Carlos Porto / FreeDigitalPhotos.net

Pravo na život i ljubav

Još je davne 1959. godine doneta je Povelja o pravima deteta, iza koje stoje primarna psihološka prava – pravo na život i na ljudsku vrednost. Svake poruke koje na neki način negiraju neko od ovih osnovnih ljudskih prava predstavljaju zabranu postojanja i zabranu ljudske vrednosti i samim tim pogodno tle za stvaranje psihičkih oboljenja.

Iako se analiza ovih zabrana prvenstveno odnosi na roditeljske poruke upućene deci, takođe se odnose i na stariji uzrast i poruke koje se upućuju odraslim ljudima.

Glavna psihološka potreba svih ljudi jeste da budu prihvaćeni i voljeni. Koliko je ova potreba važna govori i činjenica da u plemenskim narodima isključenje iz plemena predstavlja najveću kaznu koju pripadnik plemena može da doživi, posle koje obično sledi smrt.

Takođe novi zakon o mobingu u poslovnom okruženju naglašava ovu psihološku potrebu kao uslov za radno funkcionisanje i kao glavnu stavku opisuje ignorisanje i vređanje ljudskog integriteta. U istoriji bolesti većine pacijenata mogu da se prepoznaju zabrane na život, ljudsku vrednost i ljubav, zbog koje dolazi do psihičkih i psihosomatskih oboljenja, ali i bolesti zavisnosti čiji krajnji ishod jeste gubitak života.

Negiranje prava na ljudsku vrednost dovodi do formiranja negativnog stava o sebi, drugima i svojoj okolini, pa vrlo često oni koji imaju negativan stav o sebi kompezuju taj stav u poziciju superiornosti i negativnog stava prema drugima.  Takvi ljudi često upućuju poruke mržnje i kritike na biće drugim ljudima u svakodnevnoj komunikaciji.

watcharakun / FreeDigitalPhotos.net

Upravo takve poruke dovode do zabrane osećanja lične vrednosti, što podrazumeva osećanje da neka osoba nije u redu, da nije vredna i da zaslužuje prezir. Internalizacijom ovih poruka razvija se kapacitet za samoprezir i inferiornost.

Ovakva pozicija svakako nije primer dobre komunikacije jer ugrožavajući osnovna ljudska prava ugrožava se i sam odnos sa osobom sa kojom se komunicira. Takve poruke često možemo da sretnemo u svojoj okolini: „ti si glup/a… ti nesposoban/a… ti si loš/a… ne vrediš…!!!“

Oni koji su u svom odrastanju dobijali ovakve poruke mogu da stvore negativnu sliku o sebi, osećanje niže vrednosti, inferiornosti, uplašenosti, sklonost ka samouništavanju, ali i superioran stav prema drugima i slanje takvih poruka drugim ljudima.

Preispitivanje svojih stavova i osećanja prema sebi i svojoj okolini, pomaže nam da stvorimo pozitivan stav o sebi i drugima i damo dozvole na život, vrednost i ljubav što predstavlja najvažniju osnovu za mentalno zdravlje i zdrave odnose sa sobom i svojom okolinom.

Autor: Ljubica Rašković,  edukator Psihopolis instituta

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *