Nemoj, srećo, nemoj danas

Da li vam se nekada desilo da vas po povratku iz jutarnje nabavke umesto vruće, mirišljave prve jutarnje kafe, sačeka njen pogled koji nedvosmisleno govori: “Ubila bih te još juče kada bih mogla!”. Nije? Ma, nemojte da lažete. To je, nekako, uobičajen obrazac ponašanja koji dolazi i odlazi stihijski. Koji je razlog tome? Pa, ne znam. Verovatno je vaša draga, dok ste vi bili na putu od kuće do prodavnice, otkrila neki novi neoprostivi greh koji ste počinili. Stojite tako, zbunjeni, i preispitujete se. Da li sam bacio đubre? Jesam. Da li sam nahranio decu, psa i papagaja? Jesam. Da li sam spustio dasku na WC šolji? Jesam. Pa u čemu je onda problem???

Eeeee… to je lepota u celoj priči. Da se pojavio neki zaista ozbiljan problem odmah bi vam rekla. Ovako će da se duri neko vreme i hukće po kući, dodatno se nervirajući kako ste tako neodgovorni da čak ne možete ni da se setite da ste ostavili čarape na mestu koje nije predviđeno za to. Naravno, neće vam reći u čemu je problem, jer bi to upropastilo ceo događaj. Ali, ne brinite se. Saznaćete šta ste pogrešili kada dođe vreme. Saznaćete kada se to pitanje potegne u nekoj benignoj raspravi za jedno tri meseca. Onako, u stilu: ”Eto! Ti ni TO ne možeš ljudski da uradiš, a ja jadna (dodati po želji)”.  Na stranu što to saznanje tada vama neće ništa značiti. Bićete zbunjeni kao i kada se TO nešto desilo, i neće vam biti jasno ne samo kako je to problem već i kako neko može uopšte toliko dugo da pamti takvu sitnicu.

Postavlja se pitanje kako se boriti protiv ove pojave. Ako zanemarite opcije poput odlaska u manastir, bega na pusto ostrvo ili isceniranog samoubistva, odgovor je jednostavan – nikako. Kroz ovu proceduru ćete prolaziti s vremena na vreme i ostaje vam samo da naučite da se ne nervirate oko toga. Tu već dolazi u pomoć naša genetika i urođena sposobnost da lakonski kažemo : “Da draga. Sve si u pravu, draga”, otvorimo pivo i sednemo da gledamo neku utakmicu ili odigramo koju partiju pasijansa na kompjuteru. Ovo je moja procedura u kriznim situacijama. Neko drugi će igrati sudoku, rešavati ukrštene reči ili već nešto što ga opušta. Jeste da će je to još više naljutiti, ali će taj bes biti daleko manji nego da ste ušli u raspravu i zapitkivanje gde ste pogrešili. Jednostavno, stavite šlem na glavu i čekajte da ofanziva prođe. U suprotnom vam se može desiti da ostanete bez ručka. To jeste brutalno, ali život je takav.

Autor: Teča

Teča, gospodin koji nije želeo da se potpiše imenom,  razbio je led u rubrici „Muško ćoše“. Hvala.