Home / Kafa sa tetkom / Kako preživeti u Srbiji
Kako preživeti u Srbiji

Kako preživeti u Srbiji

U aprilu mesecu objavljeno je da prosečna plata u Srbiji iznosi 40.562 dinara. Ovo je statistički podatak i na njega većina ljudi reaguje vrlo burno što je i normalno kad znamo da ima mnogo onih koji rade za platu od 12.000 dinara. I to nije najniža plata, nezamislivo je koliko malo neko može da vam ponudi za bilo koji posao, nezaposlenost u Srbiji je velika, radnika svih struka koliko hoćete, to već daje dovoljno prostora poslodavcima da budu, blago rečeno, bezobrazni a da ljudi ipak to moraju da prihvate zbog onoga – bolje išta nego ništa.


U januaru mesecu objavljeno je da potrošačka korpa u Srbiji iznosi 62.200 dinara.

Unazad godinama, čak decenijama, suočeni smo sa time da je potrošačka korpa “skuplja” od prosečne plate, ali ako uzmete u obzir da je prosečna plata samo prosek i da je ona realno mnogo manja, neminovno se nameće pitanje kako preživljava prosečna srpska porodica.

Tokom predizborne kampanje stidljivo su se provlačile vesti o poskupljenjima, najčešće osnovnih životnih namirnica i hemijskih proizvoda, čak i ako ih niste čitali suočićete se sa time kad odete u kupovinu.

Ako pretpostavimo da jedna porodica ima dve statistički prosečne srpske plate, što bi iznosilo 81.124 dinara, a koja na potrošačku korpu potroši 62.200 dinara, ostaje joj 18.924 dinara sa čime treba da zadovolji sve ostalo, ako se ne zadovoljava samo time da jede. Pošto je ovo više nego retko, postavlja se pitanje kako može da preživi porodica sa dvoje dece što statistika nikako ne ume da objasni.

Vrlo često ćete pročitati i kako su cene u Srbiji mnogo niže nego cene u nekim evropskim zemljama što nije tačno, naročito kada su u pitanju cene prehrambenih proizvoda, ako imate nekoga ko živi u inostranstvu ovo može i da vam potvrdi, naši ljudi se uglavnom “iznenade” kad dođu u Srbiju i ne mogu da shvate kako preživljavamo sa ovakvim platama i cenama.

Nekoliko stranih portala je prenelo izveštaj (izvor Rojters) da je klasičnoj porodici sa dvoje dece u Evropi, da bi vodili koliko-toliko dostojanstven život potrebno oko 2.500 eura mesečno što se smatra donjim pragom, u Evropi se odavno, zbog krize od koje se mnoge zemlje nisu oporavile vrlo dugo priča samo o tom donjem pragu ispod koga se život ne smatra normalnim. Prostom računicom dođete do toga da im je za normalan život (u stvari, život sa ovakvim primanjima nazivaju spartanskim životom) godišnje potrebno oko 30.000 eura. Ako onih 81.124 dinara (dve nedostižne prosečne plate) pomnožite sa 12 meseci dobićete oko 9.700 eura. I kad sve to uporedite mi ni statistički ne možemo da preživimo, odnosno ne znamo od čega i kako živimo.

Ako se život sa ovakvim primanjima u zemljama Evrope naziva spartanskim, onda poređenje za život u Srbiji, sa daleko manjim primanjima i skoro istim cenama, ne postoji poređenje.

Svi oni koji u Evropi zarađuju manje od 15.000 eura smatraju se siromašnima. Podsetiću vas na onaj famozni predlog o oporezivanju plata, takozvani solidarni porez koji nije zaživeo (2009. godina) a po kome je svako ko je imao u tom trenutku platu od 50.000 dinara smatran bogatim.

Danas, sve godine od toga, prosečna plata nije 50.000 dinara, oni koji je imaju su i dalje daleko od bogataša, a sve je kudikamo skuplje.

Ako biste na papir stavili sve svoje mesečne troškove najverovatnije je da biste ostali zapanjeni svojim troškovima u odnosu na primanja.

Kako preživljavate?

Čega se sve odričete da ne biste dugovali za komunalne usluge i kako uspete da platite sve ono što ne spada u potrošačku korpu, detetu užinu, ekskurziju, izlazak sa drugarima? Kako živite ako imate kredit? Vanredne troškove?

Kako preživljavate ako nise ni blizu donjeg praga u Srbiji.

