Home / Porodica i zdravlje / Idi igraj se, ne znam gde mi je glava!
Idi igraj se, ne znam gde mi je glava!

Idi igraj se, ne znam gde mi je glava!

Kraj je godine i sigurno ne znate gde vam je glava, trčite sa jednog na drugi kraj grada, i kada najzad uđete u kuću i pomislite – najzad, završio se i ovaj dan, oko vas počne da se mota, zapitkuje, traži, pokazuje nestrpljivost, najveći posao vašeg života – dete!

Možete pokušati da objasnite kako ste umorni i kako vam nije ni do čega ali vaše dete to uopše neće razumeti. Kako bi i razumelo da ste morali da uradite toliko stvari, i da ste ih sve uradili, a sada za njega nemate vremena. Tražiti od deteta da tako malo bude veliki čovek pun razumevanja, da shvati da mami ili tati sada nije do priče, da se strpi i da možete pričati neki drugi put može samo izazvati nervozu, plač, osećaj da vam nije toliko važno, sve zavisi od uzrasta deteta.

Pre nego što zaustite da kažete – idi igraj se, ne znam gde mi je glava, prisetite se šta ste najviše voleli kad ste bili mali. Većina nas se seti praznika i porodičnih okupljanja, mirisa kolača, sedenja u nekom krilu, i većina nas povremeno zažali za tim vremenima. Sećanje na detinjstvo je najverovatnije jedina stvar koja nam kroz život izaziva istovremeno i tugu i radost. Tugu zato što je prošlo, što su se neke stvari promenile i radost jer nas podseća na neke divne trenutke.

Nekada se mnogo sporije živelo, ali naši roditelji su prema nama imali iste obaveze kao mi prema svojoj deci, ne zaboravite, biti roditelj ne

Danilo Rizzuti / FreeDigitalPhotos.net

podrazumeva da budete vidljivi svom detetu već da budete osnovni sadržaj detetovog života.

Svaki trenutak koji posvetite svoj detetu je plus u njeovom životu. Zao upisujte te pluseve da vaše dete sutra ne bi živelo sa nekim minusima, ili prazninama u životu.

Morate da spremate ručak za sutra? Ima li veće sreće za vaše dete nego da vam pomogne perući povrće dok stoji na stolici? Ukvasiće se? Naravno, ali presvucite ga. Morate da napravite praznične kolače, ma samo se setite koliko ste voleli da gurnete ruke u kutiju sa brašnom, biće to samo malo brašna, lako se čisti.

Ovo prednogovodišnje vreme je puno slava i proslava, gde god možete, ako to ne remeti ritam vašeg deteta, povedite i njega. Setite se samo koliko ste bili vi razočarani kada su vam roditelji objašnjavali da ste za neke skupove isuviše mali i ostavljali vas kod bake i deke na čuvanje. To se sigurno ređe dešavalo nego što vi danas ostavljate svoje dete, ali ako to pamtite znači da je to razočarenje nešto što ne možete da zaboravite.

Praznici, bilo koji, rođendani, slave, godišnjice i novogodišnji i božićni praznici su deo porodične tradicije. Tokom praznika, kada je uža i šira porodica na okupu, dete najviše nesvesno uči o zajedništvu, nesvesno jača svoje veze sa članovima porodice, otvara se prema drugima.

Svako ovo okupljanje vašem detetu će dati osećaj pripadnosti porodici. Ako kupujete poklon pitajte svoje dete šta misli, šta bi baka, strina, teča, najviše voleli da dobiju. Verujte, dete može napraviti mnogo bolji izbor nego vi. Reagovaće intuitivno, biraće poklon sa puno emocija, a ne kao vi, racionalno, procenjujući šta nekome treba. A onda dozvolite svom detetu da ono uruči poklon i pohvali se kako je to njegov izbor.

Ako morate da odete na neku proslavu i znate da ljudi kod kojih idete baš i ne vole malu decu, da tamo možda neće biti još dece i da će vašem detetu biti dosadno, to ćete takođe teško objasniti svom detetu. Najbolje je da mu kažete da vas je njegova baka ili tetka zamolila da joj nešto pomognete, da vi zbog obaveze to nikako ne možete ali da ste obećali baki da će joj pomoći ono. Ovo će kod deteta izazvati pozitivne reakcije, i onaj osećaj pripadnosti porodici.

Ali, svakako pokušajte da vodite svoje dete svuda sa sobom. Svaki odlazak na porodična okupljanja je prilika da vaše dete nešto nauči o porodičnim odnosima, običajima vaše porodice, šta vam članovi porodice znače, i to je uvek prilika da detetu ispričate neku priču iz svog detinjstva koje se sa radošću sećate.

Danas vrlo često možete čuti kako ljudi zaboravljaju svoje korene… Koren svakog čoveka je njegova porodica. Ako verujete u ono što se naziva porodičnim vrednostima, teško da ćete to usaditi u svoje dete kad je već malo poodraslo, porodične vrednosti se usađuju od malena, ne samo pričom već i stalnim porodičnim okruženjem, naročito za vreme praznika.

Ovo su dani kada nikako ne smete da isključite dete iz porodice zato što imate previše obaveza.

Sasvim je dozvoljeno da ne znate gde vam je glava ali morate da je pronađete svaki put kad važe dete pogleda u vas.

Ima mnogo roditelja koji govore kako ne prepoznaju svoje dete kad je već odraslo, kako ne znaju „kako je ispalo ovakvo“, kao da nije njihovo, kako mu roditelji i porodica ništa ne znače…

Odgovor na ovo je sasvim jedostavan – često nisu znali gde im je glava, a onda kada bi se družili sa svojim već odraslim detetom, ono jednostavno ne ume da se druži sa njima i prema članovima šire porodice nema nikakav odnos jer mu nisu dali priliku da ga gradi.

Razmislite o tome i ne gubite glavu. Taj gubitak glave će vam svi oprostiti, pijatelji sa kojima se niste videli, kumovi kod kojih niste otišli na slavu, poslovni partneri koji su pravili novogodišnji koktel koji niste mogli da uklopite u svoje obaveze.

Ali samo kod svog deteta možete napraviti nenadoknadivu štetu ako mu često govorite da ne znate gde ste ono zaturili glavu…

 

2 comments

  1. Bravo za ovaj tekst! Kaze se da vase dete iz detinjstva vise poneti igre koje ste igrali zajedno, kocke koje ste redjali, price koje ste pricali nego sve ukusne supe koje je pojelo. Takodje, da bi se dete igralo samo, naucite ga da se igra – sedite sa njim na pod i pokazite mu, vrlo brzo mu nece toliko trebati vase prisustvo a vi cete sebi osloboditi vreme za kuvanje te supe koju sam spomenula a koja je itekako potrebna.. Deca jako brzo rastu i dok se okrenete oni su vec odrasli ljudi a propusteno vreme njihovog detinjstva je nenadoknadivo.

  2. Hvala za odličan tekst 🙂

    Dodao bih još da nisu problem samo obaveze roditelja.

    Deca često ne provode dovoljno vremena sa roditeljima i zbog svojih obaveza.

    Zato mislim da dete ne treba imati 17 sporednih aktivnosti, u smislu da trenira fudbal, karate, ide privatno na engleski, na glumu…

    Mislim da je jedan sport, odnosno jedna sporedna aktivnost, pored škole dovoljna.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*