Home / Kafa sa tetkom / Postoji i druga polovina neba, pogledajte ponekad u tom pravcu
Postoji i druga polovina neba, pogledajte ponekad u tom pravcu

Postoji i druga polovina neba, pogledajte ponekad u tom pravcu

Ako bi svi stanovnici sveta trebalo da sanjaju isti san, onda bi to bio san o istom dostojanstvenom životu sa sve stanovnike ma u kom delu sveta da žive, naročito za žene.

Već smo u trećem milenijumu, i kad pomislite da su žene ostvarile moga prava, setite se da u pojedinim delovima sveta nisu ostvarile ni osnovno pravo, da ih neko tretira kao ljudska bića, pa da su samim tim izložene raznim vrstama nasilja među kojima je fizičko nasilje jedno od najponižavajućih nasilja kojima mogu biti izložene.

Kofi Anan je svojevremeno, kada su Ujedinjene nacije usvojile Deklaraciju o borbi protiv nasilja nad ženama, rekao da je nasilje nad ženama najsramnije kršenje ljudskih prava koje ne poznaje geografske i kullturne granice, i da ga ima i u siromašnim i u bogatim slojevima. Jednostavno, žene su svuda izložene fizičkom nasilju a procenjuje se da žene između 15 i 45 godina procenutalno više smrtno stradaju od posledica nasilja nego od bolesti, ratova i saobraćajnih nesreća zajedno.

U mnogim zemljama sveta žene su marginalizovane i inferiorne u odnosu na muškarce, isključene su iz svih oblika života koji se odnose na društvo, važne su samo za očuvanje porodice, što ih društveno čini potpuno nevidljivima pa tako i probleme sa kojima se suočavaju.

Položaj žena se u 20. veku prilično promenio, naročito u zemljama zapadnog sveta, žene su dobile pravo glasa, pravo na kontrolu rađanja, abortusa, zapošljavanja, žene se danas nalaze na pozicijama o kojima su pre nekoliko decenija mogle samo da sanjaju jer su se iste smatrale muškim privilegijama.

S druge strane, na globalnom nivou, problem žena je ostao skoro isti kao i ranijih decenija, negde čak i vekova. U nekim zemljama žene ne mogu da pristupe parlamentu, trpe žestoku diskriminaciju u društvenom, političkom i porodičnom životu, žene u svetu su i dalje vlasnice samo jedne desetine ukupnih dobara, još uvek vlada uverenje da sve treba da se vodi na muškarce, odnosno na muža, i po statistikama Svetske zdravstvene organizacije, jedna od pet žena u toku svog života trpi neki oblik fizičkog nasilja, uključujući i seksualno nasilje.

Istočni deo sveta je još uvek krut kada su prava žena u pitanju, postoje samo male nijanse od zemlje do zemlje. Mnoge devojčice su prinuđene na prostituciju i njima se trguje kao da su obična roba. U nekim afričkim zemljama, hiljade devojčica umire ili trpe strašne posledice tokom života zbog genitalnog sakćenja kome su izložene.

U nekim zemljama, kao što su Indija i Kina, rađanje devojčice se smatra sramotom, ovo je u Kini, zajedno sa politikom jednog deteta dovelo do velikih manipulacija oko selektivnih abortusa i velike disproporcije stanovništva sa čime kineska vlada pokušava da se izbori poslednjih godina.

Žene u pojedinim delovima sveta još uvek nemaju pravo na obrazovanje. U nekim afričkim zemljama nemaju pravo na zdravstvenu zaštitu, tamo gde imaju, zdravstvena zaštita skoro da ne postoji pa se u mnogim afričkim zemljama sprovode kampanje kako bi se smanjila smrtnost žena, naročito tokom porođaja, a samim tim i smrtnost novorođene dece.

Kojoj god vrsti nasilja da su izložene, ono je proisteklo iz verskih ubeđenja. Žene se odvajkad smatraju nečistim bićima, samim tim, u nekim

Foto: donna10.it

delovima Nepala je sasvim normalno da žena za vreme menstruacije ne može spavati sa ukućanima, već tih dana spava u štali sa kravama.

U Pakistanu, silovana žena na sud mora dovesti najmanje dva muška svedoka koji će potvrditi da je bila silovana, ukoliko ne uspe to da dokaže, sama biva optužena za nedozvoljene seksualne odnose. Ponekad, silovana žena je primorana da izvrši samoubistvo kako bi spasla čast porodice.

Kod nas, o nasilju nad ženama se još uvek prilično ćuti. Žene su prisutne u svim segmentima društvenog života, ali ono što doživljavaju u svojoj kući još uvek je tabu tema. Mnoge od njih to što su zlostavljane smatraju svojom sramotom i pritisnute predrasudama društva pokušavaju krivicu da pronađu u sebi. Oni koji to vide, nisu skloni da pomognu već okreću glavu.

Društveno “nasilje” nad ženama, otpuštanje trudnica sa posla, primoravanje na potpisivanje blanko ostavki u slučaju trudnoće, starosna granica na tridesetak godina kada je žena prihvatljiva za neko radno mesto, postali su društveno prihvatljivi, o tome se priča i piše kao o neprihvatljivom, ali očigledno da ne postoji zakon, ili se zakon ne sprovodi, koji bi žene zaštitio od ovakvih stvari.

Juče je Mađarska usvojila novi ustav kojim je zaštićeno i pravo na život fetusa od trenutka začeća. Mnogi ovo vide kao stvaranje osnova za zabranu abortusa. U Americi, jedan od kandidata za predstojeće izbore, koji je vrlo popularan, zalaže se za zabranu abortusa čak i kada je do začeća došlo silovanjem… Demokratija očigledno ima mnogo lica i pod plaštom očuvanja morala i porodice žene ponovo stavlja u ulogu statista čijim životima će gospodariti neko drugi.

Mislite o tome. Ovaj svet bi trebalo da bude mnogo bolje mesto za žene. Globalno, on još uvek to nije.

 

One comment

  1. Pre godinu ili 2 sam zvala sos telefone kako bih se prijavila za bilo koji oblik volontiranja. Ono sto me je izenadilo je da se ili niko nije javio ili se javio automat koji je rekao nesto kao „SOS telefon radi pon, sre i pet od 12 do 14″ nisam sad bas sigurna za detalje ali je to bilo zastrasujuce. Pretpostavljam da se ocekuje reakcija “ Dragi, ako bi mogao bas sad da prestanes da me mlatis da pozovem sos telefon, evo bas sad rade“.
    I kad mi se konacno neko javio na telefon bilo je, pa nama ne trebaju volonteri, a posto sam ja insistirala uzeli su mi mail pa ce mi se kao javiti. ok mozda su se stvari u medjuvremenu promenile, nadam se da jesu …..

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*