Home / Kafa sa tetkom / Samoubistvo, izbor ili nedostatak izbora
Samoubistvo, izbor ili nedostatak izbora

Samoubistvo, izbor ili nedostatak izbora

Kad god čujemo da se neko ubio, a dešava se skoro svakodnevno, zapitamo se šta je to što je moglo da navede čoveka da digne ruku na sebe. Za neke ljude, samoubice su hrabre, za neke su kukavice, kako god, samoubistvo je za sve ostale tajna, čak i ako samoubica iza sebe ostavi oproštajno pismo.

Porodica osobe koja se ubila muči se pitanjem – kako je to mogao/la da nam uradi, ne shvatajući da je ta osoba došla do zida koji nije umela ni da zaobiđe, ni da sruši, ni da preskoči.

Uzroke koji jednu osobu dovedu do toga da sama sebi oduzme život je teško otkriti a i razumeti, čak i kad su poznati. Činjenica je da je neko dugo patio pre nego što je odlučio da preduzme zadnji korak i da je misao o samoubistvu, kod većine samoubica, postojala vrlo dugo.

Onog trenutka kada neko počini samoubistvo, znači da više nije video nikakav izlaz i da je hteo da prekine patnju. Razlozi su brojni, gubitak posla, razvod, razočarenje, porodični problemi, neuspesi, bolest, ubijaju se čak i ljudi koji nemaju ni porodične ni finansijske probleme, ali očigledno je da su imali problem sa samim sobom i da je zbog nečega njihova duša patila.

Porodica i prijatelji se posle ovakvog čina uvek pitaju da li su mogli da pomognu da su znali da se osobi koja se ubila po glavi vrtela ideja o samoubistvu, i preslišavaju se da li su postojali znaci da će do toga doći.

Znaci da neko razmišlja o samoubstvu se često ne mogu razlikovati od uobičajenih stvari kojima ljudi iskazuju nezadovoljstvo ili patnju, ili mogu biti znaci koji upućuju na neko drugu bolest. Osoba može postati nezainteresovana za sve oko sebe, demotivisana, da izgubi apetit, ćutljiva, a opet ne mora da dođe do ispoljavanja nijednog znaka na osnovu koga bi neko od porodice ili prijatelja primetio da osoba ima suicidne namere.

Ponekad, osoba može da šalje poruke da je beskorisna, nesposobna, nevoljenja, sve to mogu biti znaci da želi da završi sa životom. Ponekad, ali vrlo retko, neko čak i izgovori da će se ubiti ali se ovome ne pridaje značaj jer svi bar nekada to izgovorimo, bez namere da se ubijemo, ali većina samoubica ovo nikada ne izgovori.

Čak i kada šalju vrlo jasnu poruku da će se ubiti, okolina potencijalne samoubice ne shvata ozbiljno a njihove probleme ne shvata obziljno, naravno, teško je razumeti tuđu patnju, drugima se ono zbog čega neko jako pati može učiniti sasvim beznačajnim.

Najbolje bi bilo da, ukoliko neko posumnja da osoba iz njegove okoline ili porodice možda ima suicidne namere, insistira na razgovoru. To najčešće neće mnogo pomoći, osoba koja planira da se ubije već svoje probleme smatra nerešivim, ali ponekad može pomoći. Drugi korak je naterati tu osobu da ode kod lekara. Lekar će sigurno sasvim tačno proceniti da li je osoba zaista suicidna i preduzeti mere lečenja, ili se samo nalazi u depresiji, bez suicidnih ideja.

Najgora stvar koju neko može uraditi u razgovoru sa potencijalnim samoubicom je da minimizira njegove probleme. To će stvoriti osećaj nerazumevanja i nepoverenja, a osoba će se još više zatvoriti u sebe i odbijati razgovor.

Neko pati i vi ne možete razumeti njegovu patnju, ali morate razumeti da pati, i sasvim ozbiljno shvatiti kada kaže da ne vidi rešenje svog problema, koliko god se vama činilo da nešto ne može biti razlog za toliku patnju a još manje za samoubistvo.

Onaj ko se bori sa sobom  ne vidi svetlo na kraju tunela koliko god ga mi ubeđivali da to svetlo postoji. Dakle, samoubistvo je čin proizišao iz toga da neko ne vidi to svetlo, rešenje, kao i činjenice da misli da više nema nikakvu mogućnost izbora kojim bi nešto promenio u svom životu i krenuo dalje.

Samoubistvom rešava svoje probleme.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*