Sluđeni akcijama

Sezona je akcija. Svakojakih. U prodavnici uglednog distributera mesa i prerađevina jutros je gužva kao da se piletina deli džabe a svinjski but sam doskakuće pečen do trpeze. Vreme je slava, a red se otegao do ulaznih vrata. Na kojima, naravno, piše ooogromnim slovima AKCIJA!

Sa televizije nas neprestano bombarduju akcijama u velikim trgovinskim lancima. Ovaj proizvod jeftiniji za ovoliko, onaj za onoliko…iako je i to jeftinije skupo.

A šta mi, kao potrošači, radimo? Pa trčimo. I tad obično žrtvujemo kartice i novčanike, ne razmišljajući mnogo o tome koliko je akcija stvarno akcija.

Ne znam za situaciju u Beogradu ili Novom Sadu, ali, kada su u pitanju manji gradovi sa nekoliko hipermarketa situacija je sledeća: vidite reklamu i ubeđeni ste da je od subote recimo juneći but na akciji. U subotu ranom zorom odete, i naravno, kažu vam: „Nema, rasprodato!“ Rasprodato za pola sata? A onda, kud ste već tu, gurate ona kolica okolo i kupujete i ono što vam možda neće trebati jer iznad tog i tog proizvoda opet piše „AKCIJA!“, pa uz taj znak strelica na dole, kao pala cena nisko da niže ne može biti.  I iako ste svesni da svi, ama baš svi trgovci, bili oni mali ili veliki, koriste iste trikove, davno oprobane, odete kući lakši za koju hiljadarku, jer ste, na primer, ono za pranje obojenog veša što po celom gradu košta 400 dinara ovde na akciji kupili za 360. I zapanjite se kad vidite kod komšija Pere u marketu da mu je redovna cena 299 dinara. Ali se onda obradujete jer taj isti komšija ima i one ljubičaste čokolade na akciji po 109 dinara, a svuda su 120. Fin neki čovek.

Sve dok ne odete na pijacu. A tamo ima malih radnji koje drže i tezge, radi lakše prodaje. I na tezgama ima svega: od pirinča do tih istih čokolada. Samo što kod ovog trgovca one koštaju 65 dinara. Iste. Identične. Iz Mađarske ili Bugarske. I lepo se zaprepastite. Onda tu vidite feta sir sa deklaracijom i uredno upakovan koji u „vašoj“ radnji košta petsto dinara. Pitate koliko košta, kažu vam 260. Čega? Nemoguće. Kad ono stvarno. Nije mu istekao rok, ne fali mu ništa, ukus mu isti, pakovanje isto, cena duplo niža.

I onda se kao ja iznervirate, i sve, ama baš sve počnete da pazarite na pijaci i kad vidite da negde piše „AKCIJA“ zaobiđete istu u širokom luku. Jer, uz časne izuzetke, u većini slučajeva robu koja je na akcijskoj prodaji platite skuplje nego negde drugde po redovnoj ceni.

I onda se ja nešto pitam: koliko zaista košta na primer ta čokolada čija se cena kreće od 65 do 120 dinara, u zavisnosti od toga gde ste je kupili? Pedeset dinara? Koliko? Jer, i ovi „mali“ trgovci kod kojih kupujem na pijaci imaju uredno registrovanu radnju, plaćaju porez, imaju frižider-vitrine, plaćaju i zakupninu tezge pride, niko im ne plaća pozicioniranje robe na rafovima i slične pogodnosti koje su dostupne „velikim“ trgovinama koje nam deru kožu s leđa. Jer zarađuju i od proizvođača koji im daju robu po verovatno neverovatnim uslovima, i od nas kao potrošača koji zaslepljeni neonskim reklamama, finom muzikom i lepim ambijentom zaista letimo tamo kao muve i lepimo se, lepimo…

Kad neka tamo gospođa koja sa sinom drži tu „malenu“ radnju na pijaci ima računa da mi proda čokoladu za 65 dinara, kolika li je tek računica pomenutog komšija Pere koji mi je uvaljuje na „akciji“ za 109? O velikim trgovinskim lancima ne smem da mislim, zabole me glava. Od silne čokolade i od više matematike.

Autor: Tamara Gočmanac

One comment

  1. i ja odavno već izbjegavam akcije. Ma prazna je to priča. Kod nas je npr. meso poskupilo za oko 20% http://www.capital.ba/meso-poskupjelo-za-20-odsto/
    a onda mesari smandraljaju šta stignu, smanje cijenu 2% i napišu najvećim slovima akcija.
    Nije nego…
    nego najopasnije su one akcije sa sumnjivim rokovima proizvoda, tu je strelica strmoglavo nisko 😀

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *