Ne sudite o knjizi po njenom omotu

Jeste li se ikad zapitali zašto ljudi vole da čitaju? Svi koji čitaju bi odgovorili bi da je to proces u kome uživaju, koji obogaćuje njihov život i neminovno poboljšava rečnik. Međutim, ako biste ih zapitali da li uvek znaju koju knjigu žele da pročitaju, naišli biste na različite odgovore. Dok neki pažljivo prave spiskove, drugi puštaju da ih situacije vode do novih čitalačkih materijala. Jedna stvar je ipak neminovna, a to je da povremeno postoje situacije u kojima je i onima koji redovno čitaju i „vikend-čitačima“ podjednako teško da odaberu šta je to čime će ispuniti svoje čitalačke seanse. U takvim prilikama, kada u glavi nemaju nijedan željeni naslov, uporni čitaoci će pogledom preletati police u bibliotekama i knjižarama i tražeći nešto što im deluje vizuelno privlačno. Neosporno je da će u tom skeniranju primetiti prvo spoljne strane knjige, naslov i ime autora.

Verovatno i sami znate da kad samo krajičkom oka zapazite neku knjigu, prvo što ćete registraovati jeste koje su boje njene korice. Sam format knjige, da li je u pitanju džepno ili enciklopedijsko izdanje, ne igra toliku ulogu u privlačenju čitalaca. Jedno istraživanje u američkim knjižarama pokazalo je da čitaoci popularne psihologije radije kupuju i uzimaju knjige na čijim se koricama nalaze vesele i jarke boje, a čiji su naslovi ispisani krupnim i zaobljenim slovima. S druge strane, sve popularniji romani sa tematikom vampirske ljubavi češće privlače mlađe čitaoce ukoliko imaju korice u crnoj boji sa par efektnih detalja (dovoljno je samo pogledati izdanja planetarno slavne „Sumrak“ sage). Birajući korice, ideja izdavača jeste da Vam knjigu na prvi pogled učini interesantnom i privlačnom, ali i da omogući da je zapamtite makar samo po izgledu. Bibliotekari svedoče da im se vrlo često dešava da čitaoci traže određenu knjigu opisujući samo njene korice i ne znajući tačan naslov ili ime autora. Problem može da nastane ukoliko nekoliko različitih knjiga ima sličan izgled, ali dizajneri korica uvek strogo vode računa da konačna forma ima neki specifičan detalj koji će Vas podsećati samo na jedan konkretan naslov.

Ukoliko Vas knjiga zainteresuje svojim šarenilom ili dobrim izborom slike, sigurno ćete sekundu kasnije pogledati naslov. Naravno, sve ovo se ne odnosi na one koji već znaju naslove koje žele da pročitaju i pre nego što su videli kako knjiga izgleda. Naslov knjige je uvek pažljivo odabran kako bi ga čitalac lako zapamtio, ali i prepoznao samu temu koja je obrađena. Većina autora se odlučuje za kratak, ali efektan naslov, pa to često može biti samo jedna reč ili dve-tri reči koje Vam jasno sugerišu šta je to što možete naći u knjizi ili Vas navode da tokom čitanja otkrivate simboličnu vezu naslova sa autorovim idejama. Međutim, ima i pisaca koji namerno stavljaju dugačke naslove računajući da će time iznenaditi i zaintrigirati čitaoca, pa makar on ne zapamtio čitav naslov. Vešto odabrana rečenica u naslovu će zagolicati potencijalnog čitaoca da je uzme ili kupi, signalizirajući (ali ne i obećavajući!!!) kvalitetan sadržaj. Najbolji primer za to pokazuju knjige za tinejdžere iz serijala „Avanture Džordžije Nikolson“ američke spisateljice Luiz Renison. Dok se jedan od delova zove  OK je, nosim baš velike gaćerone, kasniji nastavak izdat je pod imenom I onda mi otpade i ostade u ruci. Iako je sadržaj ovih knjiga uglavnom veoma jednostavan, ne previše inventivan, a samo delo bez nekog književnog kvaliteta, provokativan izbor reči u naslovima neodoljivo privlači čitaoce na pragu odrastanja, ali i poneku damu koja želi da se vrati u doba kad su pismeni zadatak iz matematike i jedan plavušan iz susednog odeljenja bili najveći životni problemi. Da efekat „začudnosti“ nije nova stvar pokazuje nam i primer čuvenog Džeroma K. Džeroma koji je još 1889. godine objavio roman neobičnog naslova Tri čoveka u čamcu, a o psu i da ne govorimo ili u originalu Three Men in a Boat (To Say Nothing of the Dog). Ova knjiga je svojim naslovom izazivala interesovanje kod čitalaca od prvog trenutka, a pojedine pisce inspirisala da napišu delo po ugledu na priču iz naslova. Tako je pesnikinja Kim Taplin napisala ilustrovani putopis Tri žene u čamcu (Three Women in a Boat), a autorka romana naučne fantastike Koni Vilis, odala je čast ovom poznatom delu u svom romanu O psu da ne govorimo (To Say Nothing of the Dog) za koji je dobila Hugo nagradu.

O prevodu naslova sa stranih jezika na srpski pisaćemo nekom drugom prilikom, ovde ćemo samo pomenuti čudne verzije naslova kako ih čitaoci pamte. Naime, ukoliko se desi da neko pogrešno čuje, zapiše ili zapamti određeni naslov, može doći do veoma komičnih konstrukcija. U pojedinim bibliotekama zaposleni su imali prilike da čuju da se kao lektira za peti razred osnovne škole traži Doživljaji Toma Kruza (prema Tvenovim Doživljajima Toma Sojera), dok je za srednju školu često traženo delo Stranac i more (verovatno hibrid Kamijevog Stranca i Hemingvejevog romana Starac i more). Oni koji vole klasične romantične priče traže onu čuvenu Markesovu Ljubav u doba aloe vere (prema Ljubav u doba kolere) uz objašnjenje da se sećaju samo da se radi o ljubavi u periodu „neke bolesti“, dok čitaoci koji žele da bez pripreme zarone u filozofske dubine uglavnom tragaju za Ničeovim delom Tako je govorio Zarad sutra (prema Tako je govorio Zaratustra) ili nekim spisom antičkog filozofa Planktona (prema Platon). Naravno, ljubazni prodavci knjiga i bibliotekari će na osnovu iskustva najčešće prepoznati o čemu se radi i doneti naslov na koji se zapravo mislilo. Neki od njih će možda oprezno ispraviti ovakve čitaoce, a možda i zabeležiti poneki biser u tajne bibliotečke anale.

Po čemu god da izaberete knjigu za čitanje, zbog privlačnih korica ili dobro reklamiranog naslova, uživajte u čitanju. Džon Viterspun, jedan od potpisnika američke Deklaracije nezavisnosti, otvoreno je i jasno posavetovao čitaoce- ukoliko Vam se knjiga ne dopadne, nemojte čitati na silu samo zato što ste je započeli. Možda Vam ne odgovara piščev stil ili jezik prevodioca, a moguće je da knjiga jednostavno ne prija Vašem trenutnom rapoloženju. Knjiga ima previše, a vremena za čitanje obično ne dovoljno, pa nema razloga da traćite vreme čitajući one naslove koji Vam nisi „legli“ ma kako oni popularni ili nagrađeni bili.

Autor: Aleksandra Milčić Radovanović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *