Danas se obeležava Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama

Rezolucijom od 17. decembra 1999. godine, Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 25. novembar za Svetski dan borbe protiv nasilja nad ženama i pozvala vlade, nevladine organizacije i međunarodne organizacije da organizuju aktivnosti kako bi se podigla svest javnog mnjena o nasilju koje trpe žene u celom svetu.

Ovaj dan je izabran na predlog Dominikanske repubilike kao znak poštovanja i sećanja na sestre Mirabal, disidentkinje koje su brutalno ubijene 1960. godine po nalogu diktatora Truhilja čiji su veliki protivnici bile zato što je došao na vlast montiranim izborima.

Sestre Mirabal, Minerva, Marija i Tereza su 25. novembra 1960. godne pošle da posete svoje muževe u zatvoru kada su ih presreli agenti vojne obaveštajne službe. Pre nego što su ih bacili sa litice kako bi iscenirali nesreću, podvrgli su ih najsurovijem mučenju, a ovo ubistvo je dovelo do toga da je u zemlji ojačao patriotski duh i želja da se dostigne takvo drštvo koje će poštovati ljudska prava.​

Kada se pomene nasilje u porodici, većina ljudi pomisli na muža koji tuče svoju ženu.

Kada muškarac prvi put digne ruku na svoju ženu, bez obzira što se našla u ponižavajućoj situaciji, što je izložena fizičkom zlostavljanju, svaka žena je sklona tome da pomisli da on to neće uraditi više nikada, ne poveri se nikome jer je sramota i ne prijavi nadležnim institucijama da ju je muž tukao. Nasilje se uvek ponovi, onaj ko nije nasilnik nikada neće udariti svoju ženu ili devojku, a ćutanjem žena dobrovoljno pristaje da bude njegova žrtva.

Porodičnog nasilnika ne možete prepoznati tek tako, ne postoji tipičan profil, nasilnik može biti svako, vaš ljubazni komšija, šarmantni kolega na poslu, prijatelj, bilo ko. Kada progovore o nasilju, odnosno kažu da su žrtve muža nasilnika, ženama je teško poverovati baš zbog ovoga, ljudi ne veruju da taj ljubazni gospodin može bilo koga udariti.

Treba se otrgnuti predrasudama da se nasilje dešava samo u siromašnijim i porodicama i da nasilje nad ženama vrše uglavnom alkoholičari, svetske statistike pokazuju da su nasilnici u preko 60% slučajeva obrazovani, srednjeg ili višeg ekonomskog statusa, da su preko 40% njih intelektualci a preko 20% ih je na visokim rukovodećim mestima, i većina njih uživa ugled u društvu.

Nasilje nad ženama je vodeći uzrok smrti žena u čitavom svetu. Ima mnogo lica, ubistva, silovanja, nasilje u kući i van kuće, na ulici, radnom mestu, a samim tim obuhvata fizičku, seksualnu, psihičku torturu i kršenje ljudskih prava.

U većini zemalja nedostatak adekvatnih zakona indirektno staje na stranu nasilnika.

Ali, ako vam je jedina pomisao ono da je nasilje nad ženama kada je muž tuče, niste u pravu.

U mnogim zemljama sveta žene trpe nasilje na osnovu polne diskriminacije, sprečene su da učestvuju u društvenom životu, trpe diskriminaciju zbog svoje etničke pripadnosti, statusa ili invaliditeta.

Nasilje nad ženama je globalni problem, skoro svaka treća žena u svetu trpi neki oblik nasilja, pretučena je, preživela je seksualni napad, u braku ili van njega. Podaci Svetske zdravstvene organizacije govore da skoro 90% žena koje su pretrpele neki oblik nasilja nikada nisu ni od koga zatražile pomoć niti nasilje prijavile policiji.

U svetu je više od 60 miliona devojčaca prinuđeno na udaju pre punoletstva, milioni žena su podvrgnuti ušivanju genitalija, 600 000 žena su žrtve seksualne ekspolatacije, 70% onih koji žive u ekstremnom siromaštvu čine žene.

Na današnji dan, u Peruu se u Krivični zakonik uvodi nova vrsta kriminala – Ubistvo žene, ovo je zapravo ubistvo kao i sva druga ali zbog velike stope nasilja koje žene trpe u ovoj zemlji, i velike smrtnosti kao posledice nasilja, kvalifikacija „ubistvo žene“ će biti otežavajući faktor, a minimalna kazna će biti 15 godina zatvora.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *