Home / Kafa sa tetkom / Jug, južno, južnije, predstavljen roman „Meka duša juga“
Jug, južno, južnije, predstavljen roman „Meka duša juga“

Jug, južno, južnije, predstavljen roman „Meka duša juga“

Juče je u knjižari Evo Giunti, u Beogradu, pred novinarima predstavljena knjiga „Meka duša juga“ novinarke Milje Lukić, Kragujevčkanke koja živi i radi u Beogradu.

Ovo je Miljina druga knjiga, saga o njenim precima, staroj vranjanskoj porodici, i životu u starom Vranju s kraja 19. i početka 20. veka.

Kako je rekla predstavljajući svoju knjigu, Vranje i vranjanski kraj danas doživljavamo kao prilično nerazvijen deo Srbije, ali u 19. veku, Vranje je bilo živopisno mesto još uvek u okviru Otomanske imperije, na granici sa Srbijom, zemljom maticom, prepuno mešanog stanovništva ali podeljeno etnički, socijalno, čak i geografski, precizno, između Gornjeg i Donjeg Vranja. Zabeleženo je da su tih godina u Vranju živeli Srbi, Turci, Jevreji, Jermeni čak i jedna kineska porodica.

Ova romansirana priča prati istorijat trgovačke porodice sve od kraja 18. veka, do 1910. godine, kada će na sahrani svog oca, jedini preostali potomak nekada brojne porodice konačno saznati istinu  o svojim precima. Obiluje galerijom likova koji oslikavaju južnjački karakter tada bogate porodice koja je trgovala sa Solunom i Istanbulom.

Roman je pisan književnim govorom ali su svi dijalozi na vranjanskom dijalektu a nastao je iz sećanja na priče Miljinih roditelja, oboje profesora istorije koji su dodatno obogaćivali svoje priče istorijskim podacima.

Svoje utiske o knjizi izneo je i Miljin drug iz detinjstva Nebojša Grujović, kroz izdavaštvo, kritike i recenzije posvećen literaturi, koji, kako je rekao, sve više čita domaću literaturu koja je nepravedno zapostavljena. Da bismo shvatili sebe, ko smo, potrebno je da znamo ko su nam bili preci, naglasio je on, a to možemo samo ako pažljivo slušamo priče naših roditelja, baka i dedova.

Pročitavši iz knjige deo koji opisuje tetke, rekao je da je tek tada shvatio ulogu tetki u filmu „Zona Zamfirova“:

Skoro svaka kuća imala je najmanje jednu tetku, a često ih je bilo više, iz dve, ponekad tri generacije. Kada se devojka uda, ona za sobom u kuću povede i svoje mlađe sestre ukoliko su roditelji stari ili je stariji brat preuzeo kuću sa svojom porodicom. One odlaze „po ženskoj liniji“ kod svojih sestara ili sestričina. Žive svi zajedno, pa ako prevale tridesetu i više nema nade da će se udati, ostaju kao punopravni članovi porodice. Njih niko ne gleda kao na siromašnu rodbinu koju mora da trpi silom prilika, već, naprotiv, dobijaju specijalan poloćaj u kući. Mogu da sede s muškarcima, pitaju se kad se o nečemu važnom odlučuje, glavni su savetodavci za venčanja, daju blagoslove i imaju veoma veliki utiaj na mlađi narašta. Od njih je mnogo šta zavisilo – od toga šta će i kako će da se sprema za zimnicu, do toga da li će kuća da se prodaje ii ko će s kim da stupi u brak.
Pop ravilu, tetke su pušile.

Njima se davao čak i čibuk, kao muškarcima. Smele su da piju rakiju i niko na to nije gledao kao na nešto ružno. Kad bi dolazili gosti, one su zajedno  s domaćinom sedele s njima, a domaćica je unosila posluženje i nije izbijala iz kuhinje.

Knjiga „Meka duša juga“ publici će biti predstavljena sredinom aprila u kući Đure Jakšića.

One comment

  1. Gordana Radojkovic

    Divno zvuči, jedva čekam da je pročitam

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*