Male zanimljivosti o najprestižnijoj filmskoj nagradi na svetu

Najprestižnija nagrada u svetu filma, Oskar, dodeljena je prvi put 16. maja 1929. godine u Hotelu Ruzvelt, u Holivudu, na privatnoj ceremoniji koju su organizovali Daglas Fairbanks, predsednik Akademije filmske umetnosi i nauke, i reditelj Sesil De Mil, kojoj je prisustvovalo 270 zvanica, od kojih je svaka platila ulaz, tada neverovatnih, 10 dolara.

Godinu dana pre toga, napravljena je prva statua koja je danas poznata kao Oskar, delo je tadašnjeg umetničkog direktora Metro Goldvin Majera. Statua predstavlja čoveka koji drži krstaški mač i stoji na rolni filma. Do 1931. godine, statua se jednostavno zvala Statua. Ni danas niko sa sigurnošću ne može da tvrdi kako je statua dobila ime Oskar, glumica Bet Dejvis je tvrdila da je dobila ime u čast njenog muža Hermana Oskara Nelsona, ali Oskar prati priča da je dobio to ime kada je bibilotekarka Akademije, ugledavši je, uzviknula – Oh, on je isti moj ujak Oskar!

Prva statua bila je napravljena od legure bakra, kalaja nikla i srebra, današnja je visoka 35 centimetara, pozlaćena je dvadesetčetvorokaratnim zlatom i teška skoro četiri kilograma.

Prvih godina, Oskar je dodeljivan za najbolji film, za umetnički kvaliteti, režiju, najboljeg glumca i glumicu, najbolji originalan scenario, vizuelne efekte, ali s godinama, lista nagrada se stalno proširivala. Tih godina, dodela Oskara bila je emitovana na radiju.

Od početka, dodela Oskara i dobitnici su izazivali sukobe među onima koji su bili u žiriju, članovi su uglavnom bili predstavnici svojih filmskih studija i svako je, naravno, navijao za svoj film. Čak i tada, nagrada Oskar je bila potpuno komercijalizovana.

Volt Dizni i Širli Templ; Foto: disneydose.com

Tridesetih godina prošlog veka, kada je svetom harala najveća ekonomska kriza koja se osetila i u filmskoj industrji, gledalaca je bilo sve manje u bioskopima, zbog smanjenog profita, radnicima u filmskoj industriji su smanjene plate što je dovelo do žestokih protesta sindikata, i tada je prvi put dodela Oskara kasnila čitavih šest meseci, bilo je pitanje da li če dodela nagrada uopšte biti održana.

U ovim najtežim godinama za filmsku industriju, film iz 1939. godine “Prohujalo sa vihorom”  oborio je sve rekorde kada je dobio 8 konkurentskih i dva počasna Oskara. Ostaće upamćen po tome što je tada prvu put jedna crna glumica, Heti Mek Danijel, dobila nagradu za sporednu žensku ulogu. Ovaj rekord, film “Prohujalo sa vihorom” će držati punih dvadeset godina, sve dok se ne bude pojavio film “Ben Hur” koji je osvojio jedanaest.

Heti Mek Danijel: Foto: guestofaguest.com

Četrdesetih godina prošlog veka, dodeljivanje nagrade se otvara prema publici i postaje spektatularan šou na koji su počeli da dolaze, sem članova Akademije, svi kandidati za nagradu, gosti, do danas ovo je ostao jedan od najvećih medijskih događaja u Americi.

Liste nominovanih su ponekad bile prilično duge,  tek pedesetih godina nije uvedeno pravilo pet nominovanih po kategorijama.

Danas se o dodeli Oskara govori gotovo čitave godine. Koliko je važna i spektakularna sama ceremonija, toliko je spektakularno i pristizanje nominovanih u Kodak tetatar, naročito za one koji su prvi put nominovani pa samim tim prvi put imaju čast da stupe na crveni tepih.

Čarlston Heston, Ben Hur; Foto: smh.com.au

Naravno, ovu dodelu su uvek pratili mali i veliki skandali i zanimljive priče.

Komercijalna vrednost statue je 295 dolara, ali na aukcijama može da dostigne vrtoglavu vrednost. Dobitnicima je uvek sugerisano da je ne prodaju već da je, ako je više ne žele, vrate Akademiji, ali i pored toga, neke od statua nađu put do strastvenih kolekcionara. Oskar koji je 1951. godine dobio film “Amerikanac u Parizu” kao najbolji film, prodat je 1988. godine jednom švajcarskom kolekcionaru za skoro 16.000 dolara, a onaj koji je e Marlon Brando dobio za film “On the Waterfront”, prodat je za 13.500 dolara. Brando je 1972. odbio da primi Oskara za ulogu u filmu “Kum”.

Počasna nagrada Akademije, Oskar za životno delo ustanovljena je 1948. godine i to je jedina nagrada na koju Akademija ima diskreciono pravo. Zanimljivo je da počasnog Oskara, nagradu za životno delo, čak ni posthumno, nisu dobili oni koji su zadužili filmsku industriju, pravi pioniri sedme umetnosti, Greta Garbo, Senli Kjubrik, Marlen Ditrih, Čarli Čaplin i Alfred Hičkok.

Ketrin Hepbern; Foto: hollywoodgoldenguy.com

Najviše Oskara u raznim kategorijama, u istoriji dodele ove nagrade, dvadeset šest, osvojio je Volt Dizni, a bio je nominovan ukupno 64 puta. Ovaj rekord još nije oboren. Dvadeset Oskara je dobio za života, a šest mu je dodeljeno posthumno.

Glumica koja je u svojoj karijeri dobila najviše Oskara, četiri, bila je Ketrin Hepbern, a ukupno je nominovana dvanaest puta.

Spenser Trejsi i Tom Henks su glumci koji su dva puta za redom osvojili nagradu, Trejsi za film “Kapetan hrabrost, 1937. godine i “Grad dečaka” 1938. godine, a Henks za filmove “Filadelfija” 1993. i “Forest Gamp”  1994. godine.

Džon Ford je reditelj sa najviše nominacija, pet, i najviše nagrada, dobio ih je četiri.

Film “Ben Hur” iz 1952. godine koji je potukao dotadašnji rekord koji je držao film “Prohujalo sa vihorom”,  od mogućih 15 kategorija nominovan je u 14 i osvojio je 11 Oskara. I danas ga rado gledamo, naročito za vreme božićnih praznika.

Tom Henks, Filadelfija; Foto: collegereview.com

Ovu oskarovsku slavu postigli su tek filmovi “Titanik” (1997), i “Gospodar prstena, povratak kralja” (2003) koji su osvojili po 11 Oskara od sadašnjih 17 kategorija. Na četvrtom mestu  po broju nagrada nalazi se film “Priča sa zapadne strane” sa 10 Oskara.

Ono što će vas sigurno zabaviti je da je film “Lorens od Arabije” iz 1962. godine, jedini film koji je ovojio nagradu za najbolji film a da u njemu nijedna glumica nije progovorila ni reč. U stvari, kažu da je jedina ženska uloga u tom filmu, uloga kamile Gledis.

 

Lorens od Arabije; Foto: jonathanrosenbaum.com

Show Must Go On. Koliko god komercijalizovana dodela Oskara, svi iz filmske industrije širom sveta nadaju se da će jednoga dana ovu statuu primiti i zahvaliti se sa scene u u čuvenom Kodak teatru.

Slika u zaglavlju: livescience.com

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *