Home / Saveti koje niste tražili / Zovem se Sizif
Zovem se Sizif

Zovem se Sizif

Iako mislimo da su nam drugi napisali životnu priču, istina je da je sami pišemo, jer živimo svoja uverenja. Zašto bi onda neko sebi namenio gubitnički skript? Zašto bi odabrao mukotrpan Sizifov posao?

Mitski junak Sizif je bio osuđen da gura veliki kamen uz planinsku liticu da bi je postavio na vrh, ali svaki put kad bi se primakao vrhu, kamen bi se izmakao i survao u podnožje. On bi ponovo i ponovo gurao kamen, ali uzalud!  Kada je ovako spakovan u fikciju, motivator “Trudi se, ali nemoj da uspeš!” svi vide da je pogrešan, ali u svakodnevnom životu ne prepoznajemo ga lako.Pročitajte mail koji mi je stigao:

Draga Ljiljana,

Imam problem: hronično kasnim. Na poslu nikako da završim započet izveštaj, pa probijam sve rokove. U kući me čeka gomila neopranih sudova od juče. Zaboravljam rođendane bliskih osoba. Dete često kasni u školu, jer se ne probudimo na vreme. Stalno gubim ključeve od kola. Ne vraćam CD-ove u video klub, pa plaćam velike kazne. I kad imaju razumevanja za mene i moj muž, moj šef i moji prijatelji, znam da ih iritiram. Nekako se ja zaista trudim da sve uradim kako valja, ali mi ne uspeva. Da li sam samo preopterećena, neorganizovana, ili nešto drugo?…..

Bilo je …ili. Nekada smo sami sebi najveći neprijatelji. Iz mraka nesvesnog dolazi i ovakva prisilna motivacija, dajući nam doživljaj da nemamo izbora i da je to jedini modus vivendi.

Pogrešnom uverenju ovde „daje krila“ i važeći kulturni obrazac koji vrednuje više trud, nego rezultate rada. Poslovica kaže „Bez muke nema nauke!“ i glorifukuje napor, daje mu čak i moralnu vrednost. Moralno je i opravdavajuće kad neko nešto ne može, iako se trudi (nagradi učenika koji je dobro zagrejao stolicu i potrošio silno vreme, a nije savladao gradivo). A nemoralno je ako neko može nešto, ali neće da se potrudi (njega kazni). Ako je neko bez velikog truda došao do rezultata, e to onda ne vredi dovoljno!! (kao da je mana biti sposoban, pa postizati kao od šale neke ciljeve).

Život je mukotrpan, večna borba koja nikada ne prestaje! I tako ispade Sizif pozitivan lik!!!! Zar čovek ne radi stalno, trudi se, ne dangubi, kao neki?

Pošto nemam ovaj motivator, kada sam kao dete čula priču, nikako mi nije bilo jasno zašto taj Sizif ne predahne nekada, malo odspava, prošeta, zabavi se da bi prikupio snagu. I onda pozove nekoga u pomoć. Zašto nije smislio spravu koja bi katapultirala kamen iz podnožja na vrh, neku iz opusa Leonarda da Vinčija?  Dobro, dobro, znam da je to bila kazna bogova, nije on imao tu nikakvu mogućnost promena. Ako su Sizifa kaznili grčki bogovi da se muči, ko nas kažnjava da živimo Sizifov scenario?

Autor: Ljiljana Jerinić, psiholog i psihoterapijski savetnik

5 comments

  1. Postovana Ljiljana,

    moje prvo radno mesto bilo je u izvoznom odeljenju jedne fabrike boja u Stuttgartu. Bila sma mlada i ambiciozna. Radila sam i u kancelariji i nosila cak i kuci da bih sve zavrsila.
    Jednom prilikom, videvsi da iz atase kofera vadim obradjene predmete van kancelarije, direktor me je pozvao na razgovor.
    Gospodjice, obrati se on meni ljubazno, razmislite da li ste vi preoptereceni na ovom radnom mestu ili ste isuvise spori te nosite da raqdite i kod kuce. Kada to budete rascistili sa sobom, dodjite opet kod mene i javit mi sta ste zakljucili.

