Zdravlje, to je ono što biramo sami

Zdravlje ne može da se okarakteriše samo kao odsustvo bolesti. Ono podrazumeva konstantnu energiju, otpornost na infekcije, mentalnu bistrinu, emocionalnu i duhovnu ravnotežu, fizičku izdržljivost i snagu. To što ne bolujemo od neke konkretne bolesti i nismo pod terapijom lekovima, ne znači da možemo da se pohvalimo da smo zdravi. Sve dok patimo od alergija, zapaljenja, iscrpljenosti, glavobolje, loše probave, depresije i upornih infekcija, mi ne funkcionišemo optimalno.

Tačno je da svi mi imamo genetske predispozicije za dobijanje nekih bolesti. Genetski nedostaci igraju veliku ulogu u obolevanju od nekih bolesti, kao što su Daunov sindrom, kancer, bolesti srca, cistična fibroza i mnoge druge. Ali, naš organizam je, na sreću, složen i veoma prilagodljiv sistem. Predstavlja jedinstvenu celinu u okviru koje um i telo sarađuju i dopunjuju se u nastojanju da se izbore sa najrazličitijim smetnjama iz okruženja i onih izazvanih genetskim opterećenjem. Naše zdravlje je rezultat interakcija između naših prirodnih odbrambenih snaga i dejstva okoline u kojoj živimo. Ukoliko je to okruženje nezdravo, ono će da ometa našu sposobnost prilagođavanja i razbolećemo se. Rizik da obolimo je veći ukoliko redovno konzumiramo alkohol, cigarete, jedemo meso, mlečne i mesne prerađevine, unosimo hormone i antibiotike. Situacija je još nepovoljnija po naše zdravlje ukoliko smo hronično izloženi stresnim situacijama. Ako tome dodamo neodgovarajuću ishranu, zagađenost, otrove i viruse, jasno je da će opasnost koju određeni gen nosi da bude aktivirana. Takođe, ukoliko nemamo genetske predispozicije za dobijanje neke od pomenutih bolesti, ono što jedemo, udišemo i mislimo, može da nadjača naš genetski program i da razvije neku bolest za koju nismo imali predispozicije.

Rizik da obolimo se značajno smanjuje ukoliko se na našoj trpezi nađu velike količine voća i povrća, vlakana, antioksidansnih vitamina kao što su beta-karoten i vitamini C i E. Najvažniji izvor ovih supstanci nalazi se u namirnicama kao što su kupus, prokelj, prokule i karfiol. Samo tri porcije nedeljno smanjiće rizik od nastanka kancera debelog creva za 60%, pokazala su istraživanja. Takođe, oni omogućuju organizmu da se lakše izbori sa toksinima. Glukosinolati, supstance koje se nalaze u pomenutom povrću, jačaju detoksifikacijsku snagu jetre za 30%. Takođe je dokazano da slična svojstva imaju i šargarepa, paradajz, sojino zrno i beli luk.

Celokupan naš organizam ima urođenu potrebu da se zdravo hrani. Osim hrane koja je potrebna da bi se zadovoljilo vidljivo, fizičko telo, veoma je važna i hrana kojom hranimo ono naše duhovno, nevidljivo biće. I ta hrana može da bude zdrava i nezdrava, prirodna i neprirodna. U zavisnosti od te hrane, bićemo mentalno zdravi ili nezdravi, a to će se neizbežno nepovoljno odraziti i na naše fizičko zdravlje. Boravak u prirodi, druženje sa prijatnim i pozitivnim ljudima, briga o životinjama i životnom okruženju, muzika koja oplemenjuje, bavljenje sportom, umetnošću, negovanje hobija… Ljubav prema bližnjem i planeti koju smo dobili na poklon. Zahvalnost za sunčan dan, za kapi kiše, za prijatan vetar u kosi. Za osmeh, za lepotu skrivenu u cvetu, u zalasku Sunca. Za suzu, ukoliko nas je oplemenila i nečemu naučila. Toliko je razloga i povoda da budemo srećni i zahvalni. Zahvalni – za još jedan dan.

Sopstvenu funkcionalnost odredjujemo mi sami, svojom odlukom i izborom. Biramo zdravlje ili bolest, zdravlje i vitalnost ili prerano starenje. Uverite se sami.

Autor: Vesna Lečić Milovanović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *