Home / Kafa sa tetkom / Od svilenih do papirnih maramca
Od svilenih do papirnih maramca
Pierre Bonirote Alerte (1811 - 1891 ) - Peintre

Od svilenih do papirnih maramca

Kažu da svaka žena u tašni mora da ima papirne maramice i da ćete teško naići na neku tašnu u kojoj ih nema. One su prva pomoć kada nam curi nos, njima čistimo naočare, cipele, u kancelarijama brišemo sto za kojim sedimo, koristimo ih posle pranja ruku, nebrojeno je prilika kada ih koristimo i kada su nam potrebne.

Sa razvojem potrošačkog društva, na scenu su stupile i papirne maramice, ali one našim bakama uopšte nisu bile poznate.Maramice su uvek bile deo ženskog pribora, ali naše bake su imale maramice sa izvezenim inicijalima, bele i uštirkane, bile su im važne koliko i

Foto: alaintruong.com

donji veš i bile su deo devojačke spreme koje su im spremale njihove bake. Često obrubljene čipkom, maramice su brižno čuvane. Danas ne možete sresti ženu u crnoj haljini sa šeširićem na glavi, biserima oko vrata, sa čipkanim rukavicama, kako  ruci drži maramicu boje snega, ali to je nekada bilo sasvim normalno.

Na predratnim balovima, maramica je bila deo udvaranja, bilo je dovoljno da devojka ispusti maramicu pa da vidi koliko će se momaka sjatiti da je podigne i vrati joj, najspretniji bi imao priliku da otpočne razgovor.

Kao i većina stvari, maramica je bila poznata još starim Egipćanima, Grcima i Rimljanima, njome su brisali znoj, nos, usta, ali nije je mogao imati svako, bila je privilegija viših slojeva. Te prvobitne maramice su bile velike, veličine omanjih peškira i ne baš od finih materijala, tek u 17. veku, maramica postaje manja, prilagođena onome čemu služi, brisanju lica ili nosa, te maramice su bile raskošno ukrašene, uvek su nošene u rukama i još uvek su bile privilegija viših slojeva društva.

Foto: unipa.it

U 18. veku, među ženama je došlo do pravog nadmetanja čija će maramica biti lepše ukrašena, maramice su bile raskošne koliko i sam 18. vek, ukrašavane su čak i nakitom, više su služile za pokazivanje nego što su imale praktičnu namenu. U to vreme su čak postojala pravla kako koristiti maramice, danas bi nam ta pravila delovala smešno jer je jedno od njih bilo – ako morate da pljunete zalogaj, pljunite ga u maramicu, ne pljujte u tanjir ili oko sebe. Ne brišite nos rukavom već maramicom. Jedno od pravila je nalagalo da se ne gleda u maramicu nakon što se obriše nos, prosto neverovatno, ali danas ćete vrlo često videti kako ljudi izduvaju nos a onda pogledaju u maramicu, ovo bi ponovo trebalo uvesti kao pravilo.

Gari Kuper, Foto: asuitthatfits.com

Sve do Drugog svetskog rata, maramica je bila simbol elegancije, bilo je nemoguće sresti muškarca iz čijeg džepa na sakou ne viri bela uštirkana maramica, žene su ih još uvek nosile u rukama, često to možete videti u filmovima, još uvek su bile raskošne, ali sa završetkom rata, one postepeno prestaju da budu simbol elegancije, nemaju tako vidljivu ulogu i postaju praktične, najviše za brisanje nosa.

Do tada isključivo bele, maramice počinju da se pojavljuju u svim bojama.

Prve papirne maramice su se pojavile u 19. veku, nekako uporedo sa modernijim mašinama za pranje veša što se smatra paradoksalnim, onda kada je bilo olakšano pranje maramica, počele su da ih zamenjuju one od papira. Sa industrijskom revolucijom stigle su nam i papirne maramice, i mada su one pamučne još uvek imale svoje mesto, s godinama i razvojem potrošačkog društva, papirne maramice su ih skoro potpuno potisnule.

Gledajući prednosti i mane jednih i drugih, papirne maramice su u odnosu na pamučne više higijenske, jednom ćete obrisati nos i baciti ih, pamučne su nekada bile pravi čuvari bacila. Mana papirnih maramica je posledica ljudske aljkavosti, možete ih videti bačene na svakom mestu, pamučne bi se iskoristile a onda bi bile vraćene u džep ili tašnu.

Bez obzira na to, danas ne bismo mogli da zamislimo život bez njih, a to možete videti mnogo puta u toku dana kada vam zatrebaju.

Paleta papirnih maramica je velika, ima ih raznih vrsta, od onih dečijih sa motivima likova iz crtanih filmova, do onih za odrasle, mirišljavih i u boji.

Koliko su važne saznamo tek kad  ih uporno tražimo u tašni i zaključimo da ih nema, zato uvek imajte papirne maramice uz sebe, i vodite računa da ih ne bacate okolo.

A ako slučajno u ormaru čuvate uštirkanu maramicu svoje bake, pokušajte da zamislite koliko bi romantičnih priča ispričala, o nekim davnim balovima ili igrankama, udvaranjima, susretima, ta maramica ispričala, samo da može.

To je mana papirnih maramica. Nemaju šta da ispričaju, jednokratne su i živimo u neka druga vremena.

Foto: zewa.rs

Na slici u zaglavlju: Pierre Bonirote Alerte (1811 – 1891 ) – Peintre – arcadja.com

One comment

  1. Da, otkad znam za sebe u dzepu sam nosila cistu i uredno ispeglanu maramicu na cvetice.. Setila sam se fijoke pune istih.. One najlepse se sa cipkom sam cuvala, bilo mi je zao da ih trosim..Mogli su da se kupe lepi kompleti maramica i to je cesto bio idealan poklon devojcicama, devojkama, zenama…Imam jos ponegde neku zaturenu.. Divno podsecanje..

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*