Home / Kafa sa tetkom / Uštirkani stolnjak
Uštirkani stolnjak

Uštirkani stolnjak

Na pomen čipke danas prva asocijacija bude ženski veš, čipka je izašla iz mode i zadržala se samo u ovoj oblasti.

Pre par godina, u Beogradu je preminula jedna stara dama, rođena još pre onog rata, vaspitavana da žena mora biti dama uvek i na svakom mestu pa i u svojoj kući. Decenijama je brižljivo čuvala svoju devojačku spremu koja je između ostalog podrazumevala i posteljinu sa ručno vezenim inicijalima, sa čipkanim bordurama, i stolnjake koje su joj spremale njena baka i mama.

Da ste imali čast da vas pozove na ručak, ili na prepodnevnu kafu i kolače, dočekala bi vas u crnoj haljini sa okovratnikom od čipke i biserima oko vrata, u cipelama sa potpeticom koju su njene noge mogle da podnesu, a na stolu je uvek bio beli uštirkani stolnjak oivičen čipkom. Hranu ili piće je posluživala u porculanskim servisima i kristalnim čašama. Bilo je to uvek uživanje za oči, i vremeplovsko putovanje u neka davna vremena.

Čipka je prvi put napravljena u 16. veku, pravle su je časne sestre u manastirima, najpre da bi se ukrašavali oltari i odežda za sveštenike, zbog lepote i bogatstva izrade, vrlo brzo je postala neizostavan ukrasni materijal odeće za dame.

Vekovima je bila oličenje aristokracije, zato je u siromašnijim sredinama bila uglavnom deo devojačke spreme, imala je status dragocenosti. U mnogim aristokratskim porodicama venčanica od čipke se prenosila s kolena na koleno i generacije žena su se venčavale u istoj.

Dok nisu stigla ova moderna, brza vremena i u modu ušli stolnjaci u boji, koji se ne peglaju, navodno ne “primaju” fleke, beli stolnjaci sa čipkanim ili heklanim detaljima su bili neizostavan detalj praznične atmosfere, bili bi uštirkani “da se isečeš na ivice”, čipka kojom su ukrašavani je dodatno davala svečanu notu prazniku za koji je stolnjak izvučen iz škrinje ili sa police na kojoj je čuvan.

Ako ste imali sreću da imate baku, da vas usrkšnjim jutrom vodi u crkvu a zatim vam postavi uskršnji doručak na belom, uštirkanom stolnjaku optočenog čipkom, belim vezom ili heklanom bordurom, ako se sećata vremena kada nije svaka kuća imala vodu već je na stolu stajao bokal na kome je stalaja takođe uštirkana šustikla optočena čipkom kako bi vodu zaštitila od prašine, onda se sigurno sa setom sećate tih dana detinjstva.

Sigurno da negde, u nekom uglu ormara imate neki stolnjak koji vam je ostao od bake ili mame, koliko god da mislite da oni nisu moderni, jesu, tradicija je uvek u modi, a praznici su vreme kad ne žurimo nigde.

Čipka, vez, beli vez, heklani detalji, ispričajte svojoj deci priču o vašim bakama, obogatite im život vašim sećanjima, ispričajte im kako su se žene nekada bavile ručnim radom, koliko su te stvari nekada bile dragocene, neku priču iz svoje porodične istorije.

Unesite praznični porodični duh u svoj dom, to nikada ne izlazi iz mode i mnogo je lepše nego da ih poslužite na kineskim asurama ili plastičnim podmetačima.

Izvadite na vreme stari heklani milje požuteo od stajanja, ili vezeni stolnjak zaboravljen na dnu police, ispod svih onih koji se lako ili uopšte ne peglaju a koji su tako moderni poslednjih godina, onaj uštirkani koji je baka čuvala samo za goste ili za slavu, onaj koji je s ljubavlju heklala ili vezla vašoj mami za miraz iako takve stvari više nisu u modi. Vratite u modu porodičnu tradiciju.

Gordana Radojković

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*