Home / Kafa sa tetkom / Ono nešto što svima nedostaje
Ono nešto što svima nedostaje

Ono nešto što svima nedostaje

„Kada ću da nađem normalnog dečka“, „Normalne devojke ne postoje“… Ovo su rečenice koje mogu svakodnevno da se čuju iz usta mladih ljudi razočaranih u ljubav. Nekako uvek nedostaju ti normalni, oni postaju retke vrste u našoj prašumi. Svi znaju da negde postoje, ali ih niko još nije video.

Sve je više mladih momaka i devojaka koji se osećaju usamljeno, ne veruju u ljubav a ponajmanje u zajednicu kao što je brak. Klubovi su svako veče puni mladih ljudi željnih provoda i upoznavanja. Sve se pretvara u prolazne avanture, romantike skoro da nema, a muvanje više nije drevna umetnost, to sada postaje dosadno. „Gledaj ovog smarača, zove me svaki dan“; „Dobar je dečko, al nema ono nešto“. Zbog svega ovoga devojke se ponekad čine veoma komplikovane. One izlaze, momci im prilaze, ali im je teško da nađu „normalnog“ momka. A i ako ga nađu, sve što mu nedostaje je „ono nešto“.

Smatram da u današnje vreme mladim ljudima nije teško da nađu partnera, ali je teško u tom silnom moru pronaći nekoga ko vam odgovara. Ili su očekivanja prevelika, ili nekad mladi jednostavno ne znaju šta im treba. Žele oni vezu, sve je to lepo, ali dajte da se zezamo dok smo mladi. Često povedeni lošim iskustvom ne veruju da može da im se desi neko ko će isprepletati njihov svet. Na tržištu ljubavi danas se prodaje svašta, mlade devojke često povučene „modernim“ razmišljanjima žele dečka koji je mlad, perspektivan, ima novca i dobra kola. Pored svega toga mora da bude „normalan“. Sličan slučaj je i sa momcima koji mogu uvek da nađu devojku za zabavu, neku koja ne mari da li će je on sutra pozvati. Međutim kada žurka utihne, i svako ode svojoj kući, oseti da mu neko nedostaje. Da li su takva razmišljanja nametnuta od strane društva ili su jednostavno lični proizvod?

Uvek se traži više bolje, a i kad se dobije ni to nije dovoljno. Danas živimo u svetu svega i svačega. Maminih razmaženih ćerki i tatinih sin sinova kojima ni sve nije dovoljno. Jedno loše iskustvo može napraviti predrasude i zatvaranje prema novim iskustvima. Ono što možda mladi ne shvataju je da imati vezu, ne znači biti u zatvoru i okončati sa svim stvarima koje volimo da radimo. Ni to da se normalan partner ne traži na šanku. On se uopšte i ne traži, on se samo desi. Veza i služi da s nekim ko nam odgovara podelimo svoj život, ulepšamo ga, a ne da se osećamo zarobljeno. Ljubav nije posedovanje nego davanje.

Ne treba ići onom izlizanom frazom „Budi ono što jesi“ nego „Budi iskren sa onim do koga ti je stalo“. Kada se dvoje razumeju i pronađu, ono nešto se zaboravlja jer ono nešto što je svakome potrebno se nalazi u njima samima, samo traži svoj deo u nekom drugom. Pre nego što krenete da se žalite, razmislite šta vam tačno treba i nedostaje, ne trudite se i ne kopajte bunare u pokušaju da nađete „normalnog“. On će proći vašim dvorištem onda kada vi budete gledali na sasvim drugu stranu, nenadano.

Autor: Jovana Vukić

 

2 comments

  1. Odličan tekst!

  2. Po meni , osnovni filter kod odabira prave osobe je da si ti Ono sto jesi i da ti je lako da budes u toj vezi, a ne da ti je sve neki stres…
    Lepo napisano Jovana !!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*