Home / Kafa sa tetkom / Put u novo, otvoreno i bolje društvo
Put u novo, otvoreno i bolje društvo

Put u novo, otvoreno i bolje društvo

Sve više nam se nameće da ćemo, jednoga dana, kad budemo postali ravnopravan član Evropske unije, ili bar kandidati za članstvo, postati bolje i uređenije društvo. Istovremeno nam nameću mnoge zakone, ili ih najavljuju kao uslov da postanemo deo tog društva.

A sve to, istovremeno, prati odricanje od starih vrednosti, porodični odnosi se više ne neguju kao ranije, društveni odnosi su potpuno poremećeni, tolerancije je sve manje, a prve komšije su jedni drugima nevidljivi.

Razlike među ljudima su sve veće, a kada čujete da se govori o ravnopravnosti, sve vam je jasno sem kako i vi da budete ravnopravni u tom društvu koje vas tera da budete drugačiji. Morate poštovati tuđa prava po cenu svega, čak i ako vam to uopšte nije jasno, čime gubite svoje pravo da imate svoj stav. Naravno, pravo svakoga da bude ono što hoće, ili što jeste, se treba poštovati, ali najveći problem u svemu je prinuda, ljudi su prinuđeni da poštuju prava drugih, umesto da se edukuju od malena da tuđa prava na različitost bilo koje vrste treba poštovati.

Ali, sve češće stižu vesti da jednoga dana više nećemo imati prava na različitost.

Pre oko godinu dana, Evropu je obišla vest da je jedna od poslanica u Evropskom parlamentu tražila da se ukinu reči mama i tata i da deca roditelje oslovljavaju sa – roditelj, kako se deca iz homoseksualnih zajednica ne bi osećala ugrožena.

Nedavno ste mogli da čitate o bračnom paru Britanaca koji su punih šest godina skrivali pol svog deteta, kako od drugih tako i od deteta, koje su oblačili i u žensku i u mušku garderobu i obraćali mu se sa – dete, sve pod izgovorom da su hteli da ga poštede predrasuda i stereotipa vezanih za muškarce i žene.

Ako vas je ovo šokiralo, to je ništa u odnosu na ono što je objavila novinska agencija Asošijated Pres. Kako su naveli, u svetu (svet čitajte kao – Amerika) je sve više dece koja žele da promene pol.

Jedna majka je izjavila da je njena ćerka već sa 18 meseci bila svesna toga da je rođena u pogrešnom telu i da je u stvari dečak, a u već u devetoj godini je uključena u program za promenu pola.

Mnogo dece, već oko četvrte godine postaju pacijenti timova lekara koji im pomažu da se nose sa svojim pogrešnim telom, a pravo da promene pol stiču tek sa napunjenih 16 godina, kada postaju, smatraju lekari, potpuno svesni toga da su rođeni u pogrešnom telu i da žele drugo telo. Prema izveštaju lekara koji se bavi ovim slučajevima, od devedeset sedmoro dece koja su bila uključena u program, samo jedno dete se kasnije izjasnilo da ne želi da promeni pol, odnosno da želi da ostane onakvo kakvo je rođeno.

A sa ove strane okeana, jedan britanski sedmogodišnji dečak je optužen za rasizam i izbačen je iz škole. Njegova greška je bila u tome što je svog školskog druga pitao – Da li si ti crn zato što dolaziš iz Afrike?  Roditelji crnog dečaka su podneli krivičnu prijavu protiv dečaka optužujući ga za rasizam.

Ka takvom društvu, ekstremnom u svakom obliku, stremi naše društvo, kako bismo bili bolji i tolarantniji.

Da li možete da zamislite da bi vaše dete sutra bilo optuženo za rasizam zbog ovakvog pitanja, a u školi uče o tome da u Africi pretežno živi crnačko stanovništvo.

Ili, da li možete da zamislite da bi vaša osamnaestomesečna beba mogla da bude svesna toga da ste je rodili u pogrešnom telu?

I možete li da zamislite da biste sutra živeli u tako društvenom uređenju u kome bi vam oduzeli dete jer ignorišete kako se oseća. A to se dešava u uređenim društvima.

Sutra, kad god to sutra da dođe, nećemo imati prava ni na šta, ni na mišljenje, ni na pitanja, ni na to da budemo ono što jesmo, a deca će nam, mnogo pre nego što postanu svesna sveta oko sebe, biti svesa toga da su rođena u pogrešnom telu.

Da ne poverujete.

Ali nameće vam se da verujete da su oni tamo bolji od nas na brdovitom Balkanu.

One comment

  1. Jaoj, ovi primeru navedeni u tekstu su kao price o vampirima i vukodlacima za malo decu. Ako dospete nekad u EU ili USA, ili pitate neke koji tamo zive, saznacete da su sanse da dozivite „svojim ocima“ slucajeve kao ove: 0.0000001% (manje nego jedan u milion).

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*