Home / Kafa sa tetkom / Simbologija sveta u kome je sve moguće – Snežana i sedam patuljaka
Simbologija sveta u kome je sve moguće – Snežana i sedam patuljaka

Simbologija sveta u kome je sve moguće – Snežana i sedam patuljaka

Kada priča počne sa “nekada davno” znate da će se završiti sa “i živeli su srećno do kraja života”,  a prvo što nam padne na pamet su scene iz Diznijevih crtanih filmova za decu.  Malo ljudi zna da su bajke, pre nego što su prilagođene deci, bile namenjene odraslima, da su bile pune simbola i da je većina njih imala jaku seksualnu konotaciju. Kako su bajke prilagođavane deci, tako se seksualni sadržaj tih priča skrivao, a bajke su istovremeno bile prilagođavane društvenim normama, one imaju bezbroj varijacija i obično prenose moralne, društvene i političke poruke kroz veštu naraciju i zanimljive likove.

Bajke su rođene iz usmenih narodnih priča, postoje hiljadama godina, prenosile su se s generacije na generaciju, i recimo da su kao književni rod zaživele onda kad je počelo njihovo zapisivanje.

Najpoznatiji pisci bajki u svetu su svakako braća Grim, za njihove priče se govori da su čisto nemačke jer su promovisali nemački jezik i kulturu, prevedene su na više od 160 svetskih jezika. Početkom 19. veka, Nemačka je iz tridesetogodišnjeg rata izašla bez trećine stanovništva, veliki broj se borio sa glađu i bolestima, rana smrt a naročito rana smrt majki je bila svakodnevna pojava, sve to je postavilo osnovu za priče Jakova i Vilhelma Grima koji su prikupljali priče koje se baziraju na pričama sa Bliskog istoka i iz Azije, ali su tako prilagođene da se danas može reći da su čisto nemačke.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Priča o Snežani i sedam patuljaka je drevna bajka koja postoji u mnogim kulturama, braća Grim su je napisala 1812. godine, od tada prolazi razne verzije, ali najpoznatija je ona Diznijeva.

Sećate li se kako počinje?

Nekada davno, usred zime, dok su krupne pahulje, kao paperje, padale sa neba, kraljica je sedela pored prozora koje je imao crn okvir od drveta i vezla. Odjednom se ubola na iglu, i tri kapi krvi iz njenog prsta su pale na sneg. Kraljica je pomislila – volela bih da imam dete belo kao sneg, sa usnama crvenim kao što je krv i kose crne kao što je drvo abonosa.

Ove tri boje simbolizuju tri životne faze, bela – nevinost, crvena zrelost i strast, crna – smrt. U Diznijevom filmu se takođe javlja ova simbolika, Snežana je mlada i naivna (bela boja), prolazi kroz fazu zrelosti (crvena boja) i ima iskustvo smrti kada se otruje jabukom (crna boja).

Kada je rodila dete, kraljica umire. Ovaj važan deo na početku same priče simbolizuje životni ciklus, jedan se završava, drugi počinje, tek rođena Snežana nastavlja život tamo gde ga je njena majka završila, a ovo omogućava pripovedaču da u priču uvede arhetip maćehe, veoma važan lik u priči. Lik maćehe se javlja u mnogim bajkama jer da je u pričama postojala majka, mnoge stvari ne bi mogle da se dese.

Na osnovu jakih simbola koji se pojavljuju u ovoj bajci možemo videti da su bajke zaista stvarane za odrasle ljude.

Ogledalo u kome se Snežanina maćeha stalno ogleda pitajući ga – “Ogledalce, ogledalce moje, reci mi najlepši na svetu ko je?’’ – simbolizuje zarobljenu maštu i sopstveni unutrašnji glas. U ogledalima  se vidimo onako kako nas vide drugi, imamo jasan frontalni pogled na sebe i pomaže nam da sebe jasnije sagledamo.

Otrovna jabuka ima osnovu u biblijskoj jabuci koju je Eva ponudila Adamu, maćeha je nudi Snežani na isti način. Snežana zna da ne treba da je uzme od strankinje, isto kao što je Adam znao da ne treba da proba jabuku iz rajskog vrta, ali je uzima i za to plaća, jabuka joj se zaglavi u grlu i pada u san sličan smrti. Adam je bio prognan iz raja.