    Bila sam sigurna da brzo i dobro radim, ali posao je bio preobiman.
    Usla sam i obratila sam mu se recima: Gospodine direktore ja radim za dve osobe, ako ne zelite da radim i kod kuce, zelim da uzmete jednog referenta koji bi mi pomagao, rekoh u jednom dahu.
    Sledece nedelje sam dobila povisicu i pomocnog referenta jednu mladu Francuskinju.
    Prica o Sizifu je i mene uvek dovodila u neku dilemu, ali to je kazna Bogova. Hvala sto ste mi dozvolili da ovo podelim sa vama.
    Srdacan pozdrav gordana Kocic

    • LjiljanaJerinic

      Draga Gordana,
      Hvala Vama što ste Vašu životnu priču podelili sa nama! Najviše mi se dopao onaj deo gde ste dobili i pomoćnicu i povišicu!!!! Interesantno je koliko je onih koji iz straha da će biti kažnjeni, dobiti otkaz.. ili će ih kvalifikovati kao glupe, slabe, neuspešne.. odustalo od bilo kakve žalbe, razgovora sa šefom. pa im je odlazak na posao prava Golgota! A treba samo pravu reč i pravi postupak u pravo vreme napraviti…i to se da uvideti, ispraviti, naučiti…Samo jedan ovakav primer nekoga ko dođe na naše iskustvene grupe, biće dovoljan da opravda smisao našeg rada 🙂
      pozdrav

    • Meni je ključna reč Štutgart. Nisam siguran da bi ste isto prošli da ste radili recimo u fabrici boja i lako Zvezda npr.
      Mislim da su kod nas ljudi mnogo više zamenjivi tak da bi ste umesto povišice i asistenta verovatnije dobili otkaz.

  2. Interesantna mi je upoređenje sa Sizifom. Premda ne poznajem stručnu pozadinu hipohondrije, sa svoje laičke strane ja sam gore navedeni fenomen uporedila sa istom.
    Mnoge organizacione (ne)kulture prosto nesvesno teraju zaposlene da umesto efektivnog rada oni dodatno izmišljaju poteškoće kako bi ispunili, opravdali osmočasovno radno vreme. Kada dugo traje taj proces mislim da dobijemo panične reakcije na probleme, naročito kada se problem stvarno javi.

    Po dosadašnjem iskustvu najbolje prolaze zaposleni sa prosečnim učinkom i učinkom ispod proseka. Problem nastaje kada neko ima sposobnosti da nešto uradi za 4 časova umesto 8, pa se ta osoba zatrpa dodatnim obavezama.

    Gore opisan primer g. Gordane je zaista lep primer, i ujedno nas i podseća da dok ne progovorimo zastupajući svoje interese – neće biti poboljšanja.

    • LjiljanaJerinic

      Draga Karolina,
      Raduje me da, posle JCI konferencije ste nastavili da pratite Ljubičinu i moju aktivnost. Da Vam povežem „gradivo“: motivator Try Hard!je dominantan kod pasivno-agresivnog tipa ličnosti. Verujem da ne samo svaki tip, nego i svaki pojedinac ima svoj psihološki scenario koji sadrži program za životnu priču. Koreni scenarija su u porukama koje dete dobija od roditelja (i/ili od drugih autoriteta) i u kulturi kojoj pripada. Te poruke stvaraju onoliku patologiju koliko su u neskladu sa stvarnim potencijalima. Umetnost života je samo u spoznaji svoje jedinstvenosti i svojih granica! Sve ostalo je onda lako, jer uvek možemo obrisati i ponovo napisati dobitničku priču, koja je u skladu sa našim Ja! I naravno kada znamo šta hoćemo, još je lakše istrenirati i asertivno ponašanje, ono koje nam omogućava da konstruktivno izlazimo iz socijalnih situacija. Nadam se da sam Vas počela u to da uveravam na radionici i sada. Do nekog novog kontakta, pozdrav 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*