Home / Kafa sa tetkom / Vratimo dostojanstvo
Vratimo dostojanstvo

Vratimo dostojanstvo

Upravo ste pojeli vaš ručak; ma koliko brižljivo jedna

klanica taktički bila udaljena, nekoliko

ili više kilometara prikrivena – Vi ste podjednako krivi!“

(Ralf Valdo Emerson,

američki pisac i političar)

Dvadeseti vek je proglašen najkrvavijim vekom u ljudskoj istoriji. Ima malo izgleda da će ovaj, dvadeset i prvi, da bude drugačiji. Karakterišu ga sve veća otuđenost među ljudima, ekološka kriza koja preti katastrofom, klimatske promene, novi ratni sukobi… Stvari kao što su oružja za masovno uništenje, glad i sve bezobzirnija pohlepa velikih svetskih proizvodnih giganata kao prozvod imaju svakodnevno prisutan strah za sebe i svoje potomstvo u svakom trezvenom čoveku. Mislim da bi se svi jednoglasno složili da je naša budućnost neizvesna.

U ovom tekstu pokušaću da pokažem gde se krije „krivac” za nadolazeću ekološku kataklizmu, za duhovnu pometnju, za poremećaj sistema vrednosti. Većina nikad nije ni pomislila da je jedan od najvažnijih uzroka za stanje u kome se nalazi čovečanstvo konzumiranje mesa i industrijska proizvodnja hrane. Pod ovim podrazumevam isključivo način na koji se hrana proizvodi, kako se ljudima plasira i to što se uopšte pojedina hrana konzumira.

Koja je to hrana? Na prvom i najvažnijem mestu, meso. Najnovija naučna istraživanja potvrdila su da proteini iz mesa nisu prikladni za ljudski organizam. Kada čovek jede meso, otrovi nastali razlaganjem mesa zadržavaju se dugo u organizmu, preopterećuju bubrege i posle izvesnog vremena, prouzrokuju reumu, artritis, rak… Čovek ima crevni trakt biljojeda što pokazuje i činjenica da ubijenu životinju ne moze da jede u sirovom stanju već mora da je kuva, peče, maskira prelivima i začinima kako bi prikrio njen prirodan miris i ukus.  Čovek jede samo mišiće životinja, a krv, srž, kosti i iznutrice ne jede, za razliku od životinja mesojeda.  Osim toga, unošenjem mesa ljudi u sebe unose i sve hemijske materije koje se daju životinjama da bi brže napredovale. Za sve navedeno cena kojom čovek plaća svoja gurmanska zadovoljstva je bolest.

Tačno je da čovek zbog sopstvenog zdravlja ne bi trebalo da jede meso. Ali, postoje i razlozi koji prevazilaze samo ličnu štetu koju podnosi konzument. Zato se i obraćam konzumentima mesa i mesnih prerađevina.

Da pomenemo na trenutak i problem gladi u svetu. Nije prenaseljenost planete kriva što njeni stanovnici umiru od gladi već krivicu snose oni koji zloupotrebljavaju životne namirnice. Danas se na Zemlji proizvede više nego dovoljno hrane za sve ljude. Raspodela je nepravedna, jer se zbog profita koristi za ishranu zivotinja za klanje.

Produkcija mesa prouzrokuje i razaranje prirodne okoline. Površina koju pokrivaju prašume i džungle smanjila su se u poslednjih pedeset godina na polovinu. Šume se krče da bi se određeno vreme koristile kao pašnjaci ili plantaže za proizvodnju žitarica za uzgoj stoke. Zemljište se hemijom potpuno isrpljuje i prirodna ravnoteža uništava. Životinje zato izumiru. Najmanje jedna životinjska vrsta dnevno. Čoveku se ova beskrupulozna zloupotreba prirode vraća kao bumerang – klima se promenila, javili su se efekat staklene bašte, ozonske rupe, sasušeno zemljište, poplave… Mnoge posledice se tek očekuju, a među njima globalni nedostatak kiseonika i nedostatak vode za piće.

Možda najvažniji razlog zbog kog treba da se zamisli nad sobom jedan konzument mesa i uživalac u njegovim ukusima i proizvodima je moralna neopravdanost ubijanja bilo kog bića na planeti.

Ako sagledate šta sve jedna životinja mora da pretrpi pre nego što se u obliku lepo zapakovanog proizvoda nađe u vašem cegeru, treba da se zapitate kako vam zalogaj uopšte prođe kroz grlo.

Masovna proizvodnja mesa zahteva da se što više proizvede za što je manje moguće novca, pa ono što kao potrošač dobijete jeste mešavina hemijskih sredstava za brz rast, smesa različitih hormona, antibiotika i sredstava za smirenje. Ovo zatrovano meso ništa sem bolesti ne može da izazove u  ljudskom organizmu.

Zbog zarade se životinje ne posmatraju više kao živa bića. Život jedne životinje, namenjene za klanje, od rođenja do klanja prolazi u najvećim mukama. Dok ih tove, životinje su zarobljene u nehumano malom prostoru gde jedva stoje, kako se ne bi kretale, a samim tim ne bi gubile kalorije. Zatim ih kastriraju, izlažu hormonskim tretmanima i nasilno prekomerno tove. Mučenje dostiže svoj vrhunac tokom dugog i veoma bolnog transporta, koji često traje danima, bez hrane i vode. Njihov kraj u klanici je takođe teško opisivati. Preplašene, umorne životinje, uteruju se u hale za klanje gde ih ubijaju i čereče. Krupnije i teže životinje se elektrošokovima ili maljevima prvo onesvešćuju, a zatim se na zadnje noge okače o kuke i podižu na odgovarajuće pokretne trake gde im se preseca grkljan.Tako iskasapljene ostavljene su da vise, sve dok ne iskrvare. Tkivo svake od ovih životinja prepuno je adrenalina koji se ne može ukloniti nikakvom termičkom obradom, pa ga konzument unosi u svoj organizam svaki put kada konzumira meso. Tako njegov organizam mora da prerađuje male količine adrenalina koje su posledica životinjskog straha, uznemirenosti i agresivnosti.

Imamo li pravo da ubijamo životinje? Upotreba mesa u ljudskoj ishrani podrazumeva izgleda nasilni postupak prema živim bićima koji ničim ne može da se opravda. Osim toga, korišćenje mesa nije ni neophodno, ni zdravo. Ni moralno, ni razumno, ni ljudski. Nauka raspolaže egzaktnim dokazima da sve životinje imaju inteligenciju, razum, osećanje radosti, tuge, straha i ljubavi. Da li želite da se makar smanje ova jeziva, masovna i okrutna ubijanja živih bića?

Autor: Vesna Lečić Milovanović

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*