Home / Kafa sa tetkom / Piknik, zaboravljeno porodično druženje i radost za decu
Piknik, zaboravljeno porodično druženje i radost za decu

Piknik, zaboravljeno porodično druženje i radost za decu

Kad pomislite na piknik, sigurno su vam prve slike – karirani stolnjak na travi, sendviči, plastične čaše i mravi. I možda se setite porodičnog piknika kada ste bili mali.

Danas na piknik, ili izlet, (piknik i izlet su se nekako izjednačili mada se odnose na različite stvari) većina ljudi odlazi uglavnom 1. maja održavajući tradiciju koja podseća na neka prošla vremena, ali ono što rade u izletištima tog dana nimalo ne podseća na pravi piknik.

Ako biste odlučili da sa porodicom provedete dan u prirodi, trebalo bi kod kuće da ostavite mobilne telefone, a da sa sobom ponesete loptu i rekete za badminton, ćebe i onaj karirani stolnjak, plastični pribor za jelo i omiljenu hranu i posvetite se jedni drugima.

Sa ekonomskim bumom šezdesetih godina prošlog veka, i razvojem potrošačkog društva, u mnoge porodice se uselio prvi automobil a sa njim i običaj odlaženja na nedeljni piknik, porodični odlazak u prirodu na jedan dan. Tipična slika iz tog vremena prikazala bi automobile parkirane na nekoj livadi, ili uz reku, a u blizini ljude koji sede na travi i decu koja se igraju oko automobila. Mame bi jurcale za decom nutkajući ih pilećim batakom, a tate pokušavale da uhvate prenos neke utakmice na tranzistoru ili bi svog prvog ljubimca prali pored reke.

Graeme Weatherston / FreeDigitalPhotos.net

S godinama, život je postajao sve brži i običaj nedeljnog piknika se nekako izgubio, mnogo dece nikada nisu osetila čar tih druženja sa porodicom, vikend jednostavno brzo prođe.

Danas ćete retko videti porodicu na pikniku, ali ćete redovno viđati mame ili tate u šoping centrima kako ispijaju kafu dok se deca igraju u igraonicama. Možda je vreme da ih neko podseti šta za decu znači boravak u prirodi, i šta znači porodično druženje i igra sa mamom i tatom.

Istorija govori da je piknik kao društveni ritual zaživeo u Engleskoj početkom 20. veka i da je nastao kada su klubovi pozivali svoje članove na druženje u prirodi gde su svi morali da donesu hranu. Ta prva druženja su u stvari simbol društvenih podela i stvaranja nekog novog društva.

Međutim, mnogo pre nego u Engleskoj, piknik je kao društveni događaj bio poznat u Francuskoj, još u 16. veku, a nastao je kao potreba da se napravi predah tokom putovanja koja su bila dugotrajna i naporna jer se u to vreme putovalo na konjima. Ubrzo piknik više nije vezivan za putovanja, narod je voleo da ode u šumu, ili na obalu reke, a ova moda se prvo proširila u kraljevskim porodicama. Kažu da je čak i Marija Antoaneta volela da se sastaje sa prijateljima u vrtovima Versaja gde su obedovali i družili se na travi.

Mnogi francuski slikari dočarali su ove trenutke druženja na svojim slikama, a karirani stolnjak na travi i opis piknika se prvi put pojavljuju u knjigama Džejn Ostin i Čarlsa Dikensa.

Pedesetih godina prošlog veka, ljudi su sve više vikendom odlazili u prirodu kako bi se odmorili od radne nedelje, i žezesetih je to postao neizostavan vikend običaj.

Nažalost, osamdesetih godina, običaj odlaženja na piknik se potpuno izgubio.

Dani su sve lepši, temperatura je sve viša, ako želite da se podsetite svog detinjstva i da priuštite svojoj deci nešto novo, odvedite ih na piknik. Ne mora on trajati ceo dan, niti morate da odete daleko od kuće, par sati će biti sasvim dovoljno, ali će radost biti nemerljiva.

Neka vam pomognu da napravite sendviče, ponesu loptu, neka im trenerke budu zelene od trave, neka operu ruke u nekoj reci, neka potrče za nekim leptirom…

Te trenutke im ne može nadoknaditi nijedan boravak u igraonici. Još ako budete imali volje da povedete i nekog njihovog drugara, sreći neće biti kraja.

photostock / FreeDigitalPhotos.net

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*