do emotivnog odgovora, ili ne – te se tu vrši dekontaminacija percepcije, odnosno referentnog okvira;
    2.kada se ne reaguje adekvatnom emocijom, npr. neko plače, kad treba da se smeje– radi se bazično emocionalno opismenjavanje;
    3. nije adekvatan intenzitet emocije, te dolazi do pleplavljivanja – umiruje se reakcija;
    4. pogrešno je ponašanje izabrano- traži se konstruktivno ponašanje….

    Niste očekivali ovakav odgovor verovatno, jer ste želeli savete koji se odnose na nivo aspiracije i volju. Predpostavljam da ste mislili na situacije kada ležimo u krevetu sa potrebom da ustanemo, čak sa namerom da ustanemo, a ipak se ne pokrećemo tipa “Duh hoće, ali telo neće”… ili kako da samomotivišemo slabu volju? Ili ste mislili kako da se borimo protiv osećanja frustracije i neuspeha uopšte tehnikama samopodsticanja?

    Ovaj članak je imao pretenzija da vam ukaže da su emocije važan deo našeg funkcionisanja. Po Saloveju, jednom od pionira pojmova emocionalne inteligencije se u Gardnerovu personalnu inteligenciju svrstava: 1. Spoznavanje emocija; 2. Upravljanje njima; 3. Samomotivacija – u smislu postizanja emocionalne samokontrole i smirivanja afekta kao osnova svakog uspeha; 4.Empatija; 5. Umeće održavanja medjusobnih odnosa…

    Znam da izgleda kao da sam zamaglila odgovor na vaše praktično pitanje, ali i Ljubica i ja, tkamo naše seminare, radionice, treninge od znanja i kreativnosti, baš da bismo pomogle kod ovakvih životnih dilema, te je teško sada izdiktirati vežbe. Dođite da se upoznamo i da u okviru grupe, ili individualno vidimo šta vam treba konkretno.
    Ovu temu o važnosti emocionalnog opismenjavanja nastavljamo i sledećeg četvrtka gde ćemo se baviti dilemom: glava vs. srce.

    Hvala za komentar. Jako nam pomaže kao i vaša lajkovanja, da sagledamo koje su “rak rane” i gde treba mi da usmerimo naš rad.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*