Home / Kafa sa tetkom / Zdravlje, to je ono što biramo sami
Zdravlje, to je ono što biramo sami

Zdravlje, to je ono što biramo sami

Zdravlje ne može da se okarakteriše samo kao odsustvo bolesti. Ono podrazumeva konstantnu energiju, otpornost na infekcije, mentalnu bistrinu, emocionalnu i duhovnu ravnotežu, fizičku izdržljivost i snagu. To što ne bolujemo od neke konkretne bolesti i nismo pod terapijom lekovima, ne znači da možemo da se pohvalimo da smo zdravi. Sve dok patimo od alergija, zapaljenja, iscrpljenosti, glavobolje, loše probave, depresije i upornih infekcija, mi ne funkcionišemo optimalno.

Tačno je da svi mi imamo genetske predispozicije za dobijanje nekih bolesti. Genetski nedostaci igraju veliku ulogu u obolevanju od nekih bolesti, kao što su Daunov sindrom, kancer, bolesti srca, cistična fibroza i mnoge druge. Ali, naš organizam je, na sreću, složen i veoma prilagodljiv sistem. Predstavlja jedinstvenu celinu u okviru koje um i telo sarađuju i dopunjuju se u nastojanju da se izbore sa najrazličitijim smetnjama iz okruženja i onih izazvanih genetskim opterećenjem. Naše zdravlje je rezultat interakcija između naših prirodnih odbrambenih snaga i dejstva okoline u kojoj živimo. Ukoliko je to okruženje nezdravo, ono će da ometa našu sposobnost prilagođavanja i razbolećemo se. Rizik da obolimo je veći ukoliko redovno konzumiramo alkohol, cigarete, jedemo meso, mlečne i mesne prerađevine, unosimo hormone i antibiotike. Situacija je još nepovoljnija po naše zdravlje ukoliko smo hronično izloženi stresnim situacijama. Ako tome dodamo neodgovarajuću ishranu, zagađenost, otrove i viruse, jasno je da će opasnost koju određeni gen nosi da bude aktivirana. Takođe, ukoliko nemamo genetske predispozicije za dobijanje neke od pomenutih bolesti, ono što jedemo, udišemo i mislimo, može da nadjača naš genetski program i da razvije neku bolest za koju nismo imali predispozicije.

Rizik da obolimo se značajno smanjuje ukoliko se na našoj trpezi nađu velike količine voća i povrća, vlakana, antioksidansnih vitamina kao što su beta-karoten i vitamini C i E. Najvažniji izvor ovih supstanci nalazi se u namirnicama kao što su kupus, prokelj, prokule i karfiol. Samo tri porcije nedeljno smanjiće rizik od nastanka kancera debelog creva za 60%, pokazala su istraživanja. Takođe, oni omogućuju organizmu da se lakše izbori sa toksinima. Glukosinolati, supstance koje se nalaze u pomenutom povrću, jačaju detoksifikacijsku snagu jetre za 30%. Takođe je dokazano da slična svojstva imaju i šargarepa, paradajz, sojino zrno i beli luk.

Celokupan naš organizam ima urođenu potrebu da se zdravo hrani. Osim hrane koja je potrebna da bi se zadovoljilo vidljivo, fizičko telo, veoma je važna i hrana kojom hranimo ono naše duhovno, nevidljivo biće. I ta hrana može da bude zdrava i nezdrava, prirodna i neprirodna. U zavisnosti od te hrane, bićemo mentalno zdravi ili nezdravi, a to će se neizbežno nepovoljno odraziti i na naše fizičko zdravlje. Boravak u prirodi, druženje sa prijatnim i pozitivnim ljudima, briga o životinjama i životnom okruženju, muzika koja oplemenjuje, bavljenje sportom, umetnošću, negovanje hobija… Ljubav prema bližnjem i planeti koju smo dobili na poklon. Zahvalnost za sunčan dan, za kapi kiše, za prijatan vetar u kosi. Za osmeh, za lepotu skrivenu u cvetu, u zalasku Sunca. Za suzu, ukoliko nas je oplemenila i nečemu naučila. Toliko je razloga i povoda da budemo srećni i zahvalni. Zahvalni – za još jedan dan.

Sopstvenu funkcionalnost odredjujemo mi sami, svojom odlukom i izborom. Biramo zdravlje ili bolest, zdravlje i vitalnost ili prerano starenje. Uverite se sami.

Autor: Vesna Lečić Milovanović

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*