Ementaler

Kako započeti priču o ementaleru,  recimo geografskim poreklom, opisom svojstava te vrste sira, ili jednostavno reći to je onaj sir sa rupama. Baš tako, te rupe ili otvori u teksturi ementalera su osnovna osobina koja ovaj sir razlikuje od drugih vrsta sireva i daje mu vizuelnu prepoznatljivost. Korektno je da pomenemo i najvažnije promotere ementalera a to  su, bez konkurencije  – Tom i Džeri.          

Ementaler je svakako najpoznatiji  i najpopularniji švajcarski sir. Dobio je ime po oblasti u centralnoj Švajcarskoj,  dolini u kantonu Bern,  koja ima sve one karakteristike po kojoj je Švajcarska poznata, seosku  idilu, zelenilo, mnoštvo goveda, kvalitetnu ispašu. Tu je još u srednjem veku u svim seoskim mlekarama  pravljena ova vrsta sira.

Interesantno je da, poslovično odgovorni i organizovani Švajcarci nisu na vreme zaštitili ime i geografsko poreklo ementalera, tako da se on sada proizvodi mnogim zemljama širom sveta od Finske do SAD. Ako želite ementaler baš iz Švajcarske, onda to mora biti naznačeno na originalnoj etiketi, “Emmentaler Swiss”.

Ementaler se proizvodi fermentacijom sirovog mleka. Za 1 kilogram ementalera potrebno je oko 12 litara mleka. Posebni sojevi bakterija koje se koriste u proizvodnji ove sira dovode do stvaranja ugljen dioksida, koji stvara tipične mehurove. Proces zrenja bi trebalo da traje 4 meseca, i u tom periodu se stvara kora. Kod pravog, kvalitetnog ementalera, mehurići moraju da budu pravilni, loptasti, veličine trešnje. Kolutovi mogu biti teški i po nekoliko desetina kilograma.

Iako spada u veoma konzumirane sireve, ementaler se više izdvaja svojim izgledom nego ukusom, za koji se obično kaže da ima blagi ukus oraha.  Ipak možemo reći da je karakteristično da  nema neku izrazitu aromu, prilično je glatke i rastegljive teksture i zato je veoma dobar za kombinovanje sa drugim namirnicama. Lako se topi pa je odličan za kombinacije sa hamburgerima ili za tople sendviče.
Servira se isečen na tanke listiće.

Švajcarska ima iI druge poznate vrste sira, kao što su:

Appenzell, Bellelay (Tete de Moine), Fribourgeois, Gruyere.

U sledećem nastavku ćemo otići do Francuske i pričati o sirevima sa plesnima.

Autor: Dragana Amarilis

One comment

  1. Obožavam ga!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *