Home / Kafa sa tetkom / Moje dete laže!
Moje dete laže!

Moje dete laže!

Laž je nešto o čemu deci pričamo od malih nogu – nije lepo lagati. U laži su kratke noge, ko laže izrašće mu rep.

Ali, vaspitavajući decu, roditelji često koriste reč laž – zašto lažeš da si skupio svoje igračke, zašto lažeš da nisi gladan, zašto lažeš da nisi ugasio svetlo… Na najbezazlenije izjave dece roditelji često kažu – nemoj da lažeš svoju mamu/tatu. Priznaćete, dete može biti vrlo zbunjeno i teško shvatiti šta je to laž. Kaže da nije gladno jer nema osećaj gladi, neće da jede, ne voli to što ga terate da jede, a bude optuženo da laže jer roditelji najbolje znaju da li je gladno ili nije, a i šta voli i ne voli. Nemoj da lažeš da ne voliš! Prošli put ti se ovo svidelo!

Nisi ugasio svetlo u kupatilu! Ma dete je samo žurilo da se vrati svojim igračkama ili crtanom filmu, prosto je zaboravilo, i tako zaneseno igrom vam odgovara – ugasio sam – a onda dobije tu krupnu optužbu da laže.

Ali da krenemo od početka. Psiholozi kažu da unutrašnji svet deteta do šeste godine veoma živ, i da ne postoji jasna razlika između fantazije i realnosti. To je period kada deci najviše pričamo bajke, detetu je teško da shvati da ne postoji vuk koji može da oduva kuću, zla veštica koja ima kuću od čokolade, ili neko strašno čudovište koje vreba iz mraka. Tek, postoje trenuci kada će vas dete ubeđivati da je videlo nešto što ne postoji, vrlo uverljivo, svaki vaš pokušaj da ga ubedite da to ne postoji je uzaludan jer to postoji u detetovoj mašti. I u toku dana ćete imati strpljenja. Ali kada se ovakve stvari dese noću, kada nas dete probudi preplašeno mrakom, nečime što je sanjalo, možemo da budemo vrlo grubi i nestrpljivi, sve do toga da dete optužimo da laže.

To ne postoji, znamo da to nije istina, ali nije laž sve što nije istina. Vaše dete jednostavno veruje da to postoji. To je deo njegovog odrastanja i unutrašnjeg života, nikako mu tog trenutka ne govorite – lažeš da si video Baba Rogu! Kako izgleda! Samo ćete ga uplašiti i odbiti od sebe, a njegov strah od te nepostojeće stvari koju ono vidi vrlo stvarnom i živom, pojačati.

Ovakve „laži“ su normalan deo dečijeg razvoja i odrastanja.

Kad malo odraste, dete će dobro znati šta sme a šta ne. Ali deca  će svakako prekršiti neku od zabrana, neće iz škole odmah doći kući, zaigraće se sa drugovima. Ili će dok ste vi na poslu razbiti nešto u kući a onda nespretno pokušati to da sakrije. Ili će gledati crtane filmove, igrati se, a vi ste mu lepo rekli da uradi domaći zadatak čim dođe iz škole. Kada vas slaže gde se zadržalo, da nije razbilo ono što vi znate da jeste, ili zbog čega nije uradilo domaći zadatak, dete to radi samo iz straha od mogućih posledica, a to su najčešće batine i kazne. Svaka vika – lažeš, priznaj da lažeš, dovešće do toga da dete laže još više, oseća još veći strah, da počne da muca, a onda će dobiti ćušku ili kaznu. Osećaće se poniženo, deca mogu jako poniženo da se osećaju, nesvesno zašto toliko burno reagujete.

Ako „poludite“ urlajući da vas laže, besni što vas laže – vi ste detetu usadili strah zbog koga vas laže, da zbog jedne kristalne pepeljare može da dobije strašne batine – sto puta sam ti rekla da paziš kad prolaziš tuda, ubiću te ako to polomiš! A koliko puta ste samo pre toga vikali da ćete ga ubiti dok ste skupljali krhotine neke beznačajne stvari. Normalno je da će vas lagati jer se plaši.

David Castillo Dominici / FreeDigitalPhotos.net

Ovakve stvari su vrsta „belih“ laži, dete ne laže iz zle namere, ne laže jer je rođeni lažov (kako sam rodila ovakvog lažova), laže jednostavno da bi sebe zaštitilo.

Kada vas dete laže da nije prekršilo vašu zabranu, uradilo nešto što nikako nije smelo, to je znak da je apsolutno svesno da je svesno toga da je pogrešilo. Da vas ne laže, da mirno posmatra kako vičete, to bi značilo da nije svesno toga da to nije trebalo da uradi, ili da je trebalo da bude obazrivije. Čudno, ali je tako – bele laži su odraz toga da je dete primilo nešto čemu ga učite, ili neka vaša pravila, ali eto, desilo se da ih prekrši, svesno ili nesvesno, lažima pokušava da se brani.

Optužbama da je lažov, pričom – sto puta sam ti rekla da ne smeš da lažeš, da nije lepo lagati, ko laže taj će jednoga dana i krasti, ne postižete ništa.

Mirnija reakcija kojom ćete detetu pokazati da nije smak sveta što je nešto razbilo, zadržalo se posle škole dok ste se vi sekirali dovodi do toga da se dete ne plaši i ima više poverenja u vas.

U trenutku kad vičete i pretite, dete može steći utisak da vam je do neke stvari mnogo više stalo nego do njega, bolje bi bilo da u smireno objasnite da brinete jer je moglo da se povredi, tog istog trenutka će vam priznati da jeste uradilo to što tvrdi da nije.

Kad vičete – ja ovde umirem dok se ti igraš napolju, rekla sam ti da odmah posle škole dođeš kući, mogla sam da crknem, htela sam da zovem miliciju – u dete usađujete nove strahhove i pokazujete mu da nije važno ono, već vi. Ja sam brinula, ja sam se sekirala, meni zbog toga nije bilo dobro, u grob ćeš me oterati, zašto sekiraš svoju majku, zar ne voliš svoju mamu… Umesto da mu lepo objasnite da ste brinuli zbog njega.

Burnim reakcijama – ti sli lažov, ti stalno lažeš, kada si čuo nas da lažemo, dete udaljavate od sebe.

A onda jednoga dana kad zazvoni telefefon, kažete detetu – javi se, i ako je Mara, kaži da nisam tu!

Šta radite u tom trenutku? Terate svoje dete da izgovori bezazlenu laž jer vama to treba. Da li vam je ikada u tim situacijama palo na pamet da detetu pokazujete da se sme raditi ono za šta izričito tvrdite da ne sme – ne sme se nikada lagati.

Koristite „belu laž“ da biste sebe poštedeli situacije koja vam se ne sviđa, dugog, dosadnog telefonskog razgovora i smatrate da je to normalno, time ste sebe zaštitili.

To isto rade vaša deca kada vas lažu – da zaštite sebe.

Obazrivo koristite te tvrdnje da je vaše dete lažov.

Kako odrasta, vremenom će početi da pravi razliku između tih belih laži i laži kao laži, pričanje neistine.

Sklonost ka laganju postoji, ali ne kod tako male dece koja tek treba da formiraju svoje stavove i razumeju svet oko sebe. Njihove laži su uglavnom odraz njihovog unutrašnjeg života i doživljaja.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*