Home / Saveti koje niste tražili / I kakvo je cvetno polje zaista?
I kakvo je cvetno polje zaista?

I kakvo je cvetno polje zaista?

Sećam se trenutka kad me fascinirala slika iz enciklopedije kako insekti vide cvetno polje. To je bila najoriginalnija vizija, potpuno drugačija od moje. Bila sam dete, ali mi je apstraktna ideja o razlici sveta kao takvog (objektivne stvarnosti) i naše mentalne slike (subjektivne stvarnosti) bila kristalno jasna. Ostalo je da lebdi pitanje: „A, kakvo je cvetno polje zaista?“ Kasnije sam zaključila da je cela istorija filozofije pokušaj da se odgovori na to moje dečje pitanje.

U antičko vreme empirijsko posmatranje, pronicljivost, maštovitost, ali i višak vremena (jer su robovi radili, a manjina je uživala u kontemplaciji), artikulisali su prve hipoteze. Zamisljam grčke filozofe kako dok šetaju odgovaraju na moje pitanje.

Protagora: Čovek je merilo svih stvari…

Sokrat se smeje: Mudar čovek je bolje merilo od budale…

Platon: Napravimo razliku između opažanja i zaključaka. Na nivou opažanja svako vidi nešto drugo. Do izvesne mere i verujemo svojim čulima, ali kod važnih pitanja, osluškujemo mišljenje drugih da bismo proverili svoje „greške“. Tu je ključno da nam je dokaz  jasan da bismo ga usvojili, iako se naše opažanje razlikuje…

Sokrat se opet smeje: Džabe proveravanje! Što god rekao pametan čovek, glup će to prevesti u ono što će moći da razume…

Idea go / FreeDigitalPhotos.net

Taj nemogući Sokrat! Nije čudo što su ga osudili na smrt.

(Ono što je Hristovo raspeće za nas, to je Sokratova smrt za antičko doba).

Prošlo je preko dve hiljade godina od prvih hipoteza, a mi još odgovaramo na pitanje:  „Kakvo je cvetno polje zaista?“

Današnja psihologija potvrđuje antičke hipoteze. Za nekoga kažemo da je racionalan kad ima tačne predstave o stvarnosti i na osnovu njih logički ispravno donosi zaključke. Proces nastanka mentalne predstave počinje sa opažanjem (percepcijom), ide preko pripisivanja značenja (apercepcije), do određivanja značaja (valorizacije). Sklad sa objektivnom stvarnošću može biti narušen na svim nivoima.

Kada je u pitanju cvetno polje izgleda lako doći do relativno tačne mentalne predstave. Dovoljno je da dovedemo nekoliko osoba i pitamo ih kakvo je polje. Ako određeni broj isto vidi, onda možemo sa velikom sigurnošću očekivati da nam je „mapa“ dobra. Kod pojava prvog reda koje su dostupne našim čulima kao što je „cvet“, „kuća“, „drvo“…. retko proveramo „mapu“, jer oko toga uglavnom postoji socijalni konsenzus.

Idea go / FreeDigitalPhotos.net

Problem je sa pojavama koje nisu direktno dostupne našim čulima: „ljubav“, „sloboda“, „uspeh“… Tu su česti konflikti, jer nam se „mape“ mnogo razlikuju. Zavisno od referentnog okvira, psihičkih naočara kroz koje gledamo svet, stvarnost se različito definiše. „Ti me ne voliš više!“, ona plače. „Ma, volim te isto!“, on odgovara zbunjeno. Kod pojava drugog reda potrebno je često proveravati „mape“ i korigovati ih kako bi bile funkcionalne u socijalnim kontaktima. I to na vreme, jer je bolje znati odgovor na pitanje: „A kakav je naš brak zaista?“ pre razvoda. Možda može da se postigne konsenzus.

Autor: Ljiljana Jerinić, edukator Psihopolis instituta

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*