6 comments

  1. Ja bih pocasni orden dala narocito ljudima koji sada imaju eto oko 50tak godina i koji zadnjih 20 godina imaju po dvoje dece na grbaci!!! Samo te mame i tate znaju kako su nam stvorili neke osnovne stvari, od hrane pa do skolskih potrebstina. Danas kad sama zaradjujem, zapitam se sto me mama salje samo po 2 jaja??? Navikla zena da se kupi samo sto mora 🙁 i da razvuce, okrene i preokrene. Svaka vam cast!!!

  2. Nema tu nikakve misterije, te cifre koje navodiš su zvanični podaci, potrošačka korpa može da bude i manja od 62.200 dinara i mnogim porodicama sigurno jeste puno manja, dalje prosečna primanja sigurno jesu manja od zvaničnih 40.562 dinara, međutim taj zvanični podatak se računa na osnovu onih koji legalno primaju platu, nije uračunata ni crna ni siva ekonomija, ni da li imaš tetku u Americi, ni da li imaš stan koji iznajmljuješ za 150/200 evra mesečno. Kad bi u cifru ušla sva primanja koja porodica ima verovatno bi mnoge porodice „srednje klase“ ili bolje da kažem ne potpuno siromašne garant prebacile taj prosek. Zatim, koliko samo imaš porodica sa sela koji žive i hrane se (preživljavaju) od tog imanja a zvanično se vodi da recimo samo otac prima 15000 din penziju na četvoročlanu porodicu. I to je cifra koja ulazi u taj prosek. Dalje, čovek koji radi 10 sati dnevno od ponedeljka do subote samo jede i spava i generalno tu crkavicu koju zaradi taman mu pokriva troškove. I još jedna stvar, sve se nema para, mnogo smo siromašni, a u Nišu su svi kafići puni, u četvrtak uveče ne možeš naći mesto u kafani, mesta u pojedinim klubovima se rezervišu par dana unapred, na kraju krajeva i kej je pun onih koji mogu barem dvolitarku zaječarca da priušte. A sve smo više gojazniji, imamo krov nad glavom, imamo internet, imamo mobilne telefone za dinar i mesečne račune za isti od 2000 dinara. Što dovodi do zaključka da hleba i igara (špansko-tursko-indijskih serija) ima, ali se nema dovoljno za kvalitetan ispunjen život, za letovanja, za kvalitetnu garderobu, za pogled izvan kutije i za život van mašine, i nepostoji šansa za izlazak iz tog srednje siromašnog staleža, obrazovanje ti tu ne igra nikakvu ulogu, ali to je odlika kapitalizma, i ako mislite da je trava zelenija preko grane grdno se varate.

    • Gospodine Krle, za ovaj stav o jos malo pa lagodnom zivotu na selu ste se debelo zaje*ali. Ako selo niste omirisali nemojte ga uzimati u usta. Ne znam ni da li ste upuceni u to da svako ko ima vise od 50 ari zemlje nema pravo na zdravstveno nego ga placa od tih 15 000.
      Stav koji imate prema nekome ko radi 10 sati je više nego bezobrazan.

      • Kasno sam video ovaj odgovor, ali uopšte niste razumeli šta sam napisao, Nigde nisam pričao o lagodnom životu na selu, već o tome da postoje porodice, koje od obrađivanja zemlje krpe kraj sa krajem, presipaju iz šupljeg u prazno, ali žive od toga, kao što sam i napisao u zagradi preživljavaju upravo zato što njihov stvarni prihod nije samo tih 15000 din, logično je da sa tim ne bi ni mogli da prežive. Srbi preživljavaju zbog sive ekonomije, odnosno mnogo toga ne ulazi u zvaničnu statistiku, i to nije magija/misterija već činjenica i to objašnjava navedene brojke,

        Stav koji imam prema ljudima koji rade 10 sati dnevno je taj da ih nesumnjivo izrabljuju, i tu me takođe niste shvatili jer sam tim primerom hteo da odgovorim na pitanje iz teksta „Čega se sve odričete da ne biste dugovali…“ gde je moj odgovor taj da ljudi koji toliko rade nemaju kada da razmišljaju o zimovanju, letovanju, izlascima, putovanjima, jednostavno to su sve stvari kojih niste ni svesni da se odričete kada upadnete u mašinu. Njima je jedina misao kako će izdržati od danas do sutra, ali upravo zato i imaju male izglede da izađu iz te situacije, što je žalosno.

  3. Ljudi nemojte se zavaravati, to je prosek koji vazi samo za Bgd. Ajde da se krene malo po unutrasnjosti, ko ima 20.000 – gospodin covek!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*