digitalart / FreeDigitalPhotos.net

Pogledaj me mojim očima!

Ana uočava crne oblake na horizontu i zaključuje da dolaze loša vremena… Vratio se  neisporučeni mail poslat okružnom sudu i Ivanu prolazi misao kako sad svi znaju za njegovu krivicu…Milica, Predrag i Jelena posmatraju skup na trgu. Milica veruje da je najviši, Predrag da je muškarac, a Jelena je sigurna da je najstariji član skupa njihov vodja… Posle saobraćajne nesreće četiri učesnika pričaju četiri različite verziju događaja…. Ovo su situacije koje nam se svima dešavaju. Zašto postoji razlika između objektivnog događaja i subjektivnog doživljaja? O kakvom se to univerzalnom fenomenu radi?

Kada posmatramo odštampanu geografsku mapu i teren koji je ispred nas, jasna nam je razlika! Ne pokušavamo nikome da proturimo mapu, a da on poveruje da je to teren. Isti je odnos izmedju subjektivne i objektivne stvarnosti, ali tu smo skloni da stavljamo znak jednakosti i da druge ubeđujemo da je naša „mapa“ stvarnosti jedina realnost. Ovako kad izložim, deluje jasno. Opet, zar ne treba da verujemo svojim očima? Zar treba stalno da sumnjamo u svoja čula? Zar svaki put treba da se preispitujemo? I kako da znamo šta je objektivno?

Veoma je rašireno mentalno funkcionisanje koje ne pravi razliku između mape i teritorije, izmedju subjektivnog doživljaja i objektivne stvarnosti zato što nam taj automatizam daje osećaj sigurnosti, a štedi i vreme i energiju. Kao kod automatskog pilota kada je mapa tačna ili približna nije ni bitno da osvestimo razliku. I osoba sa dobrom  mapom neće izbeći objektivne probleme, ali će razlikovati rešive od nerešivih,  znaće moguće načine rešavanja i nekako će uspešnije upravljati svojim životnim avionom. Iako joj neprijatna iskustva i emocije neće biti strane, na putu će dominirati osećaj sreće, jer će umeti da oblikuje želje u skladu sa realnošću i ostvarivaće ih.  Zašto onda ljudi uopšte imaju pogrešne mape u glavi, ako mogu da ih koriguju kroz životne situacije? Zar nismo inteligentna bića? Što bismo čuvali pogrešne mape i želeli da doživljavamo brodolome?

Salvatore Vuono / FreeDigitalPhotos.net

Unutrašnja mapa stvarnosti se zove referentni okvir. Sama reč kaže da je čini sistem referencija na koje se poziva, oslanja i nadovezuje neka tvrdnja. Okvir ukazuje na specifičnu prirodu, razgraničenost, koherentnost  činjenica, kriterijuma, stavova, vrednosti i orijentira koji ga čine. Referentni okvir se uzima kao aksiom, kao nešto što se ne dokazuje, jer se njime sve ostalo objašnjava. To je naš mentalni alat, ukupnost naših opažanja, verovanja, osećanja, akcija, očekivanja koje smo pretočili u ram naših naočara, u okvir našeg pogleda na svet.

Kada smo se rodili, nasledili smo samo matricu za razvoj referentnog okvira, kalup za ram našeg budućeg pogleda na svet. Tokom prvih godina života, uz roditeljsku pomoć postavljamo kodove koji nam dešifruju sve sa čime dolazimo u kontakt. Vaspitanje  je tako znači nametanje roditeljskog referentnog okvira,  jer roditelj kaže: gledaj ovo mojim očima! Izgradnja našeg individualiziranog rama kroz koji gledamo svet traje čitavog života, ali je nekako taj okvir najplastičniji i podložan promenama u detinjstvu, a kasnije postaje sve rigidniji sa tendencijom da ostane nepromenjen, iako mu stižu poruke da nije u skladu sa realnošću. U psihologiji to je poznato kao zakon konzistentnosti. Kada se suočimo sa situacijama koje nisu u skladu sa našim pogledom na svet, ne menjamo ram, nego redefinišemo stvarnost da je uklopimo u uverenja!! Stvarnost tada ili otpisujemo, ili  pravimo razne logičke manevre kako bismo je iskrivili. Apsurd je da prvo možemo da poverujemo u bilo šta (naročito dok smo tabula rasa), a onda kada poverujemo jednom u nešto, držimo se toga kao pijan plota i teško verujemo u nešto drugo! Verovanje u naše stavove daje nam osećaj sigurnosti, osećaj unutrašnje ravnoteže, jer se tako krećemo po poznatom terenu. Ukazivanje da nam je mapa pogrešna dovodi do osećaja nesigurnosti i uznemirenosti i zato izbegavamo da pojmimo da je problem u našoj glavi, čak i po cenu brodoloma!

Autor: Ljiljana Jerinić, psiholog i psihoterapijski savetnik

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *