Home / Kafa sa tetkom / Otvorene biblioteka i čitalačka s(a)vest
Otvorene biblioteka i čitalačka s(a)vest

Otvorene biblioteka i čitalačka s(a)vest

Onaj ko ima baštu i biblioteku, ima sve što mu je potrebno.
Ciceron

Horhe Lusi Borhes rekao je jednom da zamišlja Raj kao jednu ogromnu biblioteku. Možemo ovde da polemišemo da li jednu biblioteku čine redovi identičnih police, kataloški listići, višedecenijska prašina koja verno odslikava poziciju knjige u ovim redovima ili je suština samo u onim štampanim riznicama mudrosti i zabave. Čime god definisali postojanje ovih ustanova, njihova osnovna namena, još od vremena Sumera i Mesopotamije, bila je prezervacija intelektualnog nasleđa zabeleženog na glinenim pločicama, papiru ili, u novije vreme, u elektronskom obliku. Bibliotečki resursi otvoreni su za sve ljude dobre volje koji imaju potrebu da nešto saznaju, da se zabave, nauče, informišu… Timoti Hili je svojevremeno zapisao da za ulazak u jednu biblioteku nije potrebno ništa osim dobre volje. Ukoliko želite da iznajmite knjigu iz nje potrebno je da posedujete člansku kartu, koja možete dobiti uz plaćenu članarinu i odgovarajući lični dokument. A da biste uživali u čitanju knjiga iz „Otvorene biblioteke“ Goethe Instituta nije Vam potrebno ništa osim vremena da odete do Knez Mihajlove i volje da odvojite vreme za ovakav vid zabave. Ili preciznije  rečeno, nije BILO potrebno ništa osim dobre volje i vremena…dok je u biblioteci bilo knjiga.

Projekat „Otvorena biblioteka“ pokrenula je grupa mladih ambicioznih ljudi koji žele da vršnjacima u Srbiji približe nemačku kulturu. Oni su formirali grupu pod nazivom Goethe-Guerilla čija ideja jeste da obezbedi da Goethe Institut kao tradicionalno ugledna institucija ostane u toku sa dešavanjima i isprati savremene kulturne potrebe društva. Biblioteka je postavljena u Knez Mihajlovoj, ispred prostorija Goethe Instituta kako bi je građani što brže i lakše uočili i počeli da je koriste. Kako joj i samo ime kaže, pristup knjigama je otvoren, a pravilnik je veoma jednostavan: nema članske karte, namrštenih ni nasmejanih bibliotekara, ograničenja koliko knjiga se može pozajmiti i koliko dugo se one mogu zadržati. Jedino što se mora poštovati je pravilo uzajamnosti- pročitana knjiga se mora vratiti ili (ako čitalac želi da je zadrži) zameniti nekom drugom. Ukoliko neko želi da pokloni knjigu može u njoj ostaviti i belešku o sebi kao darodavcu ili neku poruku budućem čitaocu, odnosno novom vlasniku knjige. Međutim, vremenom se ispostavilo da je teško poštovati i to jedno jedino pravilo.

„Otvorena biblioteka“ je zvanično promovisana 12. novembra ove godine. Tog dana su na police ove interesantnog objekta stavljene knjige na nemačkom jeziku sa idejom da se uz pomoć instituta, ali i građana, njen fond polako uvećava. Za one koji žele da doniraju knjigu, važno je napomenuti da ne postoje ogranicenja po pitanju njenog obima, teme, sadržaja i jezika na kome je napisana. Nažalost, posle samo nedelju dana pokazalo se da naši sugrađani nisu zainteresovani da pomognu dalje širenje biblioteke, ali ih itekako interesuje da pozajme, a zatim i zadrže izložene knjige. Veoma brzo, na policama se samo polako skupljala ulična prašina, a nije bilo knjiga koje bi ispisale čudne šare na njima.