Broj sedam (sedam patuljaka) takođe ima svoj koren u Bibliji – Bog je stvorio svet za sedam dana, Knjiga Otkrovenja sadrži mnogo grupa sedmica – anđele, planine, zvezde, kraljeve, crkve… Prvo se mislilo da sedam patuljaka simbolizuju sedam smrtnih grehova ali patuljci nikako ne mogu sa tim da se povežu. U originalnoj bajci braće Grim patuljci nemaju imena, a kod Diznija imaju imena koja simbolizuju sedam raspoloženja čoveka, sećate se – Srećko, Ljutko, Pospanko… no ta imena su izabrana od šezdesetak mogućih imena.

Ali važni detalji u priči koji upućuju na biblijski koren su Snežanino buđenje iz “mrtvih” – ona umire od otrovne jabuke i budi se nakon što je poljubi princ – Isus je vaskrsao; i pranje ruku – ona zahteva da patuljci operu ruke pre nego što jedu, što se povezuje sa krštenjem.

Ono što je važno, a što zaboravljamo kad deci pričamo bajke, je rad, u bajkama se stalno promoviše rad, u ovoj o Snežani patuljci naporno rade u rudniku ali sve vreme pevajući dok Snežana takođe pevajući, dok su oni u rudniku, sređuje kuću.

Lovac u bajci je simbol onog zlog u čoveku, želje da potčini druge, ali lovac zbog svoje snage i oružja može biti i spasilac. U originalnoj bajci maćeha jede navodno Snežanino srce, ali iz Diznijevog filma je ovo izbačeno jer se smatralo da bi to bilo mnogo za decu, publiku kojoj je film bio namenjen, i u filmu maćeha srce stavlja u kutiju čime se simbolizuje potreba da kontroliše Snežanu.

Na kraju, Snežana se udaje za princa što simbolizuje nezavisnost koju svaka devojksa stiče udajom, ali nezavisnost od roditeljske kuće.

Uoriginalnoj bajci, Snežana se budi iz “mrtvih” tek u prinčevom zamku koji je odneo tamo sa željom da je čuva i divi se njenoj lepoti, udaje se za njega a na venčanje poziva i svoju maćehu koja mora da obuje užarene gvozdene cipele i da pleše u njima sve dok ne padne mrtva. Snežana se sveti.

U filmu Volta Diznija, Snežana se budi u trenutku kad je princ, zasenjen njenom šepotom, poljubi.

I živeli su srećno do kraja života….

Da li ste ikada razmišljali o skrivenim porukama i simbolima koje nose bajke? Ili ih olako pričate deci potencirajući samo one neverovatne stvari u njima? Da li im ikada napomenete da je izbor uvek na nama (jabuka) ili mislite da su deca za to mala?

Bajke nisu samo banalne priče kojima treba zabaviti decu.

Animirani film Snežana i sedam patuljaka bio je prvi dugometražni animirani film iz produkcije Volta Diznija, prikazan je u decembru 1937. godine, u potpunosti je napravljen pomoću rukom crtanih slika, a pozadina je rađena tehnikom akvarela. Kada se film pojavio u bioskopima, Dizniju su zamerali na liku veštice koji je odudarao od nežne Snežane, na šta je odgovorio da je želeo u filmu jasno da odvoji i snažno naglasi dobro i zlo.

Da bi film ugledao svetost dana, supruga Volta Diznija je stavila hipoteku na kuću, i on je na kraju koštao neverovatnih milion i po dolara. Na filmu su radila 32 animatora i korišćeno je 1 500 nijansi boja.

Rad na ovom filmu su nazivali Diznijevom ludorijom sve dok film na na premijeri nije doživeo ovacije. Uspeh ovog filma nadmašio je samo film “Prohujalo sa vihorom”.

Karakteristično za ovaj film je što nikada nije prikazan ni na jednom satelitskom kanalu. Od 1989. godine čuva se u registru filma u Kongresnoj biblioteci.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*