Home / Kafa sa tetkom / U Belorusiji ugrožena sloboda pristupa Internetu
U Belorusiji ugrožena sloboda pristupa Internetu

U Belorusiji ugrožena sloboda pristupa Internetu

Od 6. januara ove godine, Internet u Belorusiji dobio je veće restrikcije. Na snazi je novi drakonski zakon koji dozvoljava krivično gonjenje Internet kafea  ako njihovi korisnici posete bilo koji strani sajt, bez nadgledanja vlasnika kafea. Sve komercijalne aktivnosti onlajn su sada ilegalne ukoliko se ne obavljaju preko beloruskog domena .by, što čini posetu sajtovima Amazon i eBay protivpravnim (ukoliko ne sarađuju sa cenzurom režima i registruju se tamo). Zakon efikasno sprovodi privatizaciju državne cenzure: svako je obavezan da bude državni špijun. Belorusi koji omogućavaju svojim prijateljima da koriste njihovu Internet konekciju kod kuće, biće odgovorni za sajtove koje oni posećuju. Neki su pokušali da brane zakon, navodeći da sve zemlje regulišu Internet u nekom obliku, ali Belorusija zabranjuje čitavu listu sajtova koja sadrži sve vodeće opozicione sajtove. Kazna za posetu ovih sajtova je pola mesečne plate za samo jednu posetu.

Arapsko proleće je bilo zvono upozorenja za sve ostale despote u svetu. Internet dozvoljena sve, od otvorenog neslaganja da veoma rasprostranjenog i masovnog. Kao što su Ben Ali i Hosni Mubarak saznali, jednom kada dostignete kritičnu masu otvorenog protesta, nemate vremena da zakažete privatni avion. To je lekcija koju je naučio Aleksandar Lukašenko, predsednik Belorusije i poslednji evropski diktator, ali takođe je naučila i beloruska opozicija.

Lukašenko je pokušao da uništi političke opozicije, nakon nameštenih predsedničkih izbora 2010. godine. Sedam od devet predsedničkih kandidata su uhapšeni zajedno sa više hiljada političkih aktivista. Opozicija se još uvek oporavlja, a mnogi od vodećih ličnosti su pobegli u Litvaniju i Poljsku.

U okviru ovog vakuum vođstva, Internet je pomogao u podstacanju reakcije društva. Posle izricanja kazne predsedničkim kandidatima, pokret inspirisan Arapskim prolećem- „Revolucija preko društvenih mreža“ („The Revolution Via Social Networks“ – RSN) pokrenula je talas protesta koji su doveli do neslaganja u gradovima širom Belorusije, obično lojalnih Lukašenku. Kako je krivični zakon već kriminalizovao spontani politički protest sa svojim zahtevima za pred-obaveštenja, demonstracije su bile tihe, bez parola, plakata, zastave,vikanja i psovanja – samo tapšanje.

„Revolucija preko društvenih mreža“ pomogla je onlajn koordiniranje ovim protestima putem Vkontakte (najvećeg rivala Fejsbuku u Rusiji i Belorusiji sa više od 135 miliona registrovanih korisnika). RSN sada ima više od 32.000 pristalica i četiri administratora između Minska i Krakova da bi strana bila aktivna čak i kada država blokira pristup stranici, ili kada ih tajna policija zastrašuje (dobro poznati KGB).
Protesti su bili toliko efikasni u udruživanju i pljeskanju u znak protesta da je tradicionalno 3. jula na Dan nezavisnosti, vojna parada održana bez aplauza samo uz duvački orkestar vojske koji probija tišinu a kao i ranije vojnici, kamioni, tenkovi i specijalne snage su paradirali sa Lukašenkom i njegovim šestogodišnjim sinom obučenim u vojnu uniformu, dok su okupljeni mahali zastavama u gomili koju su čuvali agenti spremni da uhapse svakoga ko bi se usudio da tapše ili zviždi.

Internet je zadržao pritisak na režim na druge načine. Demonstranti su fotografisali KGB i postavljali slike na Internet kako bi bili spremni za buduće suđenje protiv onih koji su otpočeli kršenje ljudskih prava. Facebook grupa „Traže se kriminalci u civilnoj odeći“ (koja sad više ne postoji), blogovi i stranica Posobniki.com pomagali su i pomažu i dalje da se otkriju saučesnici u zločinima režima. Veb je takođe pomogao širenju priče pojedinaca koji su se suočili sa režimskim brutalnostima.

Ta njegova efikasnost učinila je da Internet postane nova meta za Lukašenka. Zakon usvojen u julu 2010. omogućilo je vlastima da primoraju beloruske Internet provajdere da blokiraju sajtove u roku od 24 sata.

Nove mere koje su stupile na snagu 6. januara ove godine, samo dograđuju ova ograničenja. Zvaničan stav vlade Belorusije  nakon operacija i analiza centra predsedničke administracije je: „Pristup građana Internet resursima, uključujući i strane sajtove, nije ograničen u Belorusiji“. Ipak, u stvarnosti vlada blokira sajtova po želji, posebno tokom protesta. Odmah nakon Božića, vodeći opozicioni sajt Charter 97 (koji blisko sarađuje sa sajtom Index on Censorship) je hakovan, njegova arhiva je do pola izbrisana i klevetnički post o zatvorenom predsedničkom kandidatu Andreju Sanikovu je objavljen na sajtu. Urednica sajta, Natalija Radzina (godinama suočena sa pretnjama srmću i silovanjem, pobegla je iz Belorusije nakon što je smeštena u unutrašnje egzil prošle godine) kaže da „nema sumnje“ da je vlada stoji iza hakovanja. Ovo je jedan od serije napada na Charter 97, koji uključuje koordinisane DDOS-ove (denial of service)  od strane KGB-a putem ilegalnih botova od čak 35.000 zaraženih računara širom sveta.

Režim je uveo i mračnije metode za ućutkivanje kritičara. Kako Majk Haris (rukovodilac Sektora za zastupanje  Index on Censorship) piše za britanski Guardian, u septembru 2010. godine išao je u Minsk da se sastane sa aktivistima beloruskog civilnog društva, uključujući i osnivača sajta Chepter 97, Olega Bebenina. “Tog dana kada sam sleteo, Oleg je pronađen obešen na svom imanju, noga mu je bila slomljena, sa mrežom za ležanje njegovog sina koja mu je bila omotana oko vrata. Razgovarao sam sa njegovim najbližim prijateljima na sahrani, uključujući Andreja Sanikova i Nataliju Radzinu. Niko nije verovao da je izvršio samoubistvo, svi su mislili da je ubijen od strane države. Bebenin nije jedini opozicionar koji je morao da umre ili nestane u nerazjašnjenim okolnostima pod vladavinom Lukašenka, zalažući se za slobodu izražavanja- daleko moćniju od bilo kakve promene u zakonu”, piše Haris.

Danas se navršava još jedan depresivan dan u Belorusiji. Tapšanje na ulici je sada protivzakonito. NVO su bile primorane da se povuku i njihov rad je kriminalizovan.

Bivši predsednički kandidati propadaju u zatvoru. Internet je poslednji slobodan javni prostor.

Izvor: Guardian

Priedila: Jovana Vukić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*