Home / Kafa sa tetkom / Služenje vina
Služenje vina

Služenje vina

Pošto smo poznati kao domaćini koji vole da udovolje svojim gostima, skloni smo i tome da ih pitamo koje vino vole da piju, samim tim dolazi do greške pri služenju vina jer ne idu sva vina uz svako jelo. Zato sami odaberite vino koje ćete služiti, grešaka neće biti, a izbeći ćete i kupovinu nekoliko različitih vina.

Prvo i osnovno, kupujte stona vina a ne flaširana, od litar, ona su lošijeg kvaliteta.

Vina služite u čašama sa stopom, nikako u običnim čašama. I nikako ih ne punite.

U prošlosti, vina su se pila iz pehara. Kod nas se dugo mislilo da se vino treba služiti u kristalnim čašama, ali poznavaoci vina sugerišu da se vino treba piti iz čaša sa što tanjim staklom jer se jedino tako mogu osetiti tekstura i ukus vina.

Crna vina se služe na ambijetalnoj, sobnoj temperaturi, od 16 do 18 stepeni. Bela i ružičasta vina se služe rashlađena, na temperaturi od 10 do 12 stepeni. Penušava vina (šampanjac) treba pre služenja da stoje jedan sat u ledu.

Opšta pravila za služenje vina su – belo vino ide pre crnog, lakše pre težeg, oporo pre slatkog.

Uz predjelo, ako se radi o toplim predjelima, pitama, pecivu, služe se bela vina, uz salate sa majonezom takođe bela i slatka vina. Uz topla predjela možete poslužiti ružičasta vina, ali belo ima prednost.

Uz ribu se služi belo vino, uz pečenje obavezno crno.

Uz salate koje su začinjene sirćetom se ne služe, odnosno ne piju vina, jer sirće utiče na aromu i ukus vina.

Ako služite sir, pre glavnog jela, ili na kraju obeda, ovo je kod nas vrlo retko, servirajte crno vino ili dobru ružicu.

Uz torte, kolače, ne servirajte opora vina, kolači  ovakvim vinima kvare ukus, isto kao i vina kolačima.

Ako služite domaće, svoje vino, služite ga u bokalima ili specijalnim posudama kakve možete videti u restoranima a mogu da se kupe u skoro svim prodavnicama gde se prodaju i čaše, nikako ih ne iznosite na sto u plastičnim flašama ili staklenim od nekih drugih vina.

Stona vina ne otvarajte u kuhinji već za stolom, i vodite računa da imate otvarač da ne biste izvodili egizibicije i potpuno upropastili služenje vina.

4 comments

  1. Drage tetke,

    Vino se sluzilo hiljadama godina unazad. Svaka kutura je imala svoj nacin i kulturu sluzenja.
    Ako govorimo o danasnjem trenutku u kome se nalazi prosecan stanovnik ove zemlje, vrlo je nepristojno pisati na o tome da treba kupovati „stona vina a ne ona flasirana“. Sva su vina flasirana osim onih koja nisu u flasama. I vino se ne razlikuje po flasama vec po kvalitetu. Zapremina flase moze biti od 0.2, 0.5, 0.7, 1, 2l itd.. Razlikuju se po nacinu zatvaranja flase. Neke se zatvaraju plutanim zatvaracem a neke metalnim. Plutani mogu biti za krace i duze vremenske periode stajanja. Metalni su sa navojem ili bez. Itd, itd…
    Svakome je jasno da je skuplje vino kvalitetnije, to mislim da nemora da se naglasava. A ako se kaze onda u najmanju ruku vredja onog ko cita tekst.

    Ovo je samo komentar na pocetak teksta.
    Postoji jos puno toga, trenutno nemam vremena, ali cu nastaviti…

  2. Pero, ovo je samo opšte uputstvo, bez ulaženja u detalje, čak ni oko marki vina.

    Pod pretpostavkom da pravite neko slavlje, svi znamo koliko novca treba za prosečnu proslavu, valjda je logično da poslužite i kvalitetnije vino. Kad ima novca za jedno, ima i za drugo, inače će loše vino uporpastiti ručak ili večeru.

    I sami kažete da je skuplje vino kvalitetnije.

    Bolje čaša dobrog vina nego flaša lošeg.

  3. Ih meni posle dve case dobrog ili tri cetiri loseg sve vino isto :)))

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*