Home / Porodica i zdravlje / Istorija sapuna – kakve sapune koristimo
Istorija sapuna – kakve sapune koristimo

Istorija sapuna – kakve sapune koristimo

Legenda kaže da je pronalazak sapuna zapravo rezultat srećnog slučaja, a ne mukotrpnog rada nekog našeg pretka, ili, pre će biti pretkinje. Naime, na još uvek neidentifikovanom brdu Sapo, negde u starom Rimskom carstvu, prinosile su se žrtve bogovima. Mast žrtvovanih životinja mešala se s pepelom, slučajno je baš tad pala kiša, i naša ingeniozna pretkinja, videći kako se smesa peni, zamislila se i došla do neverovatnog zaključka: “Ovim bi moglo da se pere.“ Kako – ne znam, ali ovako Rimljani bar objašnjavaju nastanak sapuna. Mada, ako se malo udubimo u tematiku, ispostavlja se da su Rimljani u ovom slučaju,  kao uostalom i u mnogim drugim,  zapravo bili samo vešti plagijatori, a ne rodonačelnici. Sapun se spominje još u starim vavilonskim spisima, skoro 3000 godina pre nove ere. A naravno da su ga i stari Egipćani i Grci uveliko koristili.

Nažalost, padom Rimskog carstva Evropa je potonula u mračni srednji vek i, navodno, na sapun potpuno zaboravila.  Koga briga za smrad grešnog tela, kada će mu jadna duša večno goreti u paklu? Bilo bi mi jako drago kada bih sad mogla da kažem da Evropa može da zahvali Srbima što je ponovo počela da koristi sapun – što uopšte nije van pameti, jer ako su mogli da koriste viljuške, što ne bi i sapun, ali, nažalost, tu činjenicu nisam uspela da iskopam (što neće reći da ona negde ne  postoji). Ali dok mi je neko ne potvrdi, moram da kažem ono što sam našla u Vikipediji, a to je da su Evropljani zahvaljujući Arapima, ponovo počeli da uživaju u dražima čistoće, jer su ga oni, takoreći, industrijski proizvodili i vredno izvozili preko Španije po čitavoj Evropi. Pametnim Evropljanima bilo je potrebno samo par vekova da ga i sami počnu proizvoditi. Konkurenciju su, zahvaljujući španskoj inkviziciji, uspešno istisnuli sa tržišta i vrlo brzo izbrisali iz sećanja, kao i činjenicu da Arapima duguju ne samo osnovno sredstvo lične higijene, već i kafu i nulu (znam, Indusi su izmislili nulu, ali da nije bilo Arapa ko zna kada bi stigla do Evrope).

Šalu na stranu, teško je zamisliti život bez sapuna. Na prvi pogled, i najnekvalitetniji savremeni sapun mnogo je privlačniji je od ručno pravljenih sapuna naši predaka. Ali nažalost, kao  i mnogi drugi aspekti savremenog društva, i to je spolja gladac, a unutra jadac. U čemu se sastoji jadac? Pa, u činjenici da su glavni sastojci industrijski proizvedenih sapuna hemikalije za koje postoji sve više indicija da dugoročno nisu nimalo bezazlene.

Najrasprostranjeniji od ovih hemikalija je natrijum lauril sulfat, ili na engleskom sodium lauryl sulfate, kao i njegov bliski rođak natrijum laurit sulfat ili sodium lauryth sulfate. Ja ću se u daljem tekstu držati engleskih naziva (neka mi jezički čistunci oproste), s tim razlogom da su sastojci sapuna koje mi mahom kupujemo  uglavnom pisani na engleskom, jer mi naravno više volimo strane proizvode nego domaće (pa bolji su, zar ne?). Elem, ovaj univerzalni deterdžent stvoren je tokom I svetskog rata kada je došlo do nestašice životinjske masti na tržištu. Ubrzo je, pre svega zbog svoje niske cene, postao nezamenljiv sastojak u sredstvima za ličnu higijenu i higijenu domaćinstva. Da, možda je teško poverovati da je osnovni sastojak sapuna kojim perete lice, i deterdženta kojim perete sudove, ili ribate pod isti, ali je tako. Nažalost, mada služe svrsi, uklanjajući masnoće i nečistoće, sodium lauryl/lauryth sulfate mogu da izazovu dermatitis, oštećenja očiju, otežano disanje i proliv (što je dokazano u laboratorijskim uslovima na životinjama). Neki naučnici ga čak smatraju odgovornim za  hormonske dizbalanse kod žena (PMS, tumor na dojci) i muškaraca (uništavanje sperme, feminizacija muškog reproduktivnog sistema). Zvuči van pameti? Ako znamo da se apsorbuje kroz kožu i da ulazi u krvotok, gde oponaša hormon estrogen vezujući se za hormonske receptore, onda i ne baš. Uzgred budi rečeno, višak estrogena i kod muškaraca i kod žena utvrđen je već i od strane drugih naučnika i doveden je u vezu sa supstancom u plastici koja takođe ulazi u ljudski organizam preko razgrađenih čestica plastike koje se nalaze u vazduhu i vodi, i tu oponaša estrogen. Mislite da preterujem? Činjenicu da od 7 -10%  peska na plažama celog sveta čini usitnjena i izmrvljena plastika niko više ne osporava.

No, vratimo se sapunu, jer tu ipak nešto možemo da preduzmemo za svoje zdravlje. Vrlo lako možemo da pređemo na ručno pravljene sapune i zaobiđemo ne samo sodium lauryl/lauryth sulfate, već i sve  one druge štetne hemikalije kojih ima na desetine u svakom industrijski proizvedenom sapunu. Uzgred budi rečeno, ima ih više u tečnim sapunima nego u čvrstim, a najviše u antibakterijskim – koje bi apsolutno trebalo izbegavati, makar kada su u pitanju deca, jer su krcati alergenima u obliku hemikalija koje su, naravno, još štetnije od gore spomenutih. Da bismo bili sigurni da je neki sapun bezbedan dovoljno je da bacimo pogled na sastojke. Ako sadrži sodium lauryl/lauryth sulfate, kao i bilo koje druge sastojke koji zvuče kao hemikalije, šanse su 90% da su štetni.

Potpuno prirodni sapun sastoji se od saponifikovanog ulja i eteričnih ulja koja mu daju miris. Dobra vest je da se mogu naći na domaćem tržištu. Loša, da će vam proći bolji deo dana u pronalaženju istih (znam iz ličnog iskustva), jer svi poznati sapuni, domaći i strani, sadrže sodium lauryl/lauryth sulfate. Igla u plastu sena industrijskih sapuna koju sam konačno našla su prirodni, ručno pravljeni sapuni firme „Suncokret“, a mogu se naći u Rodiću, Merkatoru i u mnogim prodavnicama zdrave hrane. Znatno su jeftiniji od sličnih proizvoda stranih proizvođača, a s obzirom da imaju deklaraciju nema razloga da sumnjamo u verodostojnost sastojaka, jer nažalost, mnogi ručno pravljeni sapuni prave se u kućnoj varijanti od gotovih smesa koje mahom sadrže upravo one hemikalije, a cilj nam je da ih izbegnemo.


Autor: Ivana Brašić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*