Novogodišnja tradicija širom sveta

Nova godina se dočekuje širom sveta, i u svakoj zemlji postoje različiti običaji, paganski ili verski, koji su veoma stari i dugoko ukorenjeni u tradiciji, ali im je poreklo uglavnom nepoznato. Svi ti običaji su vezani za želju da u godini koja dolazi imamo više sreće nego u prethodnoj.

U mnogim zemljama sveta postoji verovanje da prva osoba koju sretnu prvog januara nagoveštava kakva će im biti godina, kao i da je sreća ako prvo sretnu staru osobu jer to znači da će živeti dugo. Širom sveta je takođe rasprostranjeno verovanje da prvog januara ne valja, čak i ako samo izlaze da bace smeće, izlaziti iz kuće bez novca, jer će to značiti će cele godine imati finansijskih problema.

Novogodišnja noć je noć u kojoj je sve dozvoljeno, ali opet postoji verovanje – kakva je ta noć takve će biti i 364 ostalih noći koje nas čekaju u toj godini.

U Srbiji se u novogodišnjoj noći jede praseće pečenje čemu često umemo da se podsmevamo, ali ovo je, kao i kod ostalih naroda sveta, simbol obilja, nagoveštava bogatu i uspešnu novu godinu.

Mi nemamo taj običaj, ali u nekim zemljama se u novogodišnjoj noći, iznad vrata, kači grančica imele jer postoji verovanje da će to odbraniti kuću od zlih duhova, a ako su duhovi već u kući, sat vremena pre Nove godine treba otvoriti prozore i oni će izaći napolje. Poljubac ispod imele, to vrlo često gledamo u filmovima, znači dugu i lepu ljubav.

U Španiji je običaj da pred samu ponoć, sa svakim otkucajem zvona, pojedu po zrno grožđa, jedno za svaki mesec u godini. Oni takođe, nakon što se kucnu i požele jedni drugima sve najlepše u nastupajućoj godini stavljaju prsten u čašu iz koje su pili što je znak iskrenih želja. braku.

Kod Grka je običaj da onaj ko prvu uđe u kuću baci nar na pod, jako da bi ga razbio, zrna nara koja se razlete po podu označavaju koliko će kuća biti bogata te godine. Oni u novogodišnjoj noći mese hleb u koji stavljaju zlatnik. Ovaj hleb se seče po preciznom ritualu i  onaj ko  pronađe zlatnik imaće najviše sreće, sličan običaj kao kada mi za Božić pravimo česnicu.

U Danskoj se za Novu godinu utrkuju ko če u svoju kuću pozvati više prijatelja, rodbine i poznanika što ume da se pretvori u pravo ludilo, ali Danci veruju da je broj ljudi u kući tokom novogodišnje noći proporcionalan sreći koju će imati u Novoj godini.

Svake novogodišnje noći, preko dva miliona ljudi u Sidneju posmatra vatromet iznad sidnejske opere a onda uz potoke šampanjca slave na gradskim trgovima i na plaži. Sidnejski vatromet je obično ono prvo što gledamu u novogodišnjim vestima, Nova godina kod njih stiže malo pre nego kod nas.

Običaj da se u novogodišnjoj noći jede grožđe postoji i u Gvatemali, oni jedu po jedno zrno na svakih sat vremena, od podneva do ponoći, uz svako zrno požele po jednu želju.

Podizanje kristalne kugle na Tajms skveru, u Njujorku, već je postalo širom sveta simbol ispraćaja stare godine, tu se nekako odbrojavaju poslednje sekunde stare godine uz zvuke pesme “Njujork, Njujork” u izvođenju Frenka Sinatre.

U Rusiji, dvanaest sekundi pre ponoći vlada tišina, svi u sebi pomišljaju želje za Novu godinu. U ponoć otvaraju vrata kako bi Nova godina slobodno ušla. Oni takođe veruju da je onaj ko im prvi uđe u kuću vesnik sreće, a više vole da im prvi posetilac bude muškarac. Ako izađu na trgove, običaj je da jedni druge časte suvim šljivama punjenim orasima.

Marina Bej je mesto u Singapuru na kome ljudi dočekuju Novu godinu, gledaju vatromet i 20 000 balona koji se dižu ka nebu noseći sa sobom preko 500 000 želja napisanih na papiru.

U Japanu za Novu godinu sve pripremaju za dolazak Tošigamija, božanstva Nove godine, dok na budističkim hramovima zvona zvone 108 puta. Ova zvona najavljuju dolazak Nove godina ali se veruje i da je to broj grehova koje čovek učini u toku godine, zvona im pomažu da se od toga očiste.

U Južnoj Americi se svi oblače u belo i boju zlata što simbolizuje sunce i svetlost. U ponoć takođe jedu dvanaest zrna grožđa, okreću leđa putu koji vodi od kuće i prosipaju čašu vina na zemlju čime žele da oteraju loše stvari i prizovu dobru sreću.

U mnogim krajevima Nemačke postoji običaj da se ljudi u novogodišnjoj noći maskiraju a jedni drugima, i poznatima i nepoznatima, poklanjaju orahe i drugo koštunajvo voće. Italijani jedu sočivo, što više sočiva to više izobilja. U Italiji je nekada postojao običaj da se u ponoć izbacuju stare stvari kroz prozor ali nakon što su povrede ljudi koji su prolazili ulicom postajale sve češće, vlasti su apelovale da se ovo ne radi i ovaj običaj je sve ređi.

Kinezi u ponoć otvaraju prozore kako bi im u kuću ušla sreća. U Indiji se Nova godina ne dočekuje u kući već na ulici. Rumuni u novogodišnjoj noći razgovaraju sa životinjama i saopštavaju im svoje želje…

Od zemlje do zemlje, svi običaji su vezani za prizivanje sreće i blagostanja.