Home / Kafa sa tetkom / Lete vam, lete, tridesete…
Lete vam, lete, tridesete…

Lete vam, lete, tridesete…

Savet i voda se ne nude, kažu, već se daju isključivo kad vam ih neko traži. Naučio sam da to posebno za dame važi, pa sam se ograničio i uglavnom nudio vino, a savetovanja izbegavao. Al me vaša Tetka zamolila da  naškrabam koju, drage moje, koje se pronalazite u onoj „lete mi lete tridesete“. Niste iz te priče? Onda ništa. Tekst nije za vas.

Znate onu od naše snajke Severine? Pa, naravno!

A, otpevala je Seve, da vam kaže teča, alal joj vera! Onako zavodnički, višeslojno i višesmisleno. Sad, da li joj se njena privatna bajka dogodila kako pesma kaže, to kamere nisu ovekovečile. Iz njenih ranijih video-radova znamo da mladoženji ima da bude ko u bajci … ili u raju (al’ onom muslimanskom – Dženetu, ako znate na šta mislim).

Elem, moge su cure, kada je snimak telesne ljubavi drage nam pevačice dospeo u javnost, kako bi je odbranile i podržale, obukle majicu sa adamr / FreeDigitalPhotos.netnatpisom „Sve smo mi Seve“. Dobro, i meni je (iako priznajem da sam odgledao snimak) donekle bilo neukusno razvlačenje nečije intime po internetu… Kao da to svi ne radimo?! (Pa mi palo na um da obučem majicu sa likom onog mačora što ju je ugostio na jahti) I zato mislim da je taj natpis bio ok. Ipak, neke su javne žene (one kojima je posao pojavljivanje u javnosti), ali i one koje to nisu, preozbiljno shvatile poruku, pa su kao „slučajno“ napravile po koji snimak sebe i svoga dragana u vrtlogu sladostrašća.

Ali, da li su baš sve one Seve? Severina se, uprkos snažnom publicitetu svog home-videa udala za Milana, našeg “poduzetnika”,  skućila, rodila dete (da je živ i zdrav, ime moje!)… Jednom rečju, ostvarila se i u toj, prirodom predodređenoj ulozi, pored sjajne karijere koju je već izgradila. Samo se poželeti može, zar ne?

Ali, Seve je Seve, a Balkan je Balkan. Kakav je – takav je, naš je.

Mnoge su moje drugarice, poznanice i ostale koje površno poznajem dramatično dočekale tu, za njih strašnu devojačku tridesetu. Neke i nisu, mislim, bar nisu pokazale znake frustracije zbog te, ne tako važne činjenice da su razmenile „četvrtu banku“. Šta sad, čudna mi čuda, ko da je neka razlika?

Ali ima neki đavolak koji kao da upali buktinju hormonske biohemije, preispitivanja, ponekad i samosažaljevanja kod mnogih devojaka koje se do te famozne godine nisu pronašle čoveka svog života (ili nisu bile sigurme da je to on, pa su nastavile da traže). I onda, kao da pokušaju da svuku sa sebe tu, pomalo flekavu košuljicu godina koja se, bogami, prljala malo po malo još od petnaeste (ili koja godina, gore-dole). Ali to teško ide…

Rosen Georgiev / FreeDigitalPhotos.netSve one prekratke suknjičice, po koje piće više (da ne koristimo teže izraze), ad hoc mladići u ad hoc sitne sate, meseci ili nedelje zajedničkog života (koje devojke ni za živu glavu ne vole da nazivaju udajom, iako na to neodoljivo podseća), sav taj “seks i grad”, sav taj emancipovani “take it now, take it all” stil koji vam je servirala masovna kultura , posle iszvesnih godina prestaje da ima ukus Cosmopolitan koktela, nego se pretvara u njegov, ne tako fensi i ne tako privlačan balkanski derivat. Sve se to nekako i posle pranja vidi, jer znamo, ovi su deterženti za balkansko tržište…

Da ne filozofiram.

Nije se ovde, drage moje, barem kada je o percepciji “devojke za udaju” mnogo promenilo između generacija vaših baka i vas. I dalje su ovi, neemancipovani, Homo Balkanikusi skloni da posle svih momkovanja, ludovanja i otkidanja za nekom famme-fatale, ožene neupadljivu, smernu (zli jezici bi rekli seljančicu), kojoj je suknja iznad kolena vrhunac erotike… Reći ćete da su zatucani, glupi.. Verovatno i jesu. Ali, može im se, zar ne.

I onda, gledam opet te moje prijateljice, kako menjaju autfit – zakopčavaju se, produžavaju suknje i haljine, pričaju kako su od bombardovanja apstinirale i baš njega čekale da popuni sve (ali bukvalno sve) praznine njihovog života na kojima se nahvatala “emotivna” paučina… Te dame ponekad nisu svesne da je onaj koji bi takvu priču progutao – kamen temeljac njihove životne propasti…

Ima primera, ne kažem da nema, onih koje su se, posle deceniju i po, (nečega) “prodale” kao smerne i fine baš po ukusu ovdašnjih prosečnih Timeless Photography / FreeDigitalPhotos.netmladića (muškarci su toliko bezobrazni da sami sebe zovu mladićima do 40, ali dobro). Ali takve bajke obično nemaju srećan kraj. Ozna sve dozna. I onda nastaju problemi…

U tome i jeste graška. ne treba se uklapati u kliše. To što vas Homo Balkanikus neće, “’oće drugar njegov”! Treba da znate da uvek na ovom svetu postoji neko ko će vas i želeti i voleti onakvu kakve jeste bilo da ste smerne ili ne tako smerne. Jer ne postoje ni mane, ni vrline, nego samo osobine. Niti ste sve vi Seve (hvala bogu), niti je svaki od nas Milan (opet hvala Bogu), a budimo realni (što bi rekao Kazo iz “Bitangi i preinceza”) većini od vas se ne bi ni svideo  Kosmopoliten, samo se folirate, džaba vam Keri Bredšo!

Ljubi vas teča!

Ništa lično

Autor: Aleksandar Petrović

4 comments

  1. Ljubi tebe tetka na odličnoj opservaciji i razumevanju suštine! Devojke, čitajte ovaj tekst ujutru , u podne i uveče!

  2. Jao sto mi se ovo svidja „Jer ne postoje ni mane, ni vrline, nego samo osobine.“ :)))

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*