Home / Kafa sa tetkom / Priča o pašteti
Priča o pašteti

Priča o pašteti

Mnoge tetke iz prošlog veka, kao i njihove  „bolje“ polovine, kada se sete svog detinjstva, pomisle  na paštete i hleb.

Paštete su imale ključnu ulogu u ishrani 60-ih i 70-ih godina prošlog veka. Bilo da se radi o doručku u okviru porodice, školskoj užini ili takozvanom paradajz turizmu i jeftinom letovanju ili zimovanju, pašteta je uvek bila prisutna. Pre svega, jetrena pašteta.

Pre nego što je postala tako važna stavka u ishrani na ovim prostorima, pašteta je bila prisutna na nekim drugim geografskim područjima.

Idemo redom. Prva odrednica nam je Stari Egipat.

Egipćani su prvi narod  kod kojih nalazimo dokaz da su pravili paštetu.

Pre nekoliko hiljada godina, guske su bile veoma važne za ljudsku ishranu. Bile su zgodne i za transport brodom, što je bilo veoma važno i u starom Egiptu, kada je, kao i danas,  reka Nil bila glavna transportna ruta.

Guščje meso se uglavnom jelo pečeno ili kuvano, ali tu je bila i džigerica, koja je posebno pripremana. Neko se dosetio da džigerica  može biti mnogo izdašnija i ukusnija (džigerica, samo po sebi je prilično suva) ako se guske silom kljukaju, kao što se vidi na slici.

To je postao pravi egipatski specijalitet, cenjen i na dvoru faraona. Vremenom se taj običaj proširio Mediteranom, najpre do Atine, Sparte i ostalih grčkih država, a zatim do Rima. Od Rima je recept sa rimskom vojskom i rimskim kuvarima, obišao gotovo celu Evropu. Rimljani  dali svoj doprinos recepturi, tako što su guske kljukali  smokvama, da bi dobili specifičan ukus pašteta.

S padom Rimskog carstva, pašteta je polako nestala sa jelovnika. Ipak, dopala se Galima i postala je specijalitet galske, samim tim i francuske  kuhinje.

U pojedinim delovima Francuske, stvorena je tradicija gajenja gusaka uz nasilno hranjenje, specijalno radi masne džigerice od koje se pravila pašteta, kao izuzetan i skup specijalitet, koji se u originalu zove Pâté de foie gras  ili samo  Foie gras.

U današnje vreme proizvodnja ove vrste pašteta je prilično smanjena zbog akcija udruženja za zaštitu životinja, koje smatraju da je ovakav tretman gusaka krajnje nehuman, tako da je i zabranjena u pojedinim državama.

Da se vratimo na ove naše prostore. Svako prema svojim mogućnostima i običajima. Guske nikada nisu spadale u omiljene domaće životinje za razliku od svinja, pilića, goveda, tako dasu  jetrene paštete na ovim prostorima pravljene od džigerice navedenih životinja.

http://www.gutenberg.org/files/33029/33029-h/images/fig39.jpg

Kako je tehnologija napredovala, tako su u kategoriji paštete počele da se pojavljuju i ćureće, riblje, paštete sa šunkom. Uz to je u paštetama zastupljen  sve manji procenat džigerice i mesa  a sve više ima raznih aditiva i drugih sastojaka.

Ako pogledate sastav bilo koje paštete naćićete da je procenat džigerice ili mesa, u zavisnosti o kojoj se pašteti radi, u boljim slučajevima do 50% (obično između 30-40%). Znači više od polovine paštete su prilično nedefinisani sastojci kao što su na primer, citiram:  belančevinasti proizvodi, mleko u prahu, skrob, supa itd.

Dobro proučite deklaraciju pre nego što, naročito deci, kupite paštetu za doručak.

Autor: Dragana Amarilis

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*