Home / Kafa sa tetkom / Marija Tišma, emocijama i kistom od Beograda do Njujorka i nazad
Marija Tišma, emocijama i kistom od Beograda do Njujorka i nazad

Marija Tišma, emocijama i kistom od Beograda do Njujorka i nazad

Ako vam je Marija Tišma prijateljica na Fejsbuku, onda možda znate nešto o njoj, ako nije, ako njeno ime nikada niste čuli, onda je vreme da je upoznate, ona je jedna od mnogih umetnica koje ima Srbija ali koja se, nažalost, ne vidi jer gubi medijsku bitku sa kičom i šundom.

Marija je diplomirala na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu i arhitekturu smatra sintezom umetnosti, nauke, prirode i života. Iako je studiranje na ovom fakultetu obogatilo, pred sam kraj studija shvatila je da ne želi time da se bavi, okrenula se umetnosti kako bi nesputano ispoljila svoje emocije, te se upustila u neizvesno putovanje kroz život i rad sa statusom slobodnog umentnika.

Sredinom sedamdesetih godina, sticajem okolnosti, počela je da se bavi tapiserijom koja je u to vreme doživljavala svoj procvat i počela da se prepliće sa drugim granama vizuelne umetnosti. Tapiseriju je doživela kao  istraživanje nekog sasvim novog sveta a to je rezultiralo sa petnaest samostalnih i skoro pedeset zajedničkih izložbi, zaključno sa velikom retrospektivnom izložbom koju je imala 1989. godine u galeriji Doma JNA. Preko sto pedeset njenih tapiserija danas se nalazi u vlasništvu muzeja u kojima je izlagala kao i u privatnim kolekcijama u zemlji i svetu.

Atelje

Početkom devedesetih godina, kada je tadašnja zemlja doživljavala prekretnicu, i Marija se našla na profesionalnoj i životnoj raskrsnici. Spakovala je petnaestak tapiserija, zakazala izložbu u Jugoslovenskom kulturnom centru u Njujorku i preselila se u Ameriku.  Susrela se sa svetom koji je poznavala samo iz knjiga i filmova, ali svetom koji je alarmirao sva njena čula.

Živeći godinu dana u Bostonu, upoznala je taj novi svet a onda se preselila u Njujork u koji se zaljubila na prvi pogled.  Danas, kada ponovo živi i radi u Beogradu, kaže da je Njujork jedini grad posle Beograda u kome bi živela, oseća ga svojim, diše na sličan način kao i on.

U vreme njenog boravka, Soho je još uvek bio centar umetnosti ali se to krajem devedesetih godina promenilo. Kada umetnici nasele neki kraj koji nije atraktivan, za njima krenu ljubitelji umetnosti, sve njih prate skupi restorani, butici, i sve se završi tako što se umetnici presele na neko drugo mesto gde su zakupnine i troškovi života mnogo niži.

Njujork je bio izazov koga se grčevito držala kako ne bi poklekla pred strahom, nostalgijom i brigom za bližnjima. Sledećih trinaest godina se vraćala, odlazila, vraćala…

U Americi je počela da slika slike na platnu velikih formata i u početku je mislila da je to zato jer je tamo sve nekako veće pa samim tim i način na koji emocije pretvarate u dela, ali je sa tim nastavila i kada se vratila u Beograd.

bez naziva 180 x 120

Figuracija koja je bila prisutna u njenim prvim radovima ustupila je mesto apstrakciji u stilu akcionog slikarstva čiji je najpoznatiji predstavnik Dzekson Polok.
Ekspresivno nanošenje boje na platno otkrilo joj je nesputani način iskazivanja onoga što oseća za čime je uvek tragala, kao i svi umetnici.

Svaka njena slika je svedok jednog vremena i osećanja i zbog toga se veoma teško od njih odvaja a u pripremama retrospektivne izložbe slika nastalih između Njujorka i Beograda našla je izgovor da ih drži na okupu.

akrilik na platnu 180 x 120

Živeti u Njujorku, za Mariju je značilo biti svedok stvaranja istorije umetnosti.. Pored stotina galerija u kojima izlažu najveća svetska imena tu su i mnogobrojni muzeji sa izložbama koje ne treba propustiti a koje nemaju prilike svi da vide.