U pokušaju da ožive projekat, članovi Kluba studenata Andragogije su se okupili 9. decembra  i napunili police „Otvorene biblioteke“ knjigama. Oni su odvojili vreme i razgovarali sa prolaznicima o značaju biblioteka uopšte, o dostupnosti knjiga potencijalnim čitaocima i njihovim čitalačkim navikama. Međutim, ružni scenario se ponovio. Nakon desetak dana (u vreme pisanja ovog teksta), police su ponovo prazne, a novi čitaoci nisu našli za shodno da ostave neku knjigu umesto one koju su „pozajmili“ ili da je makar, nakon čitanja vrate. Ipak, u Goethe Intitutu ne gube nadu. Tamo kažu da znaju da je potrebno dosta vremena da ovakav projekat zaživi  i da će oni povremeno donirati knjige dok ljudi ne steknu naviku i počnu da poštuju pricip jedna uzeta-jedna ostavljena knjiga. Nadu da je sve ipak moguće uliva primer Nemačke, gde je prva „Otvorena biblioteka“ bila čak i fizički uništena, dok danas sasvim normalno funkcioniše i njen police skoro nikad nisu prazne. Kako ističu zaposleni u ovom institutu, ovde nije reč o uloženom novcu već o otvorenom pristupu knjigama i entuzijazmu da se ljudi obrazuju ili zabave. Uskoro se ovaj objekat iz Knez Mihajlove seli na neko drugo mesto, a po gradu će biti postavljeno još polica kako bi se besplatne knjige približile što većem broju ljudi.

Svima nama koji razumemo značaj ovog projekta ostaje samo da se nadamo da će naši sugrađani, pored ljubavi prema čitanju razviti i osećaj odgovornosti da pročitane knjige vrate ili ih zamene nekim drugim naslovom. Ako imate neku knjigu „viška“, možete je pokloniti „Otvorenoj biblioteci“ i u njoj ostaviti podatke o sebi. Ko zna, možda vam se opet, u nekom trenutku, ukrste putevi i obradujete se tim poznatim koricama kao starom dobrom prijatelju.

Autor: Aleksandra Milčić Radovanović

3 comments

  1. I sam imam značajan broj knjiga koje bih rado poklonio (stručne knjige)ali nekome kome bi one nešto značile. Plašim se da ovaj način poklanjanja knjiga jludi ne zlopotrbe pa knjige nezavrše na nekom buvljaku ili u nečijoj furuni posluže kao besplatn ogrev, viđao sam neke kapitalne knjige koje sam poklanjao iscepane u kokošinjcima kao podloga za kokošije đubre.
    Ako pronađete bolji način poklanjanja knjiga obratite mi se.Zadivljen sam ovom idejom, ali je treba usvršiti.
    Sa poštovanjem

    • Postovani Slobodane,

      Nazalost, Vase sumnje su potpuno razumljive. Kod ulicnih prodavaca se cesto mogu kupiti knjige koje na svojim stranicama imaju pecate biblioteka. Dok se ne promeni svest ljudi i oni konacno shvate da postoji „svet i izvan njih“, da bi mozda jos neko hteo da procita tu knjigu ovo nece krenuti na bolje. Ideja jeste dobra, ali cak sam i ja skepticna koliko ce ovo uspeti da zazivi u svojoj osnovnoj nameni na nasim prostorima.

      Ukoliko imate knjige koje vise ne koristite i zelite da ih poklonite, mozete videti da li su nekoj lokalnoj biblioteci potrebni ti naslovi. Bibliotekama uvek dobro dodje prosirivanje fonda, posebno ako su u pitanju strucne knjige. Tu ce vase knjige biti dostupne onima koji ce ih zaista citati, a kao donator mozete dobiti i neke povoljnosti (u zavisnosti od biblioteke).

      Hvala Vam sto ste se javili i sto nas citate!

      • Očekivao sam da će Vaša plemenita inicijativa naići na veći odjek ali kako je tako je, Pink kultura daje svoje pogubne rezultate. Jeste pesimistička misao ali imam osećaj da se krećemo prema Crnoj rupi.
        Sa poštovanjem Vas pozdravljam.

        Ps. Ovo možete shvatiti kao lično obraćanje Vama pa mislim da nema potrebe da ga objavljujete, ali nebranim.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*