Home / Kafa sa tetkom / Školovanje kod kuće
Školovanje kod kuće

Školovanje kod kuće

Dosta polemika  je izazvao novi Zakon o obrazovanju sa najavom potpuno nove opcije na ovim našim prostorima – školovanje kod kuće.  Preciznije u članu 36 novog zakona se predlaže sledeće:

„ ……po kojem roditelj, odnosno staratelj ima pravo da organizuje svom detetu osnovno školsko obrazovanje i vaspitanje kod kuće. On će biti dužan da do kraja nastavne godine pismeno obavesti školu u koju je đak upisan o nameri da za svoje dete od sledeće školske godine organizuje nastavu kod kuće. Škola će voditi evidenciju o obrazovanju i vaspitanju ovih učenika.“

Već se mogu pročitati tumačenja nekih predstavnika Ministarstva prosvete da će roditelji, koji se odluče na taj korak, morati da pišu poseban zahtev sa obrazloženjem, zašto su izabrali tu opciju i da čekaju odluku nadležnih, da li je njihov zahtev opravdan, pa samim tim i da li će biti opravdan.

Postalo je već uobičajeno, da pod pritiskom međunarodnih institucija pravimo nove zakone i izmene zakona a da pri tom, oni koji to rade, čak ne odrade domaći zadatak i informišu se zašto se predlažu neke izmene i novine, u ovom slučaju  školovanje kod kuće ili Homeschooling.

Školovanje ili obrazovanje kod kuće ima svoju dugu tradiciju, pa čak i na ovim našim prostorima. One porodice, koje su to sebi mogle da priušte, školovale  su svoju decu, tako što su angažovali privatnog učitelja ili tutora. U 18 i 19 veku, to nije bila stvar izbora već jednostavno nedostatak organizovanih škola.

Prošli, 20. vek nam je doneo školski sistem, kakav poznajemo danas. Da li je to najbolji naćin školovanja ili ako preformulišemo osnovnu postavku, da li je to najbolji način i metod učenja u 21. veku, to  je predmet polemike u celom svetu među stručnjacima.

Postaje razne metode učenja, koje se sa manjim ili većim uspehom primenjuju u školama širom sveta, kao što su, da pomenem samo neke Waldof sistem edukacije  ili edukativni pristup, koje je razvila poznata edukatorka iz Italije Marija Montessori.

Sve te metode imaju svoje specifičnosti, ali zajedničko bi im bilo to što insistiraju na kreativnijem pristupu učenju, multidisciplinarnosti i negovanju individualnosti.

U ovom trenutku naše stvarnosti, verovatno sve to izgleda kao puka naučna fantastika, mada ne mora da bude tako. Školovanje kod kuće bi otvorilo vrata drugačijim metodama.

Mnoge zemlje u svetu, i u Evropi, su stvorile zakonski  okvir, koji legalizuje ovakvu vrstu školovanja. Važno je istaći, da ta mogućnost ni na koji način ne ugrožava postojeći i prihvaćeni sistem školovanja, stvar je dobrovoljnog izbora.

Postoji statiska, zašto se roditelji širom sveta odlučuju na vrstu školovanja svoje dece.

Najviše njih se odlučuje, zato što kvlatitet postojećeg obrazovanja ne smatra zadovoljavajućim, iz religioznih razloga, neki zato što stanuju suviše daleko.

Da li kod nas postoji realna potreba za ovakvim vrstom školovanja?

Da, samo što smo mi takvu školovanje nazivali npr. vanrednim,  gde je to moguće.

Kome odgovara ova vrsta školovanja  –  Pozitivni primeri iz prakse

–          Večina naših uspešnih sportista su završili osnovnu školu a da je nisu pohađali redovno, kao većina dece. Vrhunski sport, umetnost, traži posvećenost i odricanja od malih nogu. Roditelji  sve češće odlučuju da od malena ulažu u sportsku ili umetničku karijeru  svog deteta. Svakodnevni treninzi i vežbanja ne idu uz revno pohađanje škole ali u potpunosti odgovaraju ovoj zakonskoj mogućnosti. Da li vam naši poznati sportisti izgledaju nedovoljno socijalizovani ili neobrazovani zbog toga?

–          Sve je više onih, koji svoju egizsteciju ostvaruju poslovima koje rade putem Interneta. Znači porodice nisu više vezane životom na jednom mestu, nego mogu putovati i provoditi vreme na planini ili moru u zavisnosti od okolnosti. Iako kod nas možda nisu stvoreni uslovi za tako nešto, ovo je jedan od čestih razloga, za odabir ove opcije školovanja.

Školovanje kod kuće – opcija za bogate

Ovo je još jedna predrasuda, vezana za ovu vrstu školovanja.

Često zaboravimo osnovnu stvar, a to je da ono što svako dete uči u osnovnoj školi spada u osnovno obrazovanje, znači svaki roditelj, pod uslovom da ima želju i volju, mora da bude u stanju da isprati gradivo, koje dete treba da nauči i da mu objasni sve što je potrebno, koristeći samo raspoložive redovne udžbenike i ostali nastavni materijal.

Nekako je taj deo najveći problem, kada je naše školstvo u pitanju i od dece se očekuje da savladaju ono što nije primereno mnogo starijem uzrastu.

