Home / Saveti koje niste tražili / Ubi me prejaka reč…?!
Ubi me prejaka reč…?!

Ubi me prejaka reč…?!

„Ubi me prejaka reč!“… Čuveni je epitaf poznatog srpskog pesnika Branka Miljkovića. Da li reč zaista može da ubije… u Miljkovićevom slučaju je verovatno i bilo tako….

Pola veka kasnije mnogi lekari i psiholozi došli su do zaključka kako komunikacija na radnom mestu u velikoj meri utiče na zdravlje ljudi. Danas je uobičajno etiketiranje tipa – on je „glup, tupav, pokvaren, zao….“ Direktno ili inderektno izrečeno etiketiranje je usmereno na samu osobu, na njeno biće ili ličnost te je i nelogično da ako nekome kažemo da je „glup“ možemo da očekujemo da uradi nešto „pametno“, ili ako je „pokvaren“ da uradi nešto ispravno…? Etiketiranje takođe spada u elemente emocijalne i socijalne nepsimenosti, a ipak ga često srećemo i kod obrazovanih ljudi.

Mnogi ovi obrazovani ljudi, oni na rukovodećim pozicijama, pa često i roditelji, na seminarima o komunikacijskim veštinama postavljaju pitanje „pa kako onda da iskritikujem radnika ako ne radi dobro i često pravi greške?“ Pitamo ih  „Šta je konkretno pogrešio? Šta on treba da promeni u svom ponašanju kako ne bi pravio greške?“

Sva istraživanja o mobingu, o partnerskim i međuljudskim odnosima govore u prilog činjenici da je osnovni problem u komunikaciji u nerazlikovanju ljudi kao osoba od toga kako se te osobe ponašaju. Kritike mogu da se upute na određeno ponašanje osobe u cilju da se ono promeni i tada je kritika konstruktivna. Ako se međutim kritika upućuje na samo osobu, ne dolazi do promene, već do pogoršanja odnosa između dve osoba. Retko koja osoba ima za cilj da pogorša odnos sa bilo kojom drugom osoba, ali se opet često i čini iz neznanja i nepoznavanja osnovnih pravila komunikacije.

Važno je zapamtiti da je svako ljudsko biće u svojoj suštini dobro i ima osnovne potencijale za ljubav i rad, a problem može da bude u ponašanju koje je moguće korigovati uz očuvanje poštovanja i dobrih međuljudskih odnosa.

Autor: Ljubica Rašković, pedagog, psiholog i psihoterapijski savetnik

 

6 comments

  1. Jednom sam pročitala da reči mogu da seku gore nego noževi. Ponekad tako olako rasipamo reči, naročito kad se svađamo, umemo da kažemo svašta a posle da se pravdamo da je bilo ubesu, ali takve reči stvarno mogu da „ubiju“, ako ništa drugo, onda emocije a mi smo satkani od emocija…

    • Bas zbog tog olakog rasipanja reci nastaju mnogi problemi i zastoji u razvoju licnosti koji se terapijski resavaju i godinama…
      Cak i kada se svadjamo treba da kritikujemo odredjena ponasanja i onda ta kritika moze da bude konstruktivna i da napravi neku promenu, a da ne uvredi i ne ponizi drugu osobu…

  2. U Srbiji u vecini firmi rade zaposleni koji nemaju osnove poslovne komunikacije.propust obrazovanja,a i poslodavaca koji nepridaju vaznost poslovnoj komunikaciji.na zapadu je suprotno.poslovna komunikacija je obavezna.cak joj se pridaje ista vaznost,kao i samoj struci.u nekim zemljama u nasem okruzenju,higijenicarku oslovljavaju sa :gospodjo sprematoloskinjo,a kod nas sa cistacica.samo lepo oslovljavanje,govori o dobroj startnoj nameri.a kad je namera dobra,onda nema mesta nemilim scenama…koje su u nasim firmama svakodnevne.te nemile scene /ruzne reci/mogu biti pokazatelji losih ljudsko-poslovnih osobina onog ko ih upucuje,zatim indirektni mobing.a same uvrede,pokusaj svadje….u osnovi imaju kratak fitilj.a on je indikacija dubljeg patolosko-bioloskog problema.p.s.Moje trenutne misli:kad bi sve misli vezivali za nebo,do svadje nebi dolazilo.ispeci pa reci.vecina zivota se zasniva na samokotroli.upotreba racio inteligencija ima obaveznu primat nad emocionalnom inteligencijom u poslovnom okruzenju.na posao se primaju iskljucivo kandidati koji su uspesno prosli zdravstvenu komisiju.ceo zivot je traganje za slobodom.a vecina ljudi,okruzenje nam je nametnuto.prag ljudskog dostojanstva spustamo zarad materijalnog.a tolerancija na materijalno nam naglo raste.sto uzrokuje?strpljen -spasen.cuti,da ne bude gore:)pa dokle gore:)i optimisticka:Covek je velik,onoliko koliko PRASTA!

  3. Nije samo tako na poslu. Meni se celog života ukućani obraćaju koristeći reči tipa kreten, krele, buzdovan, debil, idiot, retardirana.

  4. u 99% slučaeva. Ali, postoji onaj jedan postotak, koji spada u kategoriju mizantropa. Imam jednog nad glavom, i mada verujem da svi ljudi imaju pozitivni potencijal, nikad ne gubiti iz vida, iako nam svaki psihopata na prvi pogled izgleda normalno, to ne mora da je tako. Srbi su obolela nacija, neki su prepoznati, većina nije. Budite obazrivi. Onaj jedan posto može tako da vam zagorča i dane, godine, decenije… Ah, Da, prejaka reč i te kako ubija.. Ne mislim samo u psihološkom smislu.. Ne zaboravite da i oružjem vlada reč. Pištolj je samo oruđe u rukama čoveka koji izgovara reč: „ubij“

  5. Jelisaveta,svaka ti cast. Mene su godinama ubijale prejake reci i da,ubile su me,a kada sam kao dosla k sebi,bilo je kasno da bilo sta ispravim.Reci ubijaju i seku,pa se ceo zivot osecas isfrustrirano i nesigurno.Gde si bio-nigde,sta si radio -nista, ubi me prejaka rec.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*