Govorite li svrsishodno?

U životu svakog od nas govor ima izuzetno važnu ulogu, nezavisno od toga da li smo svesni toga ili ne. Od naših govornih sposobnosti zavisi kako ćemo uspostaviti komunikaciju sa drugim članovima zajednice kojoj pripadamo ili u kojoj se u tom trenutku nalazimo. Od toga zavisi i koliko ćemo uspešno izraziti svoje misli i osećanja, da li ćemo biti ubedljivi, da li ćemo zadobiti podršku i poverenje onog kome se obraćamo. Ukratko rečeno, od naše kulture i veštine govora zavisi naš napredak u poslu, kvalitet društvenog života, pa možemo reći i uspeh i ispunjenost u životu.
Pojam svrsishodnosti u opštem smislu označava (kako i samo ime kaže) nešto što odgovara svrsi. Govoriti svrsishodno znači imati jasan cilj šta je to što se želi reći. Takođe, to znači i strogo se držati predmeta o kome se govori i podesiti svoj način govora tako da odgovara konkretnoj situaciji.

Mada može zvučati kao stvar koja se podrazumeva, svakodnevni primeri nas navode da je nužno i ovde ponoviti da, pre nego što počnemo da govorimo, treba da se podsetimo zašto to radimo, odnosno koji cilj želimo da ostvarimo. S obzirom da je govor osnovni vid komunikacije među ljudima, namera koju govornik ima može biti raznovrsna i kreće se od obične razmene pozdrava i svakodnevnih informacija do izražavanja određenih osećanja, obraćanja ustanovama ili ubeđivanja većeg broja ljudi u neku ideju ili zamisao. Da bi neko uspeo da ove komunikativne ciljeve uspešno ostvari on mora umeti da pravilno odabere jezička sredstva koja će iskoristiti u govoru.

Sve ovo zvuči veoma jasno i poznato kad se ovako iznese, ali u praksi se obično odstupa od većine ovih principa. Koliko često ste imali osećaj da oni koji vam govore ne znaju baš najbolje koja je svrha njihovog govora? Jedan od primera ovakvih razgovora su sastanci u preduzećima gde se preko 50% vremena govori u prazno i bez konkretne ideje. Ukoliko sastanak nema ograničeno vreme i nekog ko će ga precizno usmeravati ka cilju koji želi da se postigne, lako se može pretvoriti u bespotrebno gubljenje vremena. U ovakvim situacijiama učesnici u diskusiji se ne pridržavaju dnevnog reda i govore o svemu i svačemu. Kako bi se izbegle ovakvi konverzacijski „promašaji“ potrebno je da svi učesnici prilagode svoj način govora temi, jer besmisleno je o svakodnevnim stvarima govoriti naučnim terminima ili koristiti se žargonom prilikom poslovnih izveštaja.

Za kraj, evo jedne istorijske anegdote koja pokazuje koliko ponekad može biti bitno da se govori kratko i svrsishodno. Za vreme II svetskog rata tadašnjem predsedniku Amerike, Frenklinu Ruzveltu, doneli su na odobrenje uputstvo za zamračivanje zgrada državne uprave u slučaju eventualnih vazdušnih napada. To obaveštenje je glasilo:

Preduzeće se potrebne mere da se u toku vazdušnog napada sve federalne zgrade, kao i nefederalne zgrade stavljene na raspolaganje federalnim organima zamrače na neodređeni vremenski period u cilju sprečavanja vidljivosti pod dejstvom unutrašnjeg i spoljnjeg osvetljenja. Pomenuto zamračenje može se ostvariti bilo postavljanjem pregrada za zamračivanje bilo obustavljanjem osvetljenja. U skladu sa tim biće neophodno da se u onim delovima zgrade u kojima se aktivnost mora nastaviti i u vreme zamračivanja preduzmu mere za postavljanje pregrada koej će omogućiti produženje unutrašnjeg osvetljanja.

Ruzvelt, čjij su govori uvek bili kratki, jasni i koncizni, lako je prepoznao moguće nejasnoće u ovom tekstu. Takođe, ovakva birkoratizacija jezika i nagomilavanje nepotrebnih reči stvarala je nepotrebnu razvučenost u tekstu. Ruzvelt je pogledao pročitao tekst i bez razmišljanja pocepao papir. Zatim je izvadio parče čistog papira i svojom rukom napisao novo obaveštenje. Ono je glasilo:

U onim zgradama gde mora stalno da se radi, neka nešto metnu preko prozora. Tamo gde mogu da prekinu posao, nek ugase svetlo.

Uspevate li vi da održite konciznost u govoru i smeta li vam kada vaši sagovornici stalno skreću sa teme o kojoj se govori?

Autor: Aleksandra Milčić Radovanović

2 comments

  1. Gordana Radojkovic

    Itekako mi smeta kada je neko preopširan i lako odleti sa teme.Živimo brzo i nemamo vremena za gubljenje, posebno za dugačka izlaganja. Gubim tada koncentraciju a i interesovanje da slušam šta sagovorinik priča. Dešava se i meni da skrenem sa teme,svesna sam koliko je to pogubno za dobru komunikaciju i stalno imam na umu važnost konciznosti u razgovoru.
    Jedan čuveni profesor srpskog jezika iz Jagodine je svoje đake učio da pišu/govore ovako : ‘Rečima kratko, mislima široko.’

  2. Mislim o svom govoru, važno mi je šta čujem i šta kažem. Skrećem pažnju i svojoj deci na važnost lepog govorenja. Od svojih kolega sam naučila koliko je važno umeti slušati svoj govor – kad slušamo svoj govor, lepše govorimo.Naš unutrašnji glas je naša posebnost, naš način, od koga se ne može pobeći, ali svaka razmena saznanja može da pomogne. Baš kao i tekst- Govorite li svrsishodno. Hvala, baš sam se zamislila nad ovom temom. Pozdrav

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *