Home / Saveti koje niste tražili / Zašto kažeš ljubav a misliš na seks
Zašto kažeš ljubav a misliš na seks

Zašto kažeš ljubav a misliš na seks

Često se dešava u komunikaciji da ljudi jedno misle, a drugo kažu, što biva dvosmisleno protmačeno. Oduvek je bilo poznato da je neverbalna komunikacija daleko moćnija od verbalne. Prema psihološkim istraživanjima samo sedam odsto emocionalnog značenja izrazimo rečima. Oko 38  odsto prenosimo korišćenjem tona glasa, a 55 odsto emocionalne poruke prenosimo neverbalnim znakovima − govorom tela, izrazom lica itd.  Ovo nam pokazuje da vizuelni deo poruke koju slušalac dobija gledanjem u osobu koja govori najviše ostaje u sećanju, a tek kasnije zapamti i samu verbalnu poruku. Zato nije sve jedno na koji način se određena poruka šalje, jer sam način na koji se poruka upućuje, bitniji je od samog sadržaja poruke. Na primer, ako majka uputi poruku detetu – „gde je moj novčanik?“, to može da bude u formi pitanja, kada majka zaista traži informaciju o svom novčaniku, ili u formi optužbe, pa bi skrivena poruka bila – „ukrao si mi pare!“

Jezikom transakcione analize mogli bi da kažemo da postoje dve vrste poruka – socijalna, koja se iskazuje na socijalnom i verbalnom nivou komunikacije i psihološka poruka koja održava psihološki nivo komunikacije i često je izražena neverbalnim znakovima.

Pravilo je da ljudi pre odreaguju na onu skrivenu ili psihološku poruku nego na socijalnu.

Svakako postoje i one situacije kada ljudi veoma dobro mogu da prikriju psihološku poruku i sakriju prekrivenu nameru. Taj primer uspešno slede mnoge političke i markentiške kampanje u nameri da ubede potrošače usluga da je njihov proizvod ili program najbolji za njih. Takve primere često možemo da vidimo i u svakodnevnoj komunikaciji kada jedna osoba drugoj u isto vreme upućuje duplu poruku, a druga osoba to ne primećuje. Tada je reč o uspešnoj skrivajućoj transakciji, koju možemo da uporedimo sa glumom – gluma je dobra ako ne može da se primeti da neko glumi. Međutim, postoji i loša gluma kada je sasvim jasno da neko glumi i tada se radi o providnoj skrivajućoj porici. Zavisno od namere, osoba može da ima motiv ili da sakrije svoje skrivene namere ili da namerno upućuje duple poruke drugoj strani.

Autor: Ljubica Rašković

4 comments

  1. Zaista provereno funkcionise, relacija verbalno-neverbalno
    a gde je tu instinkt – predpostavljam da to spada u neverbalnu komunikaciju ili ne, govor tela ili kako god.
    Stvarno me zanima ili sam mozda promasila temu

  2. Pomocu intuicije uglavnom primecujemo i citamo psiholoske poruke koje su nam upucune, pa tako ona ima znacajno mesto u nasem funkcionisanju i ne trebe je nikako zanemariti…

  3. Slazem se sa svim izrecenim.Odlican tekst !

  4. Ljudi koji dolaze iz drugacijeg jezickog područja često samo prime socijalnu poruku. To je zbog toga sto se oni lingvisticki fokusiraju na značenje samih reci ali ne i skrivenog značenja u većini slučajeva. Takođe kontekst je vrlo bitan u kojem se izražava pojedina poruka. On često može i da oblikuje samu poruku pa da je i promeni. Kako psihologija sve to objašnjava? Sto se tiče ljubavi i seksa i jedno i drugo da bi bili postojani treba da se izgrade. Dobri odnosi su posledica dobre komunikacije na nekom nivou, a ljubav – pa to je vecna zagonetka!!!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*