Dakle, školovanje kod kuće može da podrazumeva angažovanje neke vrste tutora (nikako profesora za svaki pojedinačni predmet) koji bi više metodološki vodio dete i pomagao mu pronalaženju načina za savladavanje gradiva ili te uloge može da se prihvati jedan ili oba roditelja.

Specifičnost ekonomskih i socijalnih prilika u kojima se nalazimo ne pruža mnogim porodicama opciju za odabir ovakve vrste školovanja, što ne znači da je ne treba primeniti u zakonskoj regulativi kao i raditi na daljim opcijama njene primene.

Ne treba zaboraviti da je ova opcija, koji god da je razlog za njenu primenu, opcija koja promoviše porodicu i veću povezansot svih njenih članova.

Autor: Dragana Amarilis

4 comments

  1. Nisam za tu opciju sem ukoliko dete boluje od neke vrste zastoja u razvoju i nije u mogućnosti da prati redovnu nastavu. ne gledajući finansisku stranu, deca u školama uče se poštovanju jedni drugih, socijalizuju se i brže sazrevaju.
    I sportisti, treba im pružiti mogućnost polaganja razrednog ispita ukoliko nisu odlušali određeni fond časova što nikako nije isto kao učenje od kuće.
    Moj sin svakoga dana ima treninge, vikendima je na takničenjima, za sada samo po Srbiji, i za nepunih mesec dana izlazi na polaganje za crni pojas I dan – karate. Trenira od sedme godine i nikada mu treninzi nisu remetili školu sem u slučajevima kada sam nije želeo da uči.
    Završava osmi razred i odličan je učenik, prema tome prepreka nema ukoliko neko želi da uklopi sport i školu.

  2. Amerikanci imaju istu praksu, home schooling, zanimljivo je doduse da vecina ovako obrazovanih klinaca znatno zaostaje za svojim vrsnjacima u mnogim dosciplinama koje roditelj smatra za nevazne a obavezne su u skoli. Samo kazem … home schooling ima negativnu stranu o kojoj se ovde ne prica dovoljno. Zanimljivo bi bilo videti zvanicne statistike o nivou obrazovanja klinaca koji su isli u skolu i onih koji su se obrazovali kuci.

  3. Neno, primer tvog sina je sjajan, ali to nije primer za opciju školovanja kod kuće. Opcija bi bila aktuelna, ako bi on, na primer, dobio sportsku stipendiju za jednogodišnji trenig u inostranstvu a stipendija ne pokriva troškove pohađanja škole u mestu treninga. Često uz maloletnu decu ide jedan roditelj kao pratilac i zašto ne bi imao, ako je naravno roditelj za to zainteresovan, zakonsku mogućnost da se sam bavi obrazovanjem svog deteta u tom periodu. Priznajem, da sam termin školovanje kod kuće, nije baš sjajan i ne objašnjava u potpunosti sve što je omogućeno tom zakonskom opcijom, ili bi bar trebalo da bude. U svakom slučaju, to nikako ne znači da se bilo šta menja, generalno, kad je školovanje u pitanju, samo dodaje jednu novu mogućnost, onima koji to žele.
    Kao što je Aca naveo u svom komentaru, u Americi je ova opcija relativno popularna ali se često i zloupotrebljava pa je veoma važno, sem zakonske regulative, odrediti i dobre kriterijume za obrazovanje dece, koja koriste tu opciju.
    Još samo jedno objašnjenje, ako dete ima neku vrstu bolesti ili zastoja u razvoju, ovo nije ni u kom slučaju opcija. Za takve slučajeve potrebne su druge zakonske opcije, detetu se mora od strane društva organizovati, koliko je moguće, stručna pomoć u učenju.

  4. Super što nam daju opciju i za ovako nešto (mada mislim da će malo roditelja izabrati istu),ali bi bilo bolje da prave reforme u prosveti.Npr. u našem mestu postoje 2 škole koje ne valjaju zbog sledećih razloga:
    1.U jednoj se predaju na srpskom a u drugoj na mađarskom jeziku (i onda se bune što deca nisu ni čula o toleranciji)
    2.Smatram da bi roditelji trebali biti u mogućnosti da biraju učitelje i profesore za svoju decu,pa prema tome deliti plate.Nažalost u našim školama ne postoji dovoljno motivacije nastavnika,pa stoga ni ne predavaju sa nekom velikom radošću i energijom,pa tako ni ne prenose na decu kako bi trebalo.Kad bi postojala opcija biranja nastavnik bi se morao potruditi da njega izaberu.
    3.Desio se sledeći slučaj:Dve devojčice su na jednom sajtu za druženje objavile fotografije jedne nastavnice,nazivajući je k****om i sl.ne baš lepim nazivima.Te slike su slike su sledećeg dana ostavile istoj nastavnici na stolu.Ona je ušla u učionicu i besna ošamarila devojčicu za koju je mislila (i koja zaista jeste) bila krivac.Slučaj se završio na sudu-roditelji su tužili nastavnicu,koja je bila suspendovana na određeno vreme a deca su prošla usmenim ukorom,tj.nekažnjena.Po meni poruka koju su ovako poslali deci je da ne brinu,slobodno nek rade šta žele,neće biti kažnjeni.To će biti problem u svim školama ako se nastavi po trendu po kojem smo krenuli sa dečijim pravima.Kako da kazne učitelju decu ako ne smeju da „izbace“ sa časa ako neko pravi red,da dignu glas,…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*