Za izložbu Matisse Picasso koja je prikazala međusobni uticaj umetnika bili su kilometarski redovi, a jednim od najuzbudljivijih događaja smatra odlazak  na otvaranje izložbe “ House with the Ocean View “ Marine Abramović i prisustvovanje   ogromnom interesovanju publike koja prati njen rad. U maju 2003. godine, pored Njujorka, otvorena je DIA Beacon u kojoj su smeštena kapitalna dela moderne umetnosti od 1960. godine  do danas, koja nisu mogla zbog svojih dimenzija da budu smeštena u druge muzeje.

akrilik 120 x 120

Ogromno ulaganje  Amerike u promovisanje novog američkog slikarstva i kulture sredinom 20. veka isplatilo se, Njujork je oduzeo primat Parizu. Veliki broj umetnika odolazi u Njujork u nadi da će uspeti baš tamo, ne znajući koliko su se stvari izmenile u poslednjih dvadeset godina. Prošlo je vreme kada su u umetničkom svetu bili prisutni interes i entuzijazam. Danas se sve vrti samo oko novca i ulazak u neku od galerija pod okrilje poznatih dilera je ravno nemogućoj misiji.

Umetniku danas nije teško da pronađe  galeriju, napravi izložbu, ali je prodaja problem.  Modernu umetnost najveći deo publike posmatra kao nešto što bi se uklopilo  uz sofu u dnevnoj sobi. Broj kolekcionara i ljubitelja moderne umetnosti je jako mali.

Najveći broj kupaca još uvek želi da na slici prepozna motiv, što umetnika može da razočara, te na tržištu kao što je naše nije lako ostati dosledan svom načinu rada, kaže Marija, ali je i pored toga uspela da odoli izazovu da se komercijalizuje, spusti cene i poveća “proizvodnju”, kako su je mnogi savetovali, jer bi time izgubila onaj emotivni naboj koji je pokreće i koji je snaga njenog stvaralaštva. Još uvek ima jaku želju za eksperimentisanjem što nije popularno u svetu umetnosti ali ni zbog čega ne želi da žrtvuje svoj umetnički integritet i slobodu.

akrilik 130 x 120

Kada je 2001. godine izvršen napad na Svetski trgovački centar Marija je bila svedok događaja za koji, kao mnogi, kaže da je promenio Ameriku ali na izvestan način i ceo svet. Nije joj se više ostajalo, vratila se, ali i danas razmišlja o povratku, bar na kratko, da oseti energiju kojom diše Njujork i koju je spreman da pruži svakome ko je spreman da je primi.

Danas živi u Beogradu i sa žaljenjem govori o dva najvažnija muzeja umetnosti koji su zatvoreni, i o tome kako za kulturu ima sve manje novca.

U takvom okruženju jedina sreća za nju, kao i sve umetnike, je što su imaju sopstveni svet kome se okreću, u koji ne primaju svakoga i ljubomorno ga čuvaju.

Marija Tišma od 2001. godine ima status istaknutog umetnika, a njena dela možete videti u Beogradu, u  Hotelu Interkontinental, zgradi Genexa, zgradi EI Niš, Institutu za majku i dete, Dečojoj bolnici u Tiršovoj, u Novom Sadu u restoranu Mc Donalds, Ivanjici u Hotelu Park, Dubrovniku u Hotelu Libertas, Mostaru u zgradi Hetmosa, Kulturnom centru u Gornjem Milanovcu, u Narodnom muzeju u Nišu, u Zavičajnom muzeju u Rovinju kao i na mnogim drugim mestima.

U privatnim kolekcijama, njena dela se nalaze širom sveta,  u Italiji, Austriji, Nemačkoj, Australiji, Kanadi, Americi…

2 comments

  1. drago mi je sto poznajem tako divnu zenu.

  2. Gospodja Tisma je nedovoljno zastupljena u kulturnom zivotu grada Beograda.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*