Home / Kafa sa tetkom / Severna Koreja – glad kao osnovna vrsta nasilja
Severna Koreja – glad kao osnovna vrsta nasilja

Severna Koreja – glad kao osnovna vrsta nasilja

Juče je brzinom munje svet obišla vest da je preminuo severnokorejski lider Kim Džong Il, i dok je svet reagovao sa blagim čuđenjem, kao da je nemoguće da neko umre, čak i neki diktator koji je kod svog naroda negovao kult svog večnog života, stigla je nova vest da će vlast preuzeti njegov najmlađi sin Kim Džong Un.

Svetski analitičari političkih kretanja, ponašanja naroda i pobornika ljudskih prava odmah su počeli da nagađaju da li je u skorije vreme moguće da se desi korejsko proleće, nešto slično Arapskom proleću koje se dešavalo ove godine, nadajući se da će svet sada moći da pristupi ovoj strogo komunističkoj zemlji, zatvorenoj za ostatak sveta, i apelujući da se iznađe način za ostvarivanje ljudskih prava u ovoj zemlji.

I dok svet danas bruju da ljudi u Severnoj Koreji pate pod diktaturom, gledali smo masovno plakanje i ridanje naroda na gradskim trgovima što su svetski mediji nazvali histerijom.

Malo ko  se nada da će doći do otvaranja Severne Koreje prema svetu, u smrti Kim Džong Ila ne vide nikakvu šansu za to i pretpostavljaju da će njegov sin koji je preuzeo vlast biti još opasniji za sopstveni narod od svog oca.

Život naroda u Severnoj Koreji je strogo kontrolisan, u svim aspektima, pa je tako kontrolisana i vest da je preminuo “voljeni vođa”, kako je voleo da ga zovu, i obelodanjeno je da je preminuo tek 48 sati posle smrti.

 

Severna Koreja ima izuzetno lošu telekomunikacionu strukturu i zbog toga je moguće maksimalno kontrolisati informacije. Kad pročitate da na sto stanovnika postoje samo dva mobilna telefona, zamislite kako tamo ljudi međusobno komuniciraju ili šire vesti, a kako je to kod nas kad po zadnjim statistikama imamo 1,3 telefona po glavi stanovnika.

Internet skoro da ne postoji i imaju ga samo ministarstva, diplomatske četvrti u Pjongjangu i hoteli.

Imajući u vidu ovakve podatke, šanse da se desi korejsko proleće, odnosno pobuna naroda koji ne ostvaruje svoja osnovna prava i živi pod diktaturom su skoro nemoguće, ako znamo da je Internet, odnosno društvene mreže, bio osnovna alatka za širenje informacija i poziv na društvenu akciju tokom Arapskog proleća. Zbog svega toga, pretpostavlja se da će smrt Kim Džong Lia dovesti do još većeg ograničenja i kontrole infromacija i ljudi.

Masovno plakanje povodom smrti vođe izazvalo je podsmeh većine onih koji nisu razmislili o tome zašto se narod na vest da je vođa preminuo tako ponašao. Godinama kontrolisani, praćeni, oni se jednostavno ponašaju onako kako se od njih očekuje.

Severna Koreja se nalazi u teškoj ekonomskoj krizi i većina stanovništva živi ispod granice siromaštva, a do 29. decembra, kada će biti sahranjen Kim Džong Li, nacija će biti u žalosti.

Da li će svetska zajednica uspeti da prodre do naroda Severne Koreje ostaje da vidimo. Kako sada stvari stoje narod će tamo i dalje živeti kako je živeo do sada, obespravljen i u  siromaštvu. Bez pomoći van zemlje, bilo kakav pokušaj naroda će odmah biti osujećen i najverovatnije da će ti ljudi završiti nekom od gulaga za neposlušne.

U pojedinim delovima Severne Koreje kuvani pirinač se smatra luksuznim obrokom. Većina ljudi i žena sanja o napuštanju zemlje zbog čega mnogo žena postaju žrtve trgovine ljudima verujući onima koji im obećavaju rajski život u nekoj drugoj zemlji, najčešće u Kini.

Nakon što se domognu Kine, mnoge žene budu prodate seljacima u ruralnim delovima ili završe u bordelima, daleko od očiju javnosti i kineskih vlasti, gde su prinuđene na ponižavajuće stvari i imaju status robova. Većina njih živi bez dokumenata i pod lažnim imenom. Oni koji se bave trgovinnom ljudima zadovoljno trljaju ruke jer se sa povećanjem siromaštva u Severnoj Koreji povećavaju i njihove zarade zbog sve većeg prebega severnokorejskog stanovništva.

Niko od onih koji su pobegli iz zemlje se ne vraća jer bi bio suočen sa prinudnim radom u trajanju od najmanje tri godine i dodatno bi opteretio svoju porodicu koja već samim njihovim begom trpi posledice.

U Severnoj Koreji žene su žrtve dominantne muške kulture, one su samo jeftina radna snaga. Ali, čemu god da su izloženi ljudi i žene u ovoj zemlji, glad je osnovna vrsta nasilja koje se vrši nad njima.

Početkom novembra meseca iz UNICEF-a je apelovano da se uslovi života ljudi, naročito žena i dece u Severnoj Koreji moraju hitno poboljšati jer su izloženi velikoj stopi smrtnosti zbog neuhranjenosti, a deca usporenom razvoju i mnogim bolestima. Procenjuje se da u Severnoj Koreji svake godine umre oko 11.500 dece pre nego što napune pet godina. Oko 28% žena između 15 i 50 godina smatra se neuhranjenima a problem je i velika stopa smrtnosti majki, na 100.000 živorođene dece 85 žena umre na porođaju.

Foto: chron.com

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*