Home / Saveti koje niste tražili / Imaš reči, ali nema muzike
Imaš reči, ali nema muzike

Imaš reči, ali nema muzike

Uverljivost se postiže tako što se reči dobro upakuju, što im se da instrumentalna pratnja, To je osnova veštine kongruentne komunikacije. Koliko posto si vešt-a?

Moja mlađa sestra se rodila kao bolji komunikator. Sećam se kako je uvek prva uletala u kupatilo kad smo se spremale za izlazak. Desilo se da je potrošila svu toplu vodu. Bila sam ljuta kao ris! Izgovorila sam oštre rečenice tihim, drhtavim glasom. Ona je zastala, pogledala me i rekla: „Imaš reči, ali nema muzike!“ I ponovila je moj tekst urlajući, mašući rukama i unoseći mi se u lice. Kosa mi se digla na glavi. Ona se samo okrenula i pobedonosno izašla. Srećom, komunikacione veštine se i uče.

Transakciona analiza govori o pet kanala kroz koje komuniciramo. Tekst je verbalni, a glas, mimika, pokreti i položaj tela su neverbalni kanali. Tokom razgovora izlaze i poruke i paraporuke i bolje da su u harmoniji. Kada posmatramo njihov sklad na nivou ponašanja (ne i strukture), onda analiziramo kongruentnost-inkonkruentnost.  Naše ponašanje je kongruentno kada ista poruka izlazi kroz sve kanale. I reči, glas, facijalna ekspresija, pokreti i habitus govore isto. To je tajna uverljivih ljudi. U tome leži njihova moć. Neke profesije su to odlično navežbale: glumci, voditelji, političari…

Šta je sa običnim ljudima? Koliko su vešti? Ova veština ima dva vida: sa jedne strane je umetnost izražavanja, a sa druge umetnost čitanja ponašanja drugih ljudi. Mnogo je popularnih knjiga koje nas podučavaju kako da iz položaja ruku, torza, pogleda… znamo šta neko misli. Svi tako sročeni saveti služe samo za zabavu. Odvojene signale teško je tumačiti i često ćemo pogrešiti. Ako je neko prekrstio ruke, možda je odlučan, možda umoran, a možda mu je samo hladno. Tek kada osoba ima nameru da nam nešto saopšti, ima smisla uočiti govor tela, ali u kontekstu sa ostalim kanalima. Sem pažljivog posmatranja, analitičnosti, iskustva, intuicije, dobro bi nam došlo i malo vežbanja.

Zar treba i komunikaciju da vežbam? Normalno nam je da idemo u teretanu. Niko ne misli da mu je rođenjem dato telo koje će tako ostati u dobroj formi bez ikakvog truda. Ali, kada su intelektualne veštine u pitanju, verujemo da ono što smo nasleđem dobili je tako i da se ne može poboljšati našim naporima. Pogrešno. Rođenjem smo dobili samo korita, kojima tek treba da poteče reka života. I mi smo ti koji određujemo koliko će vode poteći. Bar nam je data mogućnost da to odredimo. Amateri ne idu na radionice, edukacije, kurseve, samo uspešni. Biraš da budeš uspešan.

Autor: Ljiljana Jerinić, psiholog i psihoterapijski savetnik

8 comments

  1. Ovo je zaista inspirativno: „Biraš da budeš uspešan“!

  2. Bravo!
    Naravno da sve na sebi treba nadograđivati, vežbati i uvežbavati ali samo hrabri i svesni ljudi toga da trebaju i svoj intelekt i sigurnost u sebe da dopunjuju i nadograđuju to i rade! Ali takođe treba i da poguraju nekoga kada vide da je nesiguran i da mu pomognu!!!
    Biramo da budemo uspečni!!!
    :)))

  3. Svojevremeno sam naučila da je od velike važnosti za uspešnu komunikaciju aktivno slušanje. Ono što je neki drugi rekao, kontekst u kome je nešto rečeno, osoba koja je to rekla, način na koji je to rečeno. Kada ste pisali o svojoj sestri, ona je uspela da vas saluša, da primeti i vaše neverbalne gestove i da vam odgovori jer je ona zaista i čula sve što ste rekli. Najviše grešimo u komunikaciji kada dok neko govori mi razmišljamo o onome što ćemo mi odgovoriti na to, to znači da osobu sa kojom smo u komunikaciji i ne čujemo, ustvari čujemo samo sebe. Sve se vežba, sve se uči, pa i komunikacija. Sva sreća postoje radionice, edukacija i vežbajući komunikaciju u mnogome možemo da poboljšamo svoje komunikativne sposobnosti i da to je od velikog značaja i za ličnu afirmaciju, uspeh ali i skladne međuljudske odnose.

  4. LjiljanaJerinic

    @Danijela, istina je da naši životi često liče na loš talk-show: svi imaju samo monologe, postave vam pitanje Kako ste? i ne čekaju odgovor; nekome se jadate, a on komentariše odeću prolaznika… Aktivno slušanje je nešto što sam npr. mislila da će se vežbati na gradjanskom vaspitanju u školama, jer nam nedostaje. Ali, avaj! Tako je i sa ostalim čulima, zakržljao nam je senzorni radar, često hodamo ulicom kao da smo svi autistični.
    Što se tiče moje sestre ona je bila i ostala bolji komunikator. Od nje sam naučila i uverljivost i kongruetnu komunikaciju još kao dete. Ona mi je izgovorila najgroznije, ali i najlepše rečenice koje mi je neko uputio, na način da joj nisam zamerila :))) jer je sve radila intuitivno,a baš onako kako teoretičari savetuju.

  5. NikolaTrajkovic

    „Rođenjem smo dobili samo korita, kojima treba da poteče reka života…“ lepo rečeno, ali me zbunjuje. Mislio sam da je inteligencija ( i druge veštine) konstatna tokom života. Zato nam testovi inteligencije uvek daju približan količnik.

  6. LjiljanaJerinic

    @Nikola Pitanje odnosa nasleđenog i stečenog u razvoju nije u nauci sasvim razrešeno ( kao i mnoga druga pitanja). Rećiću vam svoje mišljenje. Inteligencija odraslih je načelno konstantna, ali može da fluktuira (šeta) zavisno od sredine ( ne mislim ovde na bolesti). Nasledili smo potencijal inteligencije koji je u tako velikim rasponima kod ljudske vrste, da ostaje puno prostora da mi našom akcijom učunimo da budemo na dnu, ili na vrhu tih potencijala i da je to značajna razlika. Tako je sa inteligencijom, a sa veštinama kao što je ova veština komunikacije, nasleđe nas još manje limitira. I što je najvažnije, tokom čitavog života, možemo činiti vidne pomake, te svako vežbanje, edukacija, trening vredi!

  7. Gordana Djikić

    Čitala sam da dlanovi okrenuti na gore znače da je osoba otvorena, topla. Da li sam u zabludi?

  8. LjiljanaJerinic

    Dlanovi okrenuti na gore u kombinaciji sa širokim osmehom, rečenicom koja je uzlazne intonacije, sa odgovarajućim tekstom uz naginjanje ka sagovorniku može biti jasan ključ za detektovanje histrionika, entuzijaste sklonog preteranim reakcijama. Činjenica je i da lakše čitamo ekstravertne, tople, konzistentne i emotivno stabilne ljude, jer šalju signale koji čak pojačavaju njihove osobine.
    Problem nastaje kad krenemo da precenjujemo lakoću kojom okolina vidi naše unutrašnje dijaloge, ili našu sposobnost čitanja drugih ljudi. Imamo iluziju transparentnosti, a nije baš sve tako prosto!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*