Home / Kafa sa tetkom / I čovek je deo prirode
I čovek je deo prirode

I čovek je deo prirode

Poslednjih decenija beleži se zapanjujući porast fizičkih i mentalnih bolesti i poremećaja. U borbi sa ovim problemom, pored zvaničnih nutricionističkih stavova o hrani, javljaju se i drugačiji stavovi, koji se značajno razlikuju od uobičajenih. Ova učenja se uglavnom zasnivaju na nedovoljno proverenim iskustvima, pa samim tim nisu ni priznata od strane zvanične medicine. Na prvom mestu ovakve terapije zabranjuju upotrebu mesa i mleka, kao i njihovih prerađevina. Takođe zabranjuju sve rafinisane proizvode, konzumiranje alkohola i duvana. Poznato je da lekari pacijentima obolelim od najtežih i neizlečivih bolesti ne postavljaju ovakve zabrane, makar u pogledu mesa i mlečnih proizvoda, pa je čovečanstvo i dalje u dilemi da li sme ili ne sme da ih upotrebljava u ishrani. Zbunjuje nas činjenica da, sa jedne strane nema zabrane od strane zvanične medicinske nauke, a sa druge, pobornici alternativnih načina lečenja upozoravaju da upravo pomenute namirnice izazivaju najteže bolesti. I pored izostanka objašnjenja lekara da li ponekad treba slediti metode alternativne medicine, ne treba zameriti onima koji, zbog straha od svoje bolesti, lek traže i izvan okvira medicine.

U okviru alternativne medicine takođe postoje različita učenja i pravci. Zajedničko im je to što svi, bez razlike, zahtevaju da se, prvenstveno, vratimo prirodi i živimo prema njenim zakonima i ciklusima. Da li je u pitanju makrobiotika, kao jedan celovit sistem i način osvešćenog življenja u skladu sa prirodom, vegetarijanstvo, veganizam ili nešto slično, osnovni zahtev koji se stavlja pred savremenog čoveka jeste da se u najkraće vreme vrati prirodi. Sve to isključivo u cilju očuvanja zdravlja. A suština prezervacije zdravlja je u osposobljavanju organizma da koristi sopstvene odbrambene mehanizme. Svedoci smo da, uprkos veoma velikim uspesima na polju medicine i dalje postoje bolesti za čije izlečenje ne postoji efikasan lek. Poslednje na šta u tom slučaju možemo da računamo je sam organizam, njegove prirodne i urođene snage da se brani od bolesti. Kako ojačati te snage, poznatije kao imunitet ljudskog organizma, kada je čovek upotrebom antibiotika i ostalih lekova, kao i neodgovarajućom ishranom i stresnim okruženjem potpuno oslabio taj prirodni odbrambeni sistem? Odgovor leži u prirodi. Ishrana biljkama koje u njoj rastu omogućuje ljudskom organizmu da te svoje potencijale ojača i iskoristi u borbi sa raznim bolestima. Bilje koje stavljamo u jela ili od kojih kuvamo čajeve sadrže niz oksidanasa i antikancerogenih materija. Konzumiranje istih donosilo je olakšanje osobama obolelim od neizlečivih bolesti, a ponekad čak i poboljšanje stanja kod onih kod kojih zvanična medicina nije davala rezultate.

Tu hranu koju pominjem sačinjavaju prvenstveno voće i povrće, žita, zrnevlje i mahunarke. Naravno, ne smemo zaboraviti ni nezamenljive alge i pečurke. Stav zagovornika ishrane presnom, odnosno sirovom hranom, jeste da ove namirnice moraju da se uzgajaju bez primene hemizacije, a konzumiraju se bez termičke obrade, odnosno kuvanja, pečenja ili prženja. Razlog što se na tome insistira je što oni smatraju da se kuvanjem uništavaju enzimi zaduženi za podizanje imunološkog sistema organizma. Osim što biljnu hranu iz prirode dobijamo iz „prve ruke“, ona najviše odgovara našem organizmu jer se u njoj hranljivi sastojci nalaze u odnosima koje je sama priroda odredila. U sirovoj biljnoj hrani ovaj odnos je očuvan, dok se termičkom obradom on narušava i gubi. Sasvim je logično da je nepotrebno i sasvim suvišno termički obrađivati namirnice koje se mogu upotrebljavati u sirovom stanju, kada im se već kuvanjem uništavaju hranljivi sastojci.

Ponekad nije neophodno sasvim promeniti svoje prehrambene navike. Najveći broj ljudi i nije spreman na takav preokret u svom životu. Jedni zato što su još uvek zdravi, oni drugi zato što uživaju u hrani, neki zato što ne veruju u ishranu kao način lečenja.Svejedno kakvi su razlozi, za one koji nisu spremni ni raspoloženi za promene, biće dovoljno da primenjuju pravilo da salate budu obavezni sastavni deo svakog njihovog obroka. Tako će se donekle popravljati šteta koju nanose unošenjem nezdravih namirnica.

Pokušajte da započnete ova jesenja jutra jabukom, kruškom, grožđem – uživajte u ukusu, mirisu i prelepim bojama voća koje nam je svima dostupno. Preko voća pospite semenke bundeve, suncokreta, laneno seme i susam, a onda u sve to umešajte kašičicu meda. A onda, idite na posao pešice, ukoliko je to moguće. Ne koristite lift već stepenice; nasmejte se svakom kome kažete „dobro jutro“. Pomilujte drvo u prolazu, ma koliko to „uvrnuto“ delovalo. A ukoliko ne radite ili je neradan dan, odšetajte do najbližeg parka ili ako imate prilike, idite u čistu seosku sredinu! Nadišite se čistog vazduha, dodirnite zemlju. Neka deluje besmisleno drugima, to nije važno. Ionako malošta danas ima smisla. Ubrzo ćete primetiti razliku u količini i kvalitetu energije kojom raspolažete i čudesnom osećaju lakoće. Možda će vas začuditi odsustvo mrzovolje i depresije na koju ste govoto već navikli. Sve je energija; kakvu odašiljete, takvu ćete i da primite iz svog okruženja!

Želim Vam prijatan dan!

Autor: Vesna Lečić Milovanović

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*