Home / Kafa sa tetkom / Uz knjigu, film, dok šetamo… nezamislivo bez kokica
Uz knjigu, film, dok šetamo… nezamislivo bez kokica

Uz knjigu, film, dok šetamo… nezamislivo bez kokica

Priča se da je jednog davnog leta bilo toliko toplo da su se zrna kukuruza na stabljikama od toplote pretvarala u kokice i letela visoko iznad polja. Kakvo čudo, ljudi su mislili da je po toj nesosnoj vrućini počeo da pada sneg.

Među nekim indijanskim plemenima postojalo je verovanje da duhovi žive unutar svakog zrna kukuruza, i kada bi bilo previše toplo, oni bi se naljutili i zrna su se pretvarala u kokice kako bi mogli da izađu napolje.

Naravno, ovo su samo legende, svaku stvar na ovom svetu prati neka legenda.

Danas ih grickamo dok čitamo, gledamo filmove, šetamo. Priprema kokica za gledanje filma je pravi ritual, prosto je nezamislivo gledati film a ne grickati kokice, i onda, dok se film još nije završio više ih nema, nismo ni primetili kada smo ih sve pojeli, uglavnom kada je film bio najuzbudljiviji. Nikako ne umemo da pripremimo dovoljnu količinu.

Nećete se iznenaditi da su kokice bile poznate još Astecima, drevnim civilizacijama je što se hrane tiče bilo poznato skoro sve što i nama danas, ali oni ih nisu koristili za jelo nego za dekoraciju. Dekorativna upotreba kokica se zadržala do danas, naročito u vreme božićnih praznika, podsećaju na pahuljice.

Prve kokice su pravljene onako kako ih danas spremamo u kući, negde oko 1880. godine, a prva mašina za pravljenje kokica konstruisana je 1885. godine, izumeo ju je Čarls Kretors, u Čikagu. Da bi je testirao i privukao mušterije, postavio je na ulicu, mašinu je pokretao gorionik sa benzinom i ona je za današnje uslove mnogo sporije pravila kokice, ali je njihov miris počeo neodoljivo da se širi ulicom i privukao je prve mušterije. Sve do velike krize, tridesetih godina, kokice su bile prodavane na ulici, prodavci su gurali velika kolica i selili ih iz jednog kraja grada u drugi. Hroničari kažu da je oko tih kolica uvek bila ogromna gužva.

Foto: whatscookingamerica.net

Ne zna se kome je prvo palo na pamet da napravi kokice, ili se to desilo sasvim slučajno, ali ovo se pripisuje jednom advokatu iz Njujorka, zaljubljeniku u dobru hranu.

Kako god, pre velike depresije, 1914. godine, dok je u Evropi počinjao Prvi svetski rat, u Ajovi, zemlji kukuruza, osnovano je prvo preduzeće za proizvodnju kokica, nazvano “Jolly Time”. Neobično za to vreme, reklamirane su pod sloganom „Guaranteed to Pop“ i prodavane su u specijalno napravljenoj ambalaži.

Svoju veliku popularnost kokice duguju baš toj prvoj velikoj ekonomskoj krizi tridesetih godina, kompanije su propadale, posla a samim tim i novca za osnovne stvari je bilo sve manje, kokice su bile jedino što su mnoge porodice mogle da priušte svojoj deci. Dok su svi poslovi propadali, posao sa kokicama je cvetao.

U to vreme, jedan američki bankar je sve izgubio, njegove banke su propale, i za razliku od mnogih koji su tih godina depresije izvršili samoubistvo, on je kupio mašinu za kokice, i otvorio malu prodavnicu u blizini jednog pozorišta. Kažu da je posle nekoliko godina, od prodaje kokica, uspeo da skupi toliko novca da je kupio ono što je ranije izgubio. Može se reći da su mu kokice spasile život.

Tih godina krize i ratova u svetu, kada je sve bilo podređeno vojsci i ratištima, šećera nije bilo, sve zalihe su se slale na frontove, kažu da ga nije bilo čak ni za najobičnije bonbone. Kokice su, iako nisu slatkiš, zamenile sve ostale slatkiše, nikada više nije zabeležena tolika potrošnja kokica.

Danas se sa sigurnošću može tvrditi da su kokice postale toliko omiljene zahvaljujući krizi, ali i zahvaljujući bioskopima. Nije postojao bioskop a da ispred njega neko nije prodavao kokice ili da se u blizini nije nalazila neka mala radnja koja je prodavala samo kokice. Ubrzo, zaštitni znak bioskopa postali su neodvojivi kokice i Coca Cola.

Foto: letsgodine.com

Ali pravu slavu kokice doživljavaju pedesetih godina prošlog veka. Čudna sprava, televizor, počele je da se useljava u američke domove, sa njom i novi stilovi života, porodice su se okupljale oko televizora i u čudu gledale crno bele slike gutajući kokice. Nijedna druga stvar nije zabeležila rast prodaje od neverovatnih 500%! Obične kokice.

Još jedan veliki bum kokice doživljavaju onda kada su se pojavile u pakovanjima za pripremu u mikrotalasnim rernama.

Danas prosto ne možemo da odolimo njihovom mirisu na ulicama i zvuku dok se “kokaju”  prosto nas zovući da ih kupimo.

Ali, pored toga, još uvek volimo da spremamo kokice u kući, ritualno, onda kada nemamo ništa drugo što bismo grickali u tiha nedeljna popodneva, ušuškani uz dobru knjigu ili film.

Ako nikada niste spremili kokice, postupak je vrlo lak. U dublju posudu sipajte kašiku ulja ili maslaca, možete čak da koristite i maslinovo ulje ako volite njegov ukus. Stavite kokice, oko 100 grama, ne zaboravite da poklopite i lagano protresajte šerpu sve dok čujete da se kokice unutra kokaju. Ulje služi da se brže prenosi topolota kako bi se kokice kokale. Pre nego što otklopite posudu, sklonite je sa šporeta da kokice ne biste jurili po kući. Posolite ih i to je to.

Izvor: Internet

One comment

  1. Ulepšali ste mi dan ovim tekstom! Nema ništa lepše od kokica i filma,prava relaksacija posle napornog dana.Imaju poseban ukus i intenzivno žutu boju kada ih spremate na palminom ulju.Probajte! 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*