Home / Kafa sa tetkom / Govor žirafe
Govor žirafe

Govor žirafe

Ona je dugog vrata, vidi dalje od svih životinja, ima najveće srce među sisarima i toliko jak udarac da njime može da ubije lava.

U stvarnosti, retko udara tom svojom jakom nogom, ako je posmatrate izgleda kao neko ko gleda svoja posla, zna nešto više od drugih, elegantno se i ponosno šeta gledajući preko drugih.

Zbog svega ovoga žirafa je uzeta za simbol nenasilne komunikacije a komunikacija lišena verbalne agresije simbolično je nazvana – govor žirafe.

O nenasilnoj komunikaciji postoji mnogo teorija, nažalost, iako imamo toliko reči, ne umemo da se izrazimo, komuniciramo, i većinom smo “nasilni komunikatori”.

U vreme kada najviše govorimo o nenasilju, toleranciji i razumevanju, nenasilna komunikacija se uči, ono što bi trebalo da je prirodno uči se vežbanjem.

Retki su ljudi koji nisu verbalno agresivni, da ne izgovore nijednu ružnu i uvredljivu reč, sam ton može biti vrlo agresivan.

Da ostavimo na stranu sve teorije i uputstva o nenasilnoj komunikaciji, društvo u kome živimo je društvo uvreda, etiketiranja, urlanja, prekidanja, odnosno komunikacija je lišena osnovne kulture da saslušamo druge a onda normalno komuniciramo koliko god nam se ne dopadalo šta drugi govore.

Koliko ljudi poznajete koji normalno razgovaraju, ne prekidajući druge, ne povisujući ton, ne koristeći bespotrebne reči kojima pokušavaju da objasne ono što žele, ne unose se drugima u lice? Sa koliko njih redovno komunicirate a da su potpuno drugačijeg mišljenja od vas? I da li ste vi verbalno nasilna ili nenasilna osoba?

Nažalost, od kako se probudimo, većina nas upada u vrtlog nasilne komunikacije, vičemo na decu, sa partnerima razgovaramo kao da oni treba da znaju šta mislimo, prigovaramo nepoznatim ljudima u prodavnicama, na ulicama, u prevozu, u redovima… U većini slučajeva vodimo jedan urlajući monolog i uopšte nas ne interesuje ni šta drugi misle ni šta imaju da kažu što nikako ne može da se nazove komunikacijom. Takvi smo na radnom mestu, prema kolegama, klijentima, danas je komunikacija uglavnom lišena svake pristojnosti.

Ako biste bili upozoreni, ili postali sami svesni toga da ne umete da komunicirate, postoji mnogo stručnjaka i radionica na kojima možete učiti o nenasilnoj komunikaciji i kontroli besa što je prvi korak ka nenasilnom komuniciranju.

Ali pre toga, oslušnite sebe. Ako ste skloni nasilnoj komunikaciji razmislite da li time postižete ono što želite, da li vas bolje slušaju i razumeju, da li ste vi nešto čuli i razumeli dok se tako ponašate i kako se posle toga osećate. Najverovatnije kao izduvan balon.

Da li se više postiže verbalnim napadom tokom kojeg najviše koristite JA koje nasrće na neko TI, ili mirnim iznošenjem činjenica? Ako imate problem sa izražavanjem svojih misli i osećanja jedino što postižete je izazivanje verbalnog rata koji može biti mali ili veliki a iz toga niko ne izlazi kao pobednik.

Da li možete da se obuzdate i da u trenutku kad ste već udahnuli vazduh spremni da prospete bujicu reči koje ne znače ništa, sami sebe zaustavite, ponovo udahnete, pogledate kao žirafa preko glave onoga sa kim komunicirate, malo dalje od tog trenutka, i počnete da govorite mirno, bez povišenog tona, uvredljivih reči, psovki, strpljivo saslušate a onda mirno kažete šta imate, o čemu god da se radi, čak i kada su u pitanju vaša deca.

Ako ne možete, možda je vreme da se obratite nekome ko bi vas naučio normalnom, žirafa komuniciranju.

Preporuka: Pogledajte film Parada, ako do sada niste. Malo ćete se nasmejati na pomen nenasilne komunikacije i film je pun nasilne komunikacije, ali videćete kako nenasilna komunikacija prerasta u normalnu onog trenutka kad jedni druge počnu da slušaju